Росток
| Росток Rostock | |
|---|---|
Нови трг у Ростоку | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Савезна држава | Мекленбург-Западна Померанија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 201.096[1] |
| — густина | 1.108 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 54° 05′ 00″ С; 12° 08′ 00″ И / 54.08333° С; 12.13333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 13 m |
| Површина | 181,4 km2 |
Положај града у округу | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Roland Methling |
| Поштански број | 18001, 18181, 18059 |
| Позивни број | 0381 |
| Регистарска ознака | HRO |
| Веб-сајт | |
| www | |
Росток (нем. Rostock, плсл. Rastok[2]) град је у њемачкој савезној држави Мекленбург-Западна Померанија. Налази се на месту где се река Варнов шири, око 15 километара пре ушћа у Балтичко море.
Историја
[уреди | уреди извор]Први словенски становници ове области, који су је насељавали од седмог века, основали су у 11. веку насеље „розток“, што је значило разливање. Од ове речи град је добио име, које се први пут помиње 1218. Дански краљ Валдемар I спалио град је 1161. Успон града почео је са његовим чланством у Ханзи. У 14. веку био је највећи град у Мекленбургу. У Ростоку је 1419. основан један од најстаријих универзитета у северној Европи. Војводе од Мекленбурга успеле су да крајем 15. века наметну своју власт Ростоку. Стратешки положај града провоцирао је суседе да га заузму. Данска и Шведска су два пута заузимале град, за време Тридесетогодишњега рата и поново 1700—1721. Чувени пруски војсковођа Гебхард Леберехт фон Блихер рођен је у Ростоку. Наполеонова војска заузела град је 1806. и држала га до 1813.
Росток је данас највећи град немачке савезне државе Мекленбург-Западна Померанија са близу 200.000 становника. Поред Кила и Либека највећа је лука на немачкој обали Балтика. У привреди града доминирају бродоградња, поморство, туризам и услужни сектор. Универзитет је најважнији извор послова за грађане Ростока.
Географија
[уреди | уреди извор]Град се налази на надморској висини од 13 метара. Површина општине износи 181,4 km2. У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 201.096 становника. Просјечна густина становништва износи 1.108 становника/km2. Посједује регионалну шифру (AGS) 13003000.
Међународна сарадња
[уреди | уреди извор]| Мјесто | Држава | Врста сарадње | Од |
|---|---|---|---|
| Рига | Летонија | партнерство | 2000. |
| Гдањск | Пољска | пријатељство | 2004. |
| Ријека | Хрватска | партнерство | 2000. |
| Карлскруна | Шведска | пријатељство | 2004. |
| Турку | Финска | партнерство | 2000. |
| Калмар | Шведска | пријатељство | 2004. |
| Векше | Шведска | контакт | 2006. |
| Калињинград | Русија | пријатељство | 1999. |
| Орхус | Данска | партнерство | 2000. |
| Рали | САД | партнерство | 2001. |
| Варна | Бугарска | партнерство | 2000. |
| Даљен | Кина | партнерство | 1988. |
| Антверпен | Белгија | партнерство | 2000. |
| Гетеборг | Шведска | партнерство | 2000. |
| Денкерк | Француска | партнерство | 1960. |
| Клајпеда | Литванија | контакт | 2006. |
| Шчећин | Пољска | партнерство | 1957. |
| Халмстад | Шведска | контакт | 2006. |
| Берген | Норвешка | партнерство | 2000. |
| Хелсингер | Данска | пријатељство | 2004. |
| Извор[3] | |||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.
- ^ Кинел, Паул (1881). Словенски топоними у Мекленбургу у годишњацима Друштва за историју и археологију Мекленбурга. Нојбранденбург. стр. 122.
- ^ Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње, Приступљено 30. 6. 2010.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични сајт општине (језик: немачки)
- Њем. Савезни завод за статистику (језик: немачки)
- Стална конференција градова и општина (језик: немачки)
- KommOn - Информациони систем градова, општина и округа. (језик: немачки)
- План насеља на мапи (Mapquest)