User:Miona Sreckovic/sandbox
.jpg?lang=en)
Eugen Kasperski
[edit]Eugen Valentinović Kasperski (ruski: Евгений Валентинович Касперский; rođen 4. oktobra 1965.) je ruski programer, jedan od vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti sigurnost informacija i direktor "Kaspersky Lab", kompanije koja se bavi razvojem rešenja za IT sigurnost sa 4000 zaposlenih. On je "Kaspersky Lab" kao jedan od osnivača osnovao 1997. i pomogao u idetifikaciji slučajeva vladino-sponzorisanog sajber-rata kao šef istraživanja.
Kasperski je završio fakultet Visoke škole KGB (The Tehnical Faculty of the KGB Higher School) 1987. godine sa diplomom u matematičkom inženjerstvu i računarskoj tehnologiji. Njegovo interesovanje u IT sigurnost počela je kada je njegov poslovni kompjuter bio zaražen od strane Cascade virusa 1989. i stvorio je/osmislio je program za njegovo otklanjanje. Kasperski je pomogao u razviću "Kaspersky Lab" preko istraživanja i prodaje. Postao je direktor 2007. godine, a na toj poziciji je i danas.
Pregled
[edit]Kasperski je uticajan među političarima i bezbednostim ekspertima.[1] Bio je upozoren o mogućnosti sajber-rata koji pogađa kritičnu infrastrukturu. Govori na konferencijama koje se zalažu za međunarodni sporazum o sajber-ratu[2][1] koji bi zabranio sponzorisanje sajber-ratova od strane vlade.[3]
Nakon napada Stuknet-a, Kasperski je predložio da Internetu treba više regulacije i policije. Jedna ideja je bila da neki delovi Interneta budu anonimni, a da sigurnije oblasti zahtevaju identifikaciju korisnika. On je tvrdio da anonimnost najviše koristi sajber-kriminalcima i hakerima.[4] Na primer, pristup mreži nuklearnih elektrana može zahtevati verifikovani identitet putem digitalnog pasoša.[5][6]
Kasperski je izjavio da anonimnost na Internetu može biti zaštićena korišćenjem punomoćja, pri čemu odgovorno međunarodno telo vodi evidenciju o tome koji online identitet odgovara stvarnom. Na primer, identitet osobe bi se otkrio u slučajevima zlonamerne aktivnosti.[7] Neki stručnjaci za sigurnost vjeruju da će centralizovana baza podataka o stvarnim identitetima korisnika interneta biti "katastrofa privatnosti i veoma atraktivna meta za lopove".[7] The Age je rekao da "zvuči malo previše kao scenario Velikog brata za utehu"[7] i Vired je rekao da su stavovi kompanije Kasperski bili visoko usklađeni sa agendom ruske vlade.[5][8]
Mnoge organizacije razmišljaju o smanjenju privatnosti radi poboljšanja sigurnosti kao rezultat Kasperski-ovih argumenata.[5] U novijem Slashdotovom intervjuu Kasperski je rekao da Internet treba podeliti u tri zone: crvena zona za glasanje, onlajn bankarstvo i druge "kritične transakcije" koje bi zahtevale Internet ID; siva zona koja može zahtevati samo proveru starosti za pristup lokaciji, ali ne i identitet; i zelenu zonu za blogove, vesti i "sve u vezi sa vašom slobodom govora". Predlaže "specijalno punomoćstvo" za veb lokacije crvene zone koji omogućavaju otkrivanje identiteta korisnika samo u slučaju sumnje na nepravilnost.[9]
Literatura
[edit]Reference
[edit]- ^ a b Palmer, Maija (26 September 2012). "A tech tycoon who values privacy: Entrepreneurship". Financial Times.
- ^ Cite error: The named reference
sixwas invoked but never defined (see the help page). - ^ Cite error: The named reference
twowas invoked but never defined (see the help page). - ^ Cite error: The named reference
PCL. 2015was invoked but never defined (see the help page). - ^ a b c Cite error: The named reference
elevenwas invoked but never defined (see the help page). - ^ Cite error: The named reference
tenwas invoked but never defined (see the help page). - ^ a b c Cite error: The named reference
twentyonewas invoked but never defined (see the help page). - ^ Cite error: The named reference
MacFarquhar 2016was invoked but never defined (see the help page). - ^ Maverick, Magic (13 December 2012). "Interviews: Eugene Kaspersky Answers Your Questions". Slashdot. Retrieved 6 January 2016.