2000
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 2000 на Викимедијиној остави.
| |
| |
2000. је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 10. јануар — 19 српских опозиционих странака формирало коалицију под називом Демократска опозиција Србије — ДОС.
- 15. јануар — У холу београдског хотела „Интерконтинентал“ убијен Жељко Ражнатовић Аркан, а поред њега страдале још две особе.
- 30. јануар — Цијанид који се излио из румунског рудника Баја Маре у притоке реке Тисе, Лапош и Самош, а потом у Дунав, изазвао еколошку катастрофу. У речни слив испуштено 120 тона цијанида и 20.000 тона талога који садржи тешке метале.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 7. фебруар — У Београду убијен министар одбране СР Југославије, Павле Булатовић.
- 17. фебруар — На Четвртом конгресу Социјалистичке партије Србије, Слободан Милошевић поново изабран за лидера партије.
Април
[уреди | уреди извор]- 14. април — На београдском Тргу Републике, ДОС одржао први митинг пред око 100.000 грађана. Упућен захтев за организовање слободних југословенских избора.
- 25. април — У Београду убијен Жика Петровић, генерални директор Југословенског аеротранспорта.
Мај
[уреди | уреди извор]- 7. мај — Владимир Путин изабран за другог председника Русије.
- 13. мај — Приликом посете пољопривредном сајму у Новом Саду, убијен Бошко Перошевић — тадашњи председник Извршног већа АП Војводине.
Јун
[уреди | уреди извор]- 2. јун — Главни тужилац Међународног суда за ратне злочине у Хагу Kарла дел Понте изјавила је у Савету безбедности УН да нема основа за покретање истраге о евентуалним ратним злочинима НАТО током бомбардовања СР Југославије 1999.
- 7. јун — У атентату у Бијељини убијен Љубиша Савић Маузер, ратни командант Гарде Пантери ВРС
- 15. јун — На лидера Српског покрета обнове, Вука Драшковића, у Будви покушан атентат.
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Кандидат Странке националне акције и Зелене странке Висенте Фокс победио је на председничким изборима у Мексику, чиме је окончана владавина Институционалне револуционарне партије, која је била на власти од 1929. године.
- 6. јул — Скупштина СРЈ усвојила амандмане на савезни Устав, којима је предвиђено да се савезни председник бира на непосредним изборима.
- 10. јул — У Манили је погинуло најмање 216 људи кад се брдо смећа, највећа депонија у главном граду Филипина, покренуто јаком кишом, обрушило на сиротињско насеље уџерица названо "Обећана земља".
- 14. јул — 25 година по завршетку Вијетнамског рата САД и Вијетнам склопили трговински споразум, који је Вијетнаму отворио врата Светске трговинске организације.
- 25. јул — Суперсонични авион "конкорд" компаније Ер Франс срушио се близу Париза непосредно по полетању, при чему је погинуло 109 путника и чланова посаде и четири особе на земљи.
- 27. јул — Расписани редовни избори за савезни парламент, локалну самоуправу Србије, и ванредни избори за председника Југославије за 24. септембар Милошевић истакнут као кандидат владајуће коалиције.
Август
[уреди | уреди извор]- 6. август — Српски покрет обнове за свог председничког кандидата изабрао Војислава Михаиловића. Српска радикална странка за свог кандидата изабрала Томислава Николића.
- 7. август — За председничког кандидата Демократске опозиције Србије истакнут Војислав Коштуница.
- 8. август — У експлозији бомбе коју су у подземном пролазу у Москви подметнули чеченски исламски терористи погинуло је 13 и повређено више од 90 особа.
- 12. август — У Баренцовом мору потонула је руска нуклеарна подморница Курск, после две експлозије узроковане кваром, у којој је погинуло свих 118 чланова посаде.
- 25. август — У Београду нестао Иван Стамболић, некадашњи председник Председништва Србије. Тек две и по године касније, установљено је да је Стамболић истог дана када је отет, одведен на Фрушку гору где је убијен и закопан у једну јаму.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 24. септембар — Одржани редовни избори за Скупштину Савезне Републике Југославије, локалну самоуправу Србије, и ванредни избори за председника СР Југославије. Кандидат Демократске опозиције Србије, Војислав Коштуница, убедљиво победио кандидата левице и тадашњег шефа државе - Слободана Милошевића. Међутим, изборна комисија објавила да Коштуница није освојио више од 50% гласова, тј. да се мора одржати други круг. Широм Србије избили протести.
- 28. септембар — Избила је Друга интифада након посете Аријела Шарона јерусалимском Старом граду.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — На олимпијским играма у Сиднеју, одбојкашка репрезентација Југославије освојила златну медаљу.
- 5. октобар — Због упорног одбијања власти да призна пораз у првом кругу на савезним председничким изборима, више стотина хиљада људи из Србије и Црне Горе протестовало у Београду што је завршило признањем пораза на изборима.
- 6. октобар — Посредством телевизије, Милошевић признаје победу Коштунице.
- 7. октобар — На седници савезног парламента, одржаној у Сава-центру, Војислав Коштуница ступио на дужност председника СР Југославије.
- 19. октобар — Међународни суд за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Руанде Жана Камбанду на доживотни затвор због геноцида почињеног 1994, када је убијено око пола милиона припадника племена Тутси и Хуту.
- 24. октобар — Формирана прелазна Влада Србије, у чији састав су ушли представници ДОС-а, СПС-а, и СПО-а.
Новембар
[уреди | уреди извор]• 1. новембар — СР Југославија постала чланица Уједињених Нација.
- 2. новембар — Руски космонаути Сергеј Крикаљов и Јуриј Гидзенко и амерички астронаут Вилијам Шеперд су постали прва стална посада која је стигла на Међународну свемирску станицу.
- 4. новембар — Изабрана нова Влада СР Југославије, коју су саставили ДОС и црногорска Социјалистичка народна партија. За премијера изабран Зоран Жижић, функционер СНП-а.
- 7. новембар — Председнички избори у САД: Без проглашења победника, што је изазвало контроверзно поновно бројање гласова на Флориди.
- 12. новембар — Сједињене Државе признале Савезну Републику Југославију.
- 17. новембар — На Зеленом венцу у Београду, глумац Драган Максимовић је брутално на смрт претучен од стране навијача ФК Рад[1]. Два месеца након тога је преминуо.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 3. децембар — Председник и премијер СР Југославије, Војислав Kоштуница и Зоран Жижић, у пратњи 19 министара и других званичника, стигли су у Солун, на путу за Хиландар, поводом православног празника Ваведење који је и слава тог српског манастира на Светој гори.
- 4. децембар — Министар за више и високо образовање Србије Гашо Kнежевић и ректор Марија Богдановић отворили су у Ректорату Београдског универзитета међународни скуп под називом "Универзитети Србије на путу ка европској интеграцији" у којем учествује преко 40 ректора универзитета из Европе.
- 8. децембар — На захтев југословенске владе одржана је седница Савета безбедности УН на којој је изражена дубока забринутост због тензија у зони безбедности.
- 9. децембар — СРЈ и Словенија успоставиле дипломатске односе. Са БиХ односи су успостављени 15. децембра.
- 11. децембар — Лидери ЕУ на самиту у Ници постигли, након петодневних разговора, свеобухватан споразум о пакету реформи сачињених да би се створили услови за пријем 12 нових чланица у наредних десет година
- Председник СРЈ Војислав Kоштуница посетио Рим где је разговарао са највишим италијанским званичницима, а у Ватикану са папом Јованом Павлом Другим.
- Окружно јавно тужилаштво у Београду покренуло истрагу против бившег директора Савезне управе царина и члана ГО СПСа Михаља Kертеса због новчаних махинација. Kертес је ухапшен 15. децембра, али је после неколико дана пуштен, пошто се позвао на посланички имунитет.
- 12. децембар — Буш против Гора: Врховни суд Сједињених Држава пресудио је да се прекине поновно бројање гласова председничких избора на Флориди и потврде оригинални резултати, чиме је Џорџ В. Буш проглашен за победника америчких председничких избора.
- У Београду подигнута оптужница против председника Савезне изборне комисије Боривоја Вукичевића и троје чланова комисије због злоупотребе службеног овлашћења током протеклих септембарских избора у СРЈ.
- У Бриселу је одржана донаторска конференција с циљем да се "сагледају хитне хуманитарне потребе током предстојеће зиме, те да се разговара о мерама средњорочне и дугорочне подршке обнови и реконструкцији југословенске привреде". На конференцији је постигнут договор о слању финансијске помоћи у вредности од 400 милиона долара, док је у плану још додатних 300 милиона за основне потребе.
- У Београду подигнута оптужница против председника Савезне изборне комисије Боривоја Вукичевића и троје чланова комисије због злоупотребе службеног овлашћења током протеклих септембарских избора у СРЈ.
- 13. децембар - СР Југославија обновила чланство у Европској банци за обнову и развој.
- 16. децембар — Влада СРЈ и прелазна Влада Србије на заједничкој седници у Бујановцу усвојиле су предлог Декларације о принципима заштите националног и државног интереса СРЈ и затражиле од Савета безбедности УН да "у најкраћем року" предузме мере за повлачење наоружаних Албанаца са југа Србије. У случају да УН то не учини, југословенске власти ће саме решити проблем у складу са "дозвољеним мерама борбе против тероризма".
- 18. децембар — У Бриселу обновљени преговори о сукцесији бивше СФРЈ.
- 19. децембар — Савет безбедности УН позвао албанске екстремистицке групе са Kосова да се одмах повуку из безбедносне зоне на административној граници између Србије и Kосова и да буду распуштене, али није прихватио предлог СРЈ да се смањи безбедносна зона са пет на један километар.
- Саветник за националну безбедност новоизабраног америчког председника Џорџа Буша, Kондолиза Рајс изјавила да ће нова администрација испоштовати преузете обавезе на Балкану, али је најавила и "неке промене".
- 20. децембар — СРЈ поново постала члан Међународног монетарног фонда. ММФ је Југославији одобрио кредит од 151 милион долара.
- Генерални секретар УН Kофи Анан незванично предложио конфедерацију Србије, Црне Горе и Kосова.
- 21. децембар — Председник СРЈ Војислав Kоштуница, приликом посете Паризу, добио подршку Француске за југословенска настојања да кризу на југу Србије решава путем преговора уз уважавање територијалног интегритета и суверенитета СРЈ. Француски званичници указали су југословенском председнику и на важност сарадње са Хашким трибуналом.
- 23. децембар — ДОС на ванредним скупштинским изборима у Србији осваја 176 од укупно 250 посланичких места. Мандате у Скупштини Србије освојили су још Милошевићеви социјалисти (37), Шешељеви радикали (23) и Странка српског јединства (14).
- 25. децембар — У Београду одржана седница Врховног савета одбране СРЈ којој је присуствовао и председник Црне Горе Мило Ђукановић. То је био његов први боравак у Београду од децембра 1998. године, а други пут да учествује у раду ВСО од доласка демократске власти у СРЈ.
- 26. децембар — НАТО најавио могућност измене Kумановског споразума о зони безбедности на југу Србије.
- 28. децембар — Скупштина СРЈ усвојила Декларацију о стању на Kосову и на југу Србије у којој се осуђују албански есктремизам и тероризам на Kосову и у зони копнене безбедности и тражи од међународне заједнице да поштује сва документа о Kосову.
- Влада Црне Горе усвојила Платформу о редефинисању односа између Србије и Црне Горе, која подразумева те републике као међународно признате субјекте.
- 29. децембар — Савезни уставни суд укинуо је већину спорених чланова Закона о јавном информисању Србије из доба власти СПС-СРС.
- 31. децембар — Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, Катар, Оман и Уједињени Арапски Емирати, чланице Савета за сарадњу у Заливу, потписале пакт о заједничкој одбрани по којем се напад на једну од земаља-чланица сматра нападом на све.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 8. јануар — Алекса Милојевић, српски фудбалер[2]
- 8. јануар — Ноа Сајрус, америчка певачица и глумица[3]
- 20. јануар — Аријан Лакић, српски кошаркаш[4]
- 24. јануар — Стефан Сантрач, босанскохерцеговачки фудбалер[5]
- 26. јануар — Даријус Гарланд, амерички кошаркаш[6]
- 28. јануар — Душан Влаховић, српски фудбалер[7]
- 29. јануар — Редмонд Џерард, амерички сноубордер
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Маша Јанковић, српска кошаркашица[8]
- 12. фебруар — Марко Пецарски, српски кошаркаш[9]
- 29. фебруар — Тајрис Халибертон, амерички кошаркаш[10]
Март
[уреди | уреди извор]- 4. март — Далибор Илић, српско-босанскохерцеговачки кошаркаш[11]
- 5. март — Милош Гордић, српски фудбалски голман[12]
- 10. март — Роко Блажевић, хрватски певач
- 15. март — Кристијан Костов, руски и бугарски певач
- 21. март — Џејс Норман, амерички глумац[13]
- 23. март — Светозар Марковић, српски фудбалер[14]
- 25. март — Иван Докић, српски фудбалер[15]
- 25. март — Марко Конатар, српски фудбалер[16]
- 25. март — Џејдон Санчо, енглески фудбалер[17]
- 27. март — Хале Бејли, америчка певачица и глумица[18]
Април
[уреди | уреди извор]- 5. април — Никола Крстовић, црногорски фудбалер[19]
- 8. април — Лука Церовина, српски кошаркаш[20]
- 15. април — Филип Петрушев, српски кошаркаш[21]
- 21. април — Игор Дробњак, црногорски кошаркаш[22]
- 25. април — Марко Ракоњац, црногорски фудбалер[23]
- 30. април — Алексеј Бјелогрлић, српски глумац[24]
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Балша Копривица, српски кошаркаш[25]
- 24. мај — Ања Цревар, српска пливачица
- 26. мај — Теодора Ињац, српска шахисткиња
Јун
[уреди | уреди извор]- 2. јун — Лилимар Ернандез, америчка глумица[26]
- 16. јун — Бјанка Андреску, канадска тенисерка[27]
- 18. јун — Ибрахим Мустафа, гански фудбалер[28]
Јул
[уреди | уреди извор]- 6. јул — Зајон Вилијамсон, амерички кошаркаш[29]
- 12. јул — Винисијус Жуниор, бразилски фудбалер[30]
- 15. јул — Армин Ђерлек, српски фудбалер[31]
- 19. јул — Зоран Пауновић, српски кошаркаш[32]
- 21. јул — Ерлинг Бравт Холанд, норвешки фудбалер[33]
- 25. јул — Мег Донели, америчка глумица[34]
Август
[уреди | уреди извор]- 8. август — Феликс Оже Алијасим, канадски тенисер[35]
- 8. август — Златан Шеховић, српски фудбалер[36]
- 17. август — Лил Памп, амерички хип хоп музичар
- 18. август — Ален Смаилагић, српски кошаркаш[37]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 28. септембар — Никола Терзић, српски фудбалер[38]
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Кале Рованпере, фински аутомобилиста.
- 6. октобар — Адисон Реј, америчка певачица, плесачица и глумица[39]
- 12. октобар — Матеја Масларевић, српски фудбалер[40]
- 31. октобар — Вилоу Смит, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица[41]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Џозефина Зец, хрватско-америчка певачица
- 2. новембар — Алфонсо Дејвис, канадски фудбалер[42]
- 7. новембар — Калум Хадсон-Одои, енглески фудбалер
- 25. новембар — Лара Лука, српска ватерполисткиња
- 25. новембар — Ричард Одада, кенијски фудбалер[43]
Децембар
[уреди | уреди извор]- 5. децембар — Жељко Гаврић, српски фудбалер[44]
- 5. децембар — Урош Трифуновић, српски кошаркаш[45]
- 15. децембар — Лука Грбић, српски глумац[46]
- 17. децембар — Весли Фофана, француски фудбалер[47]
- 21. децембар — Јам Мадар, израелски кошаркаш[48]
- 22. децембар — Џошуа Басет, амерички глумац и певач[49]
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 2. јануар — Марија Мерседес од Бурбона-Две Сицилије, мајка краља Хуана Карлоса од Шпаније. (*1910)
- 4. јануар — Слободан Стојановић, српски драматург. (*1937)
- 6. јануар — Едвард Пејн, аустралијски веслач. (*1925)[50]
- 12. јануар — Никола Милић, српски глумац. (*1924)[51]
- 13. јануар — Јон Јунгрен, шведски атлетичар. (*1919)[52]
- 15. јануар — Жељко Ражнатовић Аркан, српски криминалац, политичар и паравојни вођа. (*1952)[53]
- 16. јануар — Никола Граовац, српски сликар. (*1907)
- 19. јануар:
- Бетино Кракси, италијански политичар. (*1934)
- Хеди Ламар, америчка глумица. (*1914)[54]
- Војислав Деспотов, српски песник (*1950)
- Фредерик Херцберг, амерички психолог. (*1923)
- Антонио Ернандез Паласиос, шпански цртач стрипова. (*1921)
- 20. јануар — Славко Јаневски, македонски књижевник, сценарист и сликар. (*1920)[55]
- 23. јануар — Александар Христовски, македонски песник и преводилац. (*1933)
- 24. јануар — Милош Жанко, југословенски политичар. (*1915)
- 26. јануар — Дон Баџ, амерички тенисер. (*1915)[56]
- 27. јануар — Младен Црнобрња, југословенски и хрватски глумац. (*1939)[57]
- 28. јануар — Милка Куфрин, народни херој Југославије. (*1921)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 2. фебруар — Драган Зарић, српски глумац. (*1942)[58]
- 7. фебруар
- Биг Пан, амерички репер (*1971)[59]
- Павле Булатовић, југословенски политичар. (*1948)
- Милдред Вајли, америчка атлетичарка. (*1901)[60]
- 8. фебруар — Јон Георге Маурер, румунски политичар. (*1902)
- 12. фебруар — Чарлс Шулц, амерички аутор стрипа. (*1922)
- 14. фебруар:
- Антун Налис, хрватски и југословенски глумац. (*1911)[61]
- Војин Драшкоци, српски музичар, контрабасиста, композитор, аранжер и музички педагог. (*1945)
- 19. фебруар — Фриденсрајх Хундертвасер, аустријски уметник. (*1928)
- 23. фебруар:
- Стенли Метјуз, енглески фудбалер. (*1915)
- Офра Хаза, израелска певачица. (*1957)[62]
- 24. фебруар — Борис Зајцев, совјетски и руски хокејаш на леду. (*1937)[63]
- 26. фебруар:
- Ђована Савојска, краљица Бугарске. (*1907)
- Милица Дунђерски, српска спортисткиња. (*1914)
- 29. фебруар — Карен Хоф, данска кајакашица. (*1921)[64]
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март:
- Властимир Перичић, српски композитор. (*1927)[65]
- Марк Јевтјукин, руски херој. (*1964)
- 2. март — Борис Андрушевић, српски и југословенски глумац. (*1932)[66]
- 3. март — Мила Качић, словеначка и југословенска певачица и глумица. (*1912)[67]
- 5. март:
- Лоло Ферари, француска порнографска глумица, стриптизета и певачица. (*1963)[68]
- Кенет Џон Барвајс, амерички математичар, филозоф и логичар. (*1942)
- 9. фебруар — Ђурађ Предојевић, народни херој Југославије. (*1915)
- 10. март — Комнен Церовић, народни херој Југославије. (*1916)
- 12. март — Александар Николић, српски и југословенски кошаркаш и тренер. (*1924)[69]
- 17. март — Круно Валентић, хрватски и југословенски глумац. (*1932)[70]
- 18. март — Јелена Шантић, српска балерина. (*1944)
- 22. март — Радомир Божовић, народни херој Југославије. (*1915)
- 26. март — Душан Пекић, српски глумац. (*1980)
- 30. март — Рудолф Кирхшлегер, аустријски политичар. (*1915)
Април
[уреди | уреди извор]- 6. април — Хабиб Бургиба, тунижански политичар. (*1903)[71]
- 8. април — Клер Тревор, америчка глумица. (*1910)[72]
- 11. април — Драгиша Пењин, српски песник и новинар. (*1925)[73]
- 13. април:
- Ђорђо Басани, италијански књижевник. (*1916)
- Богдан Михаиловић, српски и југословенски глумац. (*1940)[74]
- 15. април — Јонче Христовски, македонски певач, композитор и текстописац. (*1931)
- 17. април — Владимир Пантелеј, совјетски и украјински атлетичар. (*1945)
- 23. април — Фрањо Рупник, југословенски фудбалер. (*1921)[75]
- 24. април — Слободан Милић, српски уметник. (*1938)[76]
- 25. април — Жика Петровић, српски предузетник. (*1939)
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Стив Ривс, амерички бодибилдер и глумац. (*1926)[77]
- 5. мај — Ђино Бартали, италијански бициклиста. (*1914)
- 6. мај — Божидар Тимотијевић, српски књижевник, песник и новинар. (*1932)[78]
- 11. мај — Душан Перковић, српски глумац. (*1926)
- 13. мај — Бошко Перошевић, српски политичар. (*1956)
- 15. мај — Алфред Кучевски, совјетски хокејаш на леду. (*1931)[79]
- 17. мај — Нестор Ворническу, румунски митрополит. (*1927)
- 21. мај — Џон Гилгуд, енглески глумац. (*1904)[80]
- 26. јун — Јевта Аздејковић, српски уметник. (*1924)
- 29. мај — Ђоко Јованић, генерал ЈНА и народни херој. (*1917)
Јун
[уреди | уреди извор]- 6. јун — Хокан Лидман, шведски атлетичар. (*1915)[81]
- 7. јун — Љубиша Савић Маузер, ратни командант Гарде Пантери ВРС (*1958)
- 10. јун — Хафиз ел Асад, сиријски државник. (*1930)
- 13. јун — Војислав Бјењаш, српски монтажер и редитељ. (*1923)[82]
- 15. јун:
- Никола Видовић, народни херој Југославије. (*1917)
- Марија До Кармо Жеронимо, последњи роб у Бразилу. (*1871)
- 22. јун — Радивоје Јовановић, народни херој Југославије. (*1918)
- 26. јун — Корнељу Манеску, румунски политичар. (*1916)
- 28. јун — Бранко Боначи, хрватски и југословенски глумац. (*1920)[83]
- 29. јун — Милка Минић, учесница Народноослободилачке борбе. (*1915)
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Волтер Матау, амерички глумац. (*1920)[84]
- 4. јул — Густав Херлинг-Груђински, пољски књижевник. (*1919)[85]
- 5. јул — Предраг Владисављевић, југословенски политичар. (*1919)
- 6. јул — Лазар Колишевски, југословенски политичар. (*1914)
- 8. јул — Никола Херцигоња, српски композитор. (*1911)
- 10. јул:
- Никола Лекић, српски новинар, књижевник, уредник, сценариста и ликовни уметник. (*1925)
- Љубомир Марковић, српски књижевник и историчар. (*1934)
- 12. јул — принц Томислав Карађорђевић, син краља Александра. (*1928)
- 21. јул — Станојло Рајичић, српски и југословенски композитор и педагог. (*1910)[86]
- 22. јул — Клод Соте, француски редитељ и сценариста. (*1924)[87]
- 23. јул — Ахмад Шамлу, ирански песник, писац и новинар. (*1925)
- 24. јул:
- Анатолиј Фирсов, совјетски и руски хокејаш на леду. (*1941)[88]
- Србољуб Станковић, српски и југословенски редитељ и сценариста. (*1921)[89]
- 25. август — Карл Баркс, амерички илустратор. (*1901)
- 28. јул — Душан Бркић, српски правник и учесник Народноослободилачке борбе. (*1913)
- 29. јул:
- Светозар Стијовић, српски лингвиста. (*1939)[90]
- Рене Фавалоро, аргентински хирург. (*1923)
- Раде М. Николић, српски књижевник, новинар и публициста. (*1928)
Август
[уреди | уреди извор]- 5. август — Алек Гинис, енглески глумац. (*1914)[91]
- 7. август — Инге Нилсон, шведски атлетичар. (*1918)
- 10. август — Вук Трнавски, српски новинар и песник. (*1917)
- 12. август — Лорета Јанг, америчка глумица. (*1913)[92]
- 15. август — Ена Беговић, хрватска глумица. (* 1960)[93]
- 17. август — Ерих Борхмајер, немачки атлетичар. (*1905)[94]
- 23. август:
- Мића Томић, српски и југословенски глумац. (*1920)[95]
- Душан Јевтовић, српски сликар и професор. (*1951)
- 25. август — Иван Стамболић, српски политичар. (*1936)
- 29. август — Марко Тодоровић, српски глумац. (*1929)[96]
- 31. август — Владимир Каплан, играч дама. (*1925)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — Лепа Перовић, учесница Народноослободилачке борбе. (*1911)
- 20. септембар:
- Герман Титов, совјетски космонаут. (*1935)[97]
- Станислав Стратијев, бугарски књижевник, драматург и сценариста. (*1941)
- 21. септембар — Огњен Петровић, југословенски фудбалер. (*1948)[98]
- 28. септембар — Пјер Трудо, канадски политичар. (*1919)
- 29. септембар — Видоје Жарковић, југословенски политичар. (*1927)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 5. октобар — Слободан Велимировић, српски глумац. (*1927)[99]
- 6. октобар — Ричард Фарнсворт, амерички глумац. (*1920)[100]
- 10. октобар — Сиримаво Бандаранаике, шриланканска политичарка. (*1916)[101]
- 11. октобар:
- Матија Љубек, хрватски кануист. (*1953)[102]
- Радојица Милосављевић, српски диригент. (*1926)
- 15. октобар — Конрад Емил Блох, немачки биохемичар. (*1912)
- 16. октобар — Милан Курепа, српски физичар. (*1933)[103]
- 21. октобар — Дирк Стројк, холандски математичар. (*1894)[104]
- 23. октобар — Силвио Ното, италијански глумац. (*1925)
- 28. октобар — Александар Петковић, српски и југословенски сниматељ. (*1929)[105]
- 30. октобар — Александар Флашар, професор новосадског универзитета. (*1926)
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Стивен Рансиман, енглески историчар. (*1903)
- 7. новембар — Ингрид од Шведске, краљица Данске. (*1910)
- 17. новембар — Луј Нел, француски физичар и нобеловац 1970. (*1904)[106]
- 22. новембар — Емил Затопек, чешки атлетичар. (*1922)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — Ета Бортолаци, хрватска и југословенска глумица. (*1926)[107]
- 3. децембар — Миклош Сабо, мађарски атлетичар. (*1908)[108]
- 6. децембар:
- Светозар Вукмановић, један од оснивача ЈСД Партизан и народни херој. (*1912)
- Лазар Аџић, српски архимандрит. (*1948)
- 8. децембар — Милић од Мачве, српски сликар надреалиста. (*1934)
- 13. децембар — Џавид Нимани, учесник Народноослободилачке борбе. (*1919)
- 15. децембар:
- Харис Бркић, југословенски кошаркаш. (*1974)
- Џорџ Алкок, енглески астроном. (*1912)
- 19. децембар:
- Коломан Трчка, југословенски трговац, планинар и фотограф. (*1909)
- Вера Дедовић, српска глумица. (*1969)
- 20. децембар
- Рудолф Филиповић, хрватски лингвист. (*1916)
- Марислав Радисављевић, српски редитељ, театролог и културни радник. (*1940)
- 23. децембар — Драгољуб Сандић, српски сликар. (*1951)
- 24. децембар — Хелена Пајовић, српска клизачица. (*1979)
- 25. децембар — Лидија Шентјурц, словеначка политичарка и народни херој Југославије. (*1911)
Дани сећања
[уреди | уреди извор]- 30. јануар — Поводом Дана холокауста више стотина неонациста демонстрирало у Берлину и прошло кроз Бранденбуршку капију подсећајући на време када су нацисти у Немачкој били на власти.
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Жорес Иванович Алферов и Херберт Кремер; Џек Килби
- Хемија — Алан Џ. Хигер, Алан Џ. Макдајармид, Хидеки Ширакава (白川英樹)
- Медицина — Арвид Карлсон, Пол Грингард и Ерик Р. Кандел
- Књижевност — Гао Сингђен
- Мир — Председник Ким Дае-Јунг (金大中) (Јужна Кореја)
- Економија — Џејмс Хекман и Данијел Макфаден (САД)
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Dedakin, Irena (2023-02-04). „Na današnji dan mučki je ubijen glumac Dragan Maksimović: Navijači ga pretukli jer su mislili da je Rom”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2025-08-22.
- ^ „Aleksa Milojevic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Noah Cyrus”. IMDb.
- ^ „Arijan Lakic”. Eurobasket LLC.
- ^ „S. Santrač”. int.soccerway.com (на језику: енглески).
- ^ „Darius Garland”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Dušan Vlahović”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Маша Јанковић” (на језику: српски).
- ^ j.t.d, ABA liga. „Marko Pecarski > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Tyrese Haliburton”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Dalibor Ilic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Miloš Gordić”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Jace Norman”. IMDb.
- ^ „Svetozar Markovic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Ivan Dokic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Marko Konatar”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Jadon Sancho”. web.archive.org. 10. 4. 2020. Архивирано из оригинала 10. 04. 2020. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Halle Bailey”. IMDb.
- ^ „Nikola Krstović”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Luka Cerovina”. Eurobasket LLC.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Filip Petrušev > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Igor Drobnjak”. Eurobasket LLC.
- ^ „Marko Rakonjac”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Aleksej Bjelogrlic”. IMDb.
- ^ „Balša Koprivica”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Lilimar”. IMDb.
- ^ „Bianca Andreescu”. Women's Tennis Association (на језику: енглески).
- ^ „Ibrahim Mustapha”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Zion Williamson”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Vinicius Junior”. www.transfermarkt.co.uk (на језику: енглески).
- ^ „Armin Djerlek”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ j.t.d, ABA liga. „Zoran Paunović > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Erling Haaland”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Meg Donnelly”. IMDb.
- ^ „Felix Auger-Aliassime”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ „Zlatan Sehovic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Alen Smailagic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Nikola Terzic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Addison Rae”. IMDb.
- ^ „Mateja Maslarevic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Willow Smith”. IMDb.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Alphonso Davies (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Richard Odada” (на језику: енглески).
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Željko Gavrić (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Uros Trifunovic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Luka Grbić”. teatroslov.mpus.org.rs.
- ^ „Wesley Fofana”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ j.t.d, ABA liga. „Yam Madar > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Joshua Bassett”. IMDb.
- ^ „Ted Pain”. web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 12. 10. 2012. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Nikola Milic”. IMDb.
- ^ „John Ljunggren”. web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 03. 12. 2016. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Zeljko Raznatovic”. IMDb.
- ^ „Hedy Lamarr”. IMDb.
- ^ „Славко Јаневски”. web.archive.org. 28. 1. 2022. Архивирано из оригинала 28. 01. 2022. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Don Budge”. web.archive.org. 9. 6. 2010. Архивирано из оригинала 09. 06. 2010. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Mladen Crnobrnja”. IMDb.
- ^ „Dragan Zaric”. IMDb.
- ^ „Big Pun”. IMDb.
- ^ „Mildred Wiley”. web.archive.org. 4. 12. 2016. Архивирано из оригинала 11. 11. 2012. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Antun Nalis”. IMDb.
- ^ „Ofra Haza”. IMDb.
- ^ „Boris Zaytsev”. web.archive.org. 4. 12. 2016. Архивирано из оригинала 16. 12. 2012. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Karen Hoff”. web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 30. 01. 2012. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Властимир ПЕРИЧИЋ”. archive.ph. 10. 9. 2012. Архивирано из оригинала 10. 09. 2012. г. Приступљено 15. 02. 2025.
- ^ „Boris Andrusevic”. IMDb.
- ^ „Mila Kacic”. IMDb.
- ^ „Lolo Ferrari”. IMDb.
- ^ „Aleksandar "Aca" Nikolic”. web.archive.org. 29. 10. 2012. Архивирано из оригинала 29. 10. 2012. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Kruno Valentic”. IMDb.
- ^ „Habib Bourguiba”. www.britannica.com (на језику: енглески).
- ^ „Claire Trevor”. IMDb.
- ^ „Dragiša Penjin”. Discogs (на језику: енглески).
- ^ „Bogdan Mihailovic”. IMDb.
- ^ „Rupnik Franjo”. reprezentacija.rs. 15. 1. 2010.
- ^ „Slobodan Milic”. IMDb.
- ^ „Steve Reeves”. IMDb.
- ^ „Божидар Тимотијевић”. www.muzejpoezije.rs.
- ^ „Alfred Kuchevsky”. web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 02. 07. 2012. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „John Gielgud”. IMDb.
- ^ „Håkan Lidman”. web.archive.org. 3. 3. 2012. Архивирано из оригинала 03. 03. 2012. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Vojislav Bjenjas”. IMDb.
- ^ „Branko Bonacci”. IMDb.
- ^ „Walter Matthau”. IMDb.
- ^ „Gustaw Herling-Grudzinski”. IMDb.
- ^ „Станојло РАЈИЧИЋ”. web.archive.org. 5. 3. 2016. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Claude Sautet”. IMDb.
- ^ „Anatoly Firsov”. web.archive.org. 12. 11. 2012. Архивирано из оригинала 12. 11. 2012. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Srboljub Stankovic”. IMDb.
- ^ „Светозар Стијовић (1939−2000) | Виртуелни музеј српског језика” (на језику: српски).
- ^ „Alec Guinness”. IMDb.
- ^ „Loretta Young”. IMDb.
- ^ „Ena Begovic”. IMDb.
- ^ „Erich Borchmeyer”. web.archive.org. 2. 12. 2016. Архивирано из оригинала 06. 01. 2009. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Milivoje 'Mica' Tomic”. IMDb.
- ^ „Marko Todorovic”. IMDb.
- ^ enciklopedija, Hrvatska. „Titov, German Stepanovič”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски).
- ^ „Petrović Ognjen”. reprezentacija.rs. 10. 1. 2010.
- ^ „Slobodan Velimirovic”. IMDb.
- ^ „Richard Farnsworth”. IMDb.
- ^ „Sirimavo Bandaranaike”. www.britannica.com (на језику: енглески).
- ^ „Matija Ljubek”. web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 18. 03. 2009. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Милан КУРЕПА”. archive.ph. 21. 12. 2012. Архивирано из оригинала 21. 12. 2012. г. Приступљено 15. 02. 2025.
- ^ „Dirk Struik - Biography”. Maths History (на језику: енглески).
- ^ „Aleksandar Petkovic”. IMDb.
- ^ „Louis-Eugène-Félix Néel”. www.britannica.com (на језику: енглески).
- ^ „Etta Bortolazzi”. IMDb.
- ^ „Miklós Szabó”. web.archive.org. 4. 12. 2016. Архивирано из оригинала 31. 08. 2012. г. Приступљено 02. 02. 2025.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
