Пређи на садржај

Hermès

Координате: 48° 52′ 08″ N 02° 19′ 18″ E / 48.86889° С; 2.32167° И / 48.86889; 2.32167
С Википедије, слободне енциклопедије
Hermès International S.A.
Јавна (Société Anonyme)
ДелатностЛуксузна добра
Основано1837.; пре 188 година (1837) у Паризу
ОснивачиThierry Hermès
Седиште24 Rue du Faubourg Saint-Honoré – 75008 Париз, Француска
48° 52′ 08″ N 02° 19′ 18″ E / 48.86889° С; 2.32167° И / 48.86889; 2.32167
Руководиоци
Axel Dumas (Executive Chairman), Henri-Louis Bauer (Executive Manager and Chairman, Emile Hermès SARL), Éric de Seynes (Chairman, Supervisory Board), Pierre-Alexis Dumas (Artistic Executive Vice President)
ПроизводиClothing and accessories
ПриходРаст €15.17 милијарди (2024)[1]
Оперативни приход
Раст €6.15 милијарди (2024)
ПрофитРаст €4.60 милијарди (2024)
Укупна активаРаст €23.08 милијарди (2024)
Број запослених
25,185 (2024)
Веб-сајтwww.hermes.com

Hermès International S.A. ( /ɛərˈmɛz/ ер-МЕЗ, ), користећи трговачко име Hermès Paris или једноставно Hermès, је француска компанија за луксузну робу основана у Паризу 1837. године од стране Тјерија Ермеса . У то време, специјализовала се за израду седларских производа и опреме за јахача и његовог коња. Компанија се потом проширила на многе друге занате, укључујући кожну галантерију, што је сада њена основна делатност, а затим на свилу, конфекцију, израду сатова, накит, модне додатке и парфимерију . Године 2020, одељење за лепоту је додало шеснаесту пословну линију.

Компанију Хермес и даље контролише породица Хермес, потомци оснивача. Подељена је на три гране, рођаке Дима, Геран и Пуеш, уједињене у холдинг компанији H51. Осим периода 2003-2013, током којег је Патрик Томас био извршни директор, компанијом је увек управљао потомак оснивача Тијерија Хермеса. Фирма данас запошљава око 25.000 људи, укључујући 7.000 занатлија и 15.000 запослених у Француској, где има 60 фабрика и производних погона. У 2024. години, Хермес је остварио продају од 15,2 милијарде евра, са нето приходом од 4,6 милијарди евра.

Историја

[уреди | уреди извор]

Почеци у 19. веку

[уреди | уреди извор]
Тијери Ермес, оснивач Хермеса

Тјери Ермес (Thierry Hermès) рођен је 10. јануара 1801. године у Крефелду, у Немачкој, од француског оца и немачке мајке.[2] Населио се 1829. године у месту Пон-Одемер у Нормандији, познатом по обради коже,[3] где је радио као шегрт у радионици за израду седала и опреме за коње. Након што је постао мајстор свог заната, вратио се у Париз 1837. године и отворио своју прву радионицу у близини цркве Ла Мадлен.[4] Ермес је дизајнирао, израђивао и продавао висококвалитетне узде и другу опрему за коње.[5] Освојио је више награда, укључујући златну медаљу на Светској изложби (Exposition Universelle) 1867. године, што му је омогућило приступ престижној клијентели, укључујући и руског цара Николаја II.[6] Ермес је преминуо у Неји-сир-Сену 1878. године.[7]

Године 1880, Тјеријев син, Шарл-Емил Ермес (Charles-Émile Hermès), преузео је управљање компанијом.[8] Преселио је радионицу на адресу 24 rue du Faubourg-Saint-Honoré, где се и данас налази седиште компаније Hermès International.[9] Уз помоћ својих синова, Адолфа и Емила-Мориса, додао је нове производе за јахаче, попут коњских ћебади и свилених плаштева.[10] После очеве смрти, браћа су 1902. године основала фирму Hermès Frères. Убрзо затим, Емил-Морис је почео да испоручује седла руском цару и дизајнирао је торбу Haut à Courroies, намењену коњаницима за ношење седла и чизама.[11]

Током Првог светског рата, Емил-Морис је отпутовао у Сједињене Америчке Државе.[12] Инспирисан напретком аутомобилске индустрије, након повратка у Француску применио је знање из седларства, укључујући ручно седларско шивење, у изради луксузног пртљага. Са тог путовања донео је и технологију патента за патент-затварач (zipper), коју је први увео у кожну галантерију и моду.[13] Емил-Морис је добио ексклузивна права за употребу патент-затварача у одећи и кожним производима. Године 1918. представио је прву кожну јакну за голф са патентом, направљену за Едварда, принца од Велса.[14] Патент-затварач је у Француској постао познат као fermeture Hermès („Ермесов затварач“).

Ера Хермес Фререса

[уреди | уреди извор]
Оглас Хермес Фререс, 1923

Године 1919, Емил-Морис Ермес откупио је део свог брата и постао једини власник компаније.[15] Компанија се проширила на производњу путних аксесоара, спортске опреме, накита и моде.[16] Године 1922. представљене су прве женске кожне торбе, инспирисане жалбом Емил-Морисове супруге да не може да пронађе торбу по свом укусу.[17] У двадесетим и тридесетим годинама 20. века, дизајнерка Лола Прусак (Lola Prusac) развила је линију одеће прилагођену новим спортовима на плажи и у планинама, што је Ермесову моду приближило космополитској елити.[18]

Тридесетих година, у породични посао су ушли Емил-Морисови зетови — Робер Дима (Robert Dumas), Жан Рене Герран (Jean René Guerrand) и Франсис Пиш (Francis Puech).[19] Они су дизајнирали чувену женску торбу са каишевима, која ће касније, педесетих година, постати позната као Kelly торба. Герран је развио пословање у парфимерском сектору, док је Дима био одговоран за развој кожне галантерије и свиле.[20]

Током Другог светског рата, због несташица материјала током немачке окупације, наранџаста боја је постала званична боја куће Hermès.[21] У истом периоду, Емил-Морис Ермес је изабрао цртеж Duc attelé, groom à l’attente уметника Алфреда де Дреа као званични логотип компаније Hermès.[22]

Године 1924, компанија Hermès је успоставила своје присуство у САД и отворила две продавнице ван Париза.[23] Пет година касније, 1929, у Паризу је представљена прва колекција женске високе моде (couture).[24] Тридесетих година 20. века, Hermès је представио неке од својих најпознатијих производа, као што су кожна торба Sac à dépêches из 1935. године и чувени свилени квадратни шалови (carrés) из 1937. године, који су постали нераздвојни део француске културе.[25] Године 1938. колекцији су се придружиле наруквица Chaîne d'ancre и јахачка јакна са комплетом. У том периоду, дизајнери куће почели су да црпе инспирацију из слика, књига и уметничких предмета.[26] Тридесете године такође су обележиле улазак Hermès-а на америчко тржиште, када су се њихови производи појавили у робној кући Neiman Marcus у Њујорку, иако се компанија касније повукла са тог тржишта.[27] Године 1949, када је представљена прва свилена кравата, компанија је лансирала и свој први парфем — Eau d’Hermès.[28]

Од средине тридесетих година, Hermès је сарађивао са швајцарским произвођачем сатова Universal Genève, који је постао први и ексклузивни дизајнер Hermès-ових сатова. Резултат ове сарадње били су мушки хронографи од 18-каратног злата или нерђајућег челика и женски Art Déco сатови од злата, челика или платине. Сви сатови имали су бројчанике потписане „Hermès“ или „Hermès Universal Genève“, док су механизми носили потпис „Universal Genève S.A.“.[29] Ова сарадња трајала је до педесетих година.[30]

Емил-Морис Ермес је своју филозофију пословања сажето описао речима: „кожа, спорт и традиција префињене елеганције“.[31]

Пост-Емил-Морис Ермес

[уреди | уреди извор]

Након његове смрти 1951. године, управљање компанијом преузео је његов зет Робер Дима (Robert Dumas), који је блиско сарађивао са другим зетом, Жаном-Ренеом Герраном (Jean-René Guerrand).[32] Дима је увео бројне нове производе — оригиналне торбе, накит и модне додатке — а посебно га је занимала примена свиле у дизајну марама.[33] Средином 20. века производња марама се смањила, али су излози продавнице на rue du Faubourg Saint-Honoré захваљујући уметничкој визији Ени Бомел (Annie Beaumel) постали познати као позорница чаролије, окупљајући међународне познате личности.[34]

Неколико година након што је Жан-Рене Герран 1947. године основао Comptoir Nouveau de la Parfumerie, у Француској су почели да се производе први Hermès парфеми, међу којима и Calèche (1961).[35] Мирис Eau d’Hermès, који је 1951. године креирао Едмон Рудницка (Edmond Roudnitska), асоцирао је на кожну традицију куће Hermès.[36]

Педесетих година, торба Kelly — тада позната као „женска торба са каишевима“ — добила је своје име након што је фотографија глумице и принцезе од Монака, Грејс Кели, са том торбом, објављена у магазину Life и постала светски позната.[37]

Крајем шездесетих година појавиле су се прве колекције женске ready-to-wear моде, које је дизајнирала Катрин де Кароји (Catherine de Károlyi).[38] У том периоду, Hermès је започео своју међународну експанзију, отварајући продавнице широм Европе, Азије и САД.[39]

Пад и обнова

[уреди | уреди извор]
Продавница Хермес на Авенији Џорџ V у 8. арондисману Париза, Француска

Током седамдесетих година, Hermès је отворио више продавница широм света, али је бележио пад у поређењу са својим конкурентима. Стручњаци из индустрије овај пад приписују политици компаније да искључиво користи природне материјале у својим производима, док су конкуренти користили синтетичке материјале.[40] Међутим, када је дошло до промене тржишних трендова и повратка потрошача природним материјалима, Hermès је поново стекао водећу позицију у индустрији парфема.[41]

Жан-Луј Дима (Jean-Louis Dumas), син Робера Дима-Ермеса, придружио се породичној фирми 1964. године,[42] а 1978. године преузео је вођство компаније и започео период великог развоја.[43] Основao је подружницу за производњу сатова La Montre Hermès у Бијену, у Швајцарској, и купио неколико престижних фирми: John Lobb Bootmaker (енглески произвођач обуће), Saint-Louis (произвођач стакла) и Puiforcat (француски златар).[44] Од осамдесетих година, производња порцелана и посуђа постала је један од кључних сегмената компаније.[45] До 1990. године, Hermès је имао преко 30.000 различитих производа у својој понуди, укључујући нове материјале као што су порцелан и кристал.[46]

Дима је ангажовао дизајнере Ерика Бержеа (Eric Bergère) и Бернара Санза (Bernard Sanz) како би обновили линију одеће. У сарадњи с њима, увео је неочекиване и смеле комаде, као што су јакне за мотористе од питона и фармерке од нојеве коже, које су критичари описали као „сјајнију верзију онога што је Hermès одувек био“.[47] У време када је 1978. године постао директор, годишњи приход компаније износио је око 50 милиона америчких долара, док је до 1990. године достигао 460 милиона долара, захваљујући његовој иновативној стратегији.[48]

Прва велика рекламна кампања компаније, која је приказивала младу девојку у фармеркама са свиленим шалoм, симболично је означила напуштање традиционалних кодова Hermès-а и усмереност ка млађој клијентели.[49]

Године 1984, током лета између Париза и Лондона, разговор између Жан-Луја Дима и глумице Џејн Биркин (Jane Birkin) инспирисао је настанак легендарне Birkin торбе.[50]

Дима је такође ангажовао нове таленте, попут дизајнера Мартина Марђеле (Martin Margiela), како би модернизовао ready-to-wear колекције Hermès-а.[51] У овом периоду компанија је преселила своје радионице и дизајнерске студије у Пантен, предграђе Париза.[52]

Раст

[уреди | уреди извор]
Главна продавница Хермеса у згради Принса у Хонг Конгу

Године 1989, компанија Hermès постала је командитно друштво (société en commandite par actions), пре него што је четири године касније званично изашла на берзу.[53] У то време, продаја акција изазвала је огромно интересовање — 425.000 акција по цени од 300 француских франака (око 55 америчких долара) биле су претплаћене чак 34 пута.[54]

Жан-Луј Дима је у интервјуу за Forbes изјавио да ће продаја акција помоћи у ублажавању породичних тензија, јер ће омогућити неким члановима породице да ликвидирају своје уделе без „расправа о процени вредности акција међу собом“.[55] Упркос изласку на берзу, породица Hermès је задржала око 80% удела у компанији, што је позиционирало Димаа и породицу на Forbes листу милијардера.[56] Новинарка Мими Томпкинс из U.S. News & World Report описала је Hermès као „један од најбоље чуваних драгуља Париза“.[57]

У наредним годинама, Дима је смањио број франшизних продавница са 250 на 200, а број продавница у власништву компаније повећао са 60 на 100, како би Hermès имао већу контролу над продајом својих производа.[58] Иако је овај план краткорочно коштао компанију око 200 милиона франака, очекивало се да ће дугорочно донети повећање профита.[59] Са приближно 500 милиона франака за улагање, Hermès је усмерио пажњу на проширење у Азији, нарочито у Кини, где је 1997. године отворена прва продавница у The Peninsula Beijing хотелу.[60] До краја деведесетих, Hermès је наставио смањење броја франшизних продавница, откупљујући их и замењујући сопственим бутицима. Модна индустрија је била изненађена у септембру 1999. године, када је Жан-Луј Дима одлучио да плати 150 милиона франака за 35% удела у модној кући Jean-Paul Gaultier.[61] Крајем двадесетог века, компанија је охрабривала своју клијентелу слоганом „Faites nous rêver“ („Учини да сањамо“), производећи током тог периода уметнички необичне и авангардне наруџбине које су нагласиле креативни идентитет Hermès-а.[62]

2000-те

[уреди | уреди извор]
Божићни украси у једној од продавница Хермеса у Мадриду, Шпанија

У 1999. години, Hermès је купио 35% удела у модној кући Jean Paul Gaultier, чиме је започета креативна сарадња која ће трајати више од деценије.[63] 2004. године, Жан-Пол Готје је именован за креативног директора женске прет-а-порте линије, наследивши Мартина Марџелу, и на тој позицији остао је седам година.[64] Hermès је касније продао свој удео у Готјеовој модној кући шпанској групи Puig.[65]

Те исте године, Жан-Клод Елена је постао in-house perfumer куће Hermès, познат као „нос“ бренда, и креирао је више иконичних мириса, укључујући линију Hermessence.[66] Компанија је затим купила више погона ради обезбеђивања снабдевања сировинама, укључујући Tannerie d'Annonay (2013) и Tanneries du Puy-en-Velay (2015).[67] Од 2010-их, Hermès је значајно повећао број својих производних радионица у Француској, како би одговорио на растућу потражњу и задржао висок ниво занатског квалитета.[68]

Жан-Луј Дима се повукао из компаније 2006. године због здравствених разлога, именујући Патрика Томаса за наследника — првог директора у историји Hermès-а који није био члан породице.[69] Његов син, Пјер-Алекси Дима, постао је уметнички директор куће.[70] Под њиховим вођством, приходи су порасли са 42 милиона евра у 1978. на 1,9 милијарди евра у 2009. години.[71] Жан-Луј Дима преминуо је 1. маја 2010. у Паризу у 72. години живота.[72]

Касније те године, LVMH је купио 17,1% удела у Hermès-у, што је изазвало финансијски сукоб, јер је породица Hermès сумњала да Бернар Арно жели да преузме контролу над компанијом.[73] Као одговор, 2011. године основана је холдинг компанија H51, коју је чинило 52 главна наследника са укупно 50,2% капитала Hermès-а, како би се заштитила породична контрола.[74] До 2016. године, потомци Тјерија Ермеса колективно су поседовали 65,1% капитала, а 2017. је Арно продао своје преостале акције.[75]

Ера Аксела Диме

[уреди | уреди извор]

Под управом Аксела Димаа, шесте генерације породице, који је 2013. заменио Патрика Томаса, Hermès је наставио снажан раст.[76] Те године компанија је остварила продају од 3,5 милијарди евра, а убрзо је повећала приходе на више од 4 милијарде евра, уз експанзију производње и дистрибуције.[77]

2018. године, Hermès је отворио вишеспратну продавницу у Dubai Mall-у, ушао у CAC 40, и достигао тржишну капитализацију од 57 милијарди евра, у поређењу са 600 милиона при изласку на берзу 1993.[78] До 2019. године, Hermès је заузео 33. место на Forbes листи „World’s Most Valuable Brands“.[79]

Током пандемије COVID-19, продаја је пала за 7%, али се већ 2021. године приход опоравио на 9 милијарди евра, уз чисту добит од 2,445 милијарди евра и оперативну маржу од 39,3%, надмашивши претпандемијске нивое.[80] Истовремено, Hermès је ушао у EURO STOXX 50 индекс и заузео 7. место у свету по броју индустријских дизајн регистрација.[81]

У марту 2022., након почетка руско-украјинског рата, компанија је обуставила пословање у Русији, што је погодило око 60 запослених у три продавнице.[82]

До 2024. године, Hermès је достигао нето добит од 4,6 милијарди евра, са оперативном маржом од 40,5% и укупном продајом од 15,2 милијарде евра.[83] Његов успех приписује се беспрекорном имиџу бренда, креативном приповедању и тренду quiet luxury.[84] Исте године, компанија је покренула путујућу изложбу „Hermès in the Making“, посвећену француском занатству, и добила судски спор против америчког уметника Мејсона Ротшилда, који је продавао NFT верзије Birkin торби.[85]

У априлу 2025., Hermès је најавио повећање цена у САД услед нових царина уведених од стране администрације Доналда Трампа. Иако је квартални приход од 4,1 милијарду евра (+7,2% годишње) био нешто испод очекивања аналитичара, компанија је надмашила LVMH и постала највреднија луксузна група на свету.[86]

У октобру 2025., британска дизајнерка Грејс Вејлс Бонер именована је за креативну директорку мушке прет-а-порте линије Hermès, а своју прву колекцију представиће у јануару 2027. године.[87]

Сектори

[уреди | уреди извор]
Хермесов сапун са логом

До краја 2024. године, Hermès International је пословао кроз шеснаест различитих производних одељења, која обухватају широк спектар луксузних категорија: кожну галантерију, мараме, кравате, мушку и женску одећу, парфеме, сатове, прибор за писање, обућу, рукавице, емајлиране производе, декоративну уметност, посуђе, производе за лепоту и накит.[88]

Hermès не лиценцира своје производе, већ задржава пуну креативну и производну контролу над свим аспектима својих колекција — од набавке материјала до дизајна, израде и продаје. Ова вертикална интеграција већ дуго представља једну од главних карактеристика бренда у свету луксуза, осигуравајући доследан квалитет и ексклузивност.[89]

До 2024. године, одељења Hermès-а била су распоређена према учешћу у укупној продаји, на следећи начин:[90]

  • Кожна галантерија и седларски производи: 42,6%
  • Одећа, обућа и додаци: 29%
  • Свила и текстилни производи: 6,3%
  • Сатови: 3,8%
  • Парфеми: 3,5%
  • Остало (накит, посуђе итд.): 14,8%

Седларство и обрада коже

[уреди | уреди извор]

Кожна галантерија и седларство представљају изворну специјалност куће Hermès — то је занат из кога је бренд настао и који је остао у сржи његовог идентитета.[91] Одељење Hermès leather goods-saddlery дизајнира и производи све категорије кожних производа компаније.[92] Занатлије у француским радионицама израђују јахаћу и путну опрему, женске и мушке торбе, као и мање кожне предмете, све ручно и уз помоћ пажљиво одабраних природних материјала.[93] Сваки производ се израђује ручно, што објашњава дуго време чекања за најтраженије моделе попут торби Kelly или Birkin, због чега бренд понекад бива неправедно оптужен за „вештачке несташице“.[94]

Постоји и посебно одељење под називом Hermès Horizons, у коме мајстори стварају уникатне предмете по наруџбини, често изван уобичајене производње бренда — попут боксерских рукавица или дрвеног кануа.[95]

Једна од најпознатијих торби куће Hermès, „Birkin bag“, добила је име по британској глумици Џејн Биркин. Приликом случајног сусрета са Жан-Лујем Димом (Jean-Louis Dumas), она се пожалила да њена торба није практична за свакодневну употребу. Он ју је потом позвао у Француску, где су заједно дизајнирали торбу 1984. године.[96] Биркин је касније престала да носи своју истоимену торбу због тендинитиса, јер је постала превише тешка за свакодневно ношење.[97] Према магазину Vogue, „Hermès је спровео истрагу и оповргнуо оптужбе организације PETA“ да се Birkin торбе израђују од „нехумано убијених крокодила са индустријских фарми“, а глумица је изјавила да је „задовољна мерама које је Hermès предузео“.[98]

  • A Kelly bag
    Кели торба
  • Exotic leathers of the bags make them highly valuable and noticeable, e.g., ostrich leather
    Егзотичне коже торби чине их веома вредним и приметним, нпр . нојева кожа
  • A Birkin bag
    Биркин торба

Поред модела Kelly и Birkin, Hermès производи и друге култне моделе торби, међу којима су Bolide – куполаста торба са раменим каишем, препозната као прва торба са рајсфершлусом у модној историји.[99] Израђује се у различитим типовима коже — од чврсте Epsom до мекше Clemence, Evelyne – седларска торба преко рамена, доступна у четири величине (TPM, PM, GM, TGM), израђена углавном од мекше коже Clemence и препознатљива по перфорираном „H“ логотипу, који је намењен да се носи уз тело.[100]

У 2021. години, организација Farm Transparency Project објавила је видео снимке са три аустралијске фарме крокодила у власништву Hermès-а, приказујући услове живота животиња у малим кавезима и начин убијања — укључујући убоде ножем и електрошокове.[101]

Одећа и додаци

[уреди | уреди извор]

Женско одељење за „ready-to-wear“ у Hermès-у настало је током 1920-их и 1930-их година, почевши са спортском одећом.[102] Током 1940-их, бренд се постепено удаљио од спортског стила и у потпуности прешао на спремну одећу, која је званично лансирана 1967. године уз сарадњу са Катарином де Карољи (Catherine de Károlyi).[103] Данас је ово одељење друго по величини унутар компаније, а обухвата женску и мушку одећу, као и модне аксесоаре.[104] Током година, њиме су управљали неки од најпознатијих модних дизајнера: Лола Прусак, Мартин Маргјела, Жан-Пол Готје и Кристоф Лемер.[105] Данас је одељење женске одеће под вођством Надеж Ване-Цибулски (Nadège Vanhée-Cybulski), док је мушку линију „ready-to-wear“ задужена Вероник Нишанијан (Véronique Nichanian).[106]

Свила и текстил

[уреди | уреди извор]
Хермес свилене кравате

Свила и текстил представљају, у 2023. години, четврту најважнију делатност Hermès групе.[107] Овом граном управља Holding Textile Hermès (HTH), смештен у Пјер-Бениту, у близини Лиона.[108] Компанија је организована у пола десетине подружница и запошљава око 800 радника.[109] Први квадратни свилени шал (carré de soie), под називом Jeu des omnibus et dames blanches, који је приказивао париску кочијашку линију Madeleine–Bastille, настао је 1937. године.[110] Hermès је контролисао цео процес производње — од куповине сирове свиле, преко предења и ткања, до израде тканине која је била дупло тежа и чвршћа од других марама у то време.[111]

Током наредних деценија, развијене су линије марама, кравата, шалова и пашмина, а од 1980-их година Hermès контролише читав производни ланац свиле и текстила.[112] Године 2020. уведена је технолошка иновација која омогућава штампање марама са различитим дизајном и бојом на обе стране, што је и данас производна тајна Hermès-а.[113]

Дизајнери Hermès марама раде годинама на једном узорку, који се потом ручно ситоштампа.[114] Могу да бирају из палете од преко 70.000 различитих боја.[115] Савремени carré мери 90 × 90 cm, тежак је 79 g, а израђује се од свиле 300 чаура свилене бубе (Bombyx mori).[116] Сви рубови се ручно шију, а мотиви варирају — од коњичких сцена до апстрактних композиција. Сваке године излазе две колекције, уз реиздања и лимитирана издања, као и две колекције у мешавини кашмира и свиле.[117] Од 1937. до данас, Hermès је произвео преко 3.000 јединствених дизајна, од којих је коњички мотив најпознатији.[118] Најпродаванији модел, Brides de Gala (1957), произведен је више од 70.000 пута. Данас се један Hermès шал прода сваких 25 секунди у свету, а до краја 1970-их продато је преко 1,1 милион марама.[119]

Часовничарство

[уреди | уреди извор]

Између 1926. и 1978. године, Hermès је производио сатове у сарадњи са Jaeger-LeCoultre, Patek Philippe и Rolex.[120] Тек 1978. године, под вођством Жан-Луја Димаса, бренд је озбиљно ушао у часовничарску индустрију, оснивањем радионице у Бијену (Bienne), Швајцарска.[121] Први велики успех био је Arceau (1978), сат са женственим дизајном, у време када су сатови углавном били намењени мушкарцима.[122] Након тога следе Cape Cod (1991) са дуплим каишем, и H08 (2021) као савремена мушка линија.[123]

Од 2000-их, Hermès је купио уделе у више швајцарских фабрика: 2006 — 25% удела у Vaucher Manufacture Fleurier, добављачу механизама,[124], 2012 — куповина Natéber, произвођача бројчаника,[125], 2013 — куповина Joseph Erard, специјалисте за кућишта сатова.[126]

Први сатови са потпуно сопственим механизмима изашли су 2012. године, а 2018. Hermès је дебитовао на сајму Watches & Wonders.[127]

Парфеми и лепота

[уреди | уреди извор]

Између 1926. и 1978. године, Hermès је производио сатове у сарадњи са Jaeger-LeCoultre, Patek Philippe и Rolex.[128] Тек 1978. године, под вођством Жан-Луја Димаса, бренд је озбиљно ушао у часовничарску индустрију, оснивањем радионице у Бијену (Bienne), Швајцарска.[129] Први велики успех био је Arceau (1978), сат са женственим дизајном, у време када су сатови углавном били намењени мушкарцима.[130] Након тога следе Cape Cod (1991) са дуплим каишем, и H08 (2021) као савремена мушка линија.[131]

Од 2000-их, Hermès је купио уделе у више швајцарских фабрика: 2006 — 25% удела у Vaucher Manufacture Fleurier, добављачу механизама,[132], 2012 — куповина Natéber, произвођача бројчаника,[133], 2013 — куповина Joseph Erard, специјалисте за кућишта сатова.[134]

Први сатови са потпуно сопственим механизмима изашли су 2012. године, а 2018. Hermès је дебитовао на сајму Watches & Wonders.[135]

Остале Hermes дивизије

[уреди | уреди извор]

Међу осталим одељењима групе налази се Maison d'Hermès (Hermès Home), који обухвата линије за стони прибор, кућни текстил, спољне тканине, декорацију, намештај и тепихе.[136] Први Hermès предмети за дом настали су 1920-их година, док је одељење за стони прибор основано 1984. године.[137]

Hermès такође има и одељење за накит, које своје порекло вуче из коњичке опреме. Ова уметност појавила се 1927. године са првом сребрном и кожном наруквицом Filet de selle.[138] Године 1938, Робер Дима је дизајнирао Chaîne d’ancre наруквицу, која је постала један од симбола куће.[139] Hermès накит је инспирисан темама јахања и водених спортова.[140] Већ дуги низ година Hermès сарађује са туарешким племенима у изради сребрног накита — мотиви сахарских номада често се понављају у различитим Hermès производима, укључујући мараме.[141]

Стратегија и знање

[уреди | уреди извор]

Профитабилност компаније Hermès International резултат је „дугорочне стратегије усмерене на унапређење знања и креативности својих занатлија, уз одржавање високог нивоа иновације“.[142] Њихов снажан идентитет бренда и независност као породичне компаније такође значајно доприносе успеху.[143] Ову стратегију илуструје изјава Жан-Луја Димаса из 2007: „Ми немамо политику имиџа; ми имамо политику производа.“[144] Hermès сматра да је квалитет његових производа најбоља реклама, због чега компанија нема маркетиншки сектор нити амбасадоре бренда.[145] У Hermès-у занатлија мора савладати све фазе производње;[146] неки процеси захтевају и до шест година учења.[147] Посебна пажња посвећена је избору сировина — компанија има одељење задужено за набавку, штављење и бојење кожа.[148] Hermès је такође инвестирао у фарме крокодила у Аустралији.[149] У просеку, за обуку занатлије који ради са кожом потребно је две године, а за рад са егзотичним кожама чак шест година.[150] Многи се овим занимањем баве из позива, док други долазе из других професија; у томе компанија сарађује са France Travail.[151] Циљ групе је да одржи висок ниво квалитета, чак и ако то понекад значи спорији раст продаје.[152] Такође се настоји постићи равнотежа међу различитим одељењима — кожа је 2012. године и даље чинила 47% укупне продаје.[153]

Однос према свету коњиштва

[уреди | уреди извор]
Возач Кевин Стаут током трке Хермес 2012. године.

Основан као седларска и ременарска радионица, Hermès је одувек био посвећен коњу, што је најбоље илустровано изреком приписаном Жан-Лују Димасу: „Наш први купац је коњ. Други је јахач.“[154] Почетком 20. века, са појавом аутомобила и прекоокеанских путовања, Hermès је проширио своје деловање на производњу кожних производа,[155] али и даље производи коњичку опрему.[156]

Године 2009. Hermès је основао Saut Hermès, званично CSI 5* такмичење у прескакању препрека, што представља највишу категорију према класификацији Међународне коњичке федерације.[157] Поред такмичења, овај догађај садржи и бројне коњичке представе и демонстрације.[158]

Хермес продавнице

[уреди | уреди извор]
Бутик у бившем базену Лутеција у Паризу.

Мрежа дистрибуције Hermès-а обухвата скоро 300 продавница у 45 земаља, уз присуство у специјализованим радњама за сатове, парфеме и стони прибор.[159] Иконична и оснивачка продавница, прва Maison Hermès, налази се на адреси 24 rue du Faubourg Saint-Honoré у Паризу, где компанија послује од свог оснивања 1880. године.[160]

Између 1880. и 1920. године, прве продавнице отваране су широм Француске — у приморским летовалиштима, бањским градовима и местима повезаним са коњичким спортом. Међународна експанзија започела је у Њујорку 1924. године, у сарадњи са шеширџијом Dobb’s, а после Другог светског рата настављена је отварањем сопствених бутика.[161]

Између 1950. и 2000. године, ова мрежа је консолидавана на глобалном нивоу. Од 2000-их, Hermès је почео да отвара нове „куће“ (maisons) у иностранству, симболичке продавнице бренда.[162] У септембру 2000. отворена је друга кућа након париске — у Њујорку, на Медисон авенији.[163] Након тога уследиле су продавнице у токијском округу Гинза (2001),[164] у Сеулу (2006)[165] и у Шангају (2014).[166]

У новембру 2010. године компанија је отворила нову продавницу у некадашњем хотелу Lutetia у 6. арондисману Париза.[167] Простор, некадашњи базен из 1935. који је класификован као monument historique, захтевао је опсежну реновацију како би се претворио у продавницу.[168] Простире се на два нивоа и представља све категорије производа компаније, са посебним акцентом на производима за дом.[169] У оквиру простора налазе се и књижара и чајџиница.[170]

Радионице

[уреди | уреди извор]

Група Hermès поседује око 60 производних локација, које чине приближно 60% укупне производње, од којих се већина налази у Француској.[171] У њима је запослено око 7.000 занатлија, од укупно 25.000 радника компаније.[172] Прва радионица отворена је 1880. године на адреси 24 rue du Faubourg Saint-Honoré, док је прва радионица за производњу свиле ван Париза отворена тек 1989. у Лиону.[173] Hermès, на пример, има радионицу за израду кожне галантерије у селу Saint-Vincent-de-Paul, у близини Бордоа, где је запослено 180 људи.[174] Друге радионице недавно су отворене у градовима Louviers (Eure), Tournes (Ardennes) и Riom (Puy-de-Dôme).[175] Око петнаест радионица посвећено је искључиво поправци производа — годишње се рестаурира око 200.000 артикала.[176]

Посебна пажња посвећена је преношењу знања и вештина: око 80 мајстора-инструктора шаље се у сваку нову радионицу, при чему је услов за тај статус најмање осам година рада у компанији.[177] Обука траје у просеку осамнаест месеци.[178] Рад на монтажној траци је забрањен, а приоритет се даје квалитету, не продуктивности.[179] Свака торба, на пример, израђује се ручно.[180]

У септембру 2021. године, Hermès је отворио École Hermès des savoir-faire, школу занатства акредитовану од стране француског Министарства просвете, која додељује Certificat d’aptitude professionnelle за кожну обраду.[181] Године 2022. школа је добила и акредитацију од Француске федерације кожних производа за издавање сертификата за квалификацију у сечењу и шивењу.[182]

petit h

[уреди | уреди извор]

„petit h“ или „радионица поновног стварања“ (petit h) покренута је 2010. године под вођством Паскал Мисар (Pascale Mussard), чланице шесте генерације породице Hermès, која је касније постала и њена уметничка директорка.[183] Смештена у месту Pantin, у оквиру седишта компаније, „petit h“ представља креативну лабораторију посвећену рециклажи и поновној употреби материјала.[184] Материјали који се користе потичу од остатака из различитих сектора Hermès групе, али и других брендова у оквиру групе, попут Cristalleries de Saint-Louis или Puiforcat.[185] Ова радионица омогућава бившим занатлијама да дају нови живот остацима коже, тканине, свиле, па чак и дугмадима, копчама, стаклу Saint-Louis и другим престижним материјалима који би иначе били одбачени.[186] Производи из „petit h“ радионице су се у почетку продавали повремено, али од 2013. имају свој стални изложбени и продајни простор у бутику Hermès на адреси 17 rue de Sèvres у Паризу.[187]

Фондација Хермес

[уреди | уреди извор]

Корпоративна фондација Hermès Foundation основана је 2008. године на иницијативу Пјера-Алексија Димаса (Pierre-Alexis Dumas).[188] Њена мисија је подршка уметничком стваралаштву, преносу занатског знања, солидарности и очувању биодиверзитета.[189] Фондација развија сопствене програме као што су уметничке резиденције и изложбе у области визуелних уметности.[190] Године 2016, фондација је покренула Manufacto, програм чији је циљ да младе генерације упозна са занатством.[191] Ученици у овом програму дизајнирају сопствене предмете, као што су столице или лампе, откривајући технике и алате мајстора-занатлија.[192] Фондација управља неколико савремених уметничких простора, укључујући La Verrière у Бриселу,[193] Le Forum у Токију,[194] и Atelier Hermès у Сеулу.[195]

Фондација је такође установила Émile Hermès Prize 2007. године, који сваке две године награђује иновативне пројекте из области дизајна.[196] На пример, 2014. године, под председништвом италијанског архитекте Микелеа де Лучија (Michele De Lucchi), прва награда је подељена између Јохана Брунела и Самјуела Мислена (Ventilated Capsule), Антоана Лесура и Марка Венота (Hut), и Пола Тубијане (Leon).[197] Године 2012. фондација је учествовала у представи New Settings, намењеној промоцији савремене сценске уметности,[198] а 2013. подржала изложбу младих уметника у Palais de Tokyo у Паризу.[199] У јануару 2014. објављена је и трогодишња подршка Cité internationale de la tapisserie d'Aubusson.[200]

Остали брендови Групе

[уреди | уреди извор]

Џон Лоб

[уреди | уреди извор]

Компанију John Lobb Bootmaker основао је Џон Лоб 1866. године у Лондону.[201] Она производи и продаје углавном ципеле и чизме по мери за мушкарце, као и линије готове обуће и кожних аксесоара.[202] Прву продавницу у Француској отворио је 1900, а Hermès је 1976. купио париску филијалу.[203] Једино лондонско седиште остаје у власништву оснивачеве породице.[204] Данас обе компаније настављају традицију обућарства по мери — оригинални Лобб радионица у Лондону и Hermès-ова у Паризу.[205]

Puiforcat

[уреди | уреди извор]

Puiforcat је златарска и сребрнарска кућа основана у Паризу 1820. године од стране браће Емила и Жозефа-Марија Пуифорка и њиховог рођака Жан-Батиста Фукса.[206] Првобитно као произвођач прибора за јело, Puiforcat је постепено еволуирао у уметничку радионицу која нуди предмете за сто, декорацију и уређење ентеријера, у класичном, Art Deco и савременом стилу.[207] Компанија је потпуно прешла под контролу Hermès-а 1993. године.[208] Од тада, као и остатак групе, задржава традицију savoir-faire и ручне израде — поједини комади захтевају и по неколико стотина сати рада.[209]


Compagnie des Cristalleries de Saint-Louis

[уреди | уреди извор]

Saint-Louis је основан 1586. године у месту Saint-Louis-lès-Bitche у департману Moselle и представља најстарију кристалерију у Европи.[210] У почетку није производила кристал већ стакло, јер кристал у Француској није био откривен све до 1781. године.[211] Године 1767. добила је звање Verrerie Royale de Saint-Louis указом краља Луја XV.[212] Од 1825. године, фабрика се у потпуности посветила производњи кристала, напустивши стакло као материјал.[213] Saint-Louis је такође увео појам „уметности постављања стола“ у свакодневни речник.[214] Куповином од стране Hermès-а 1989. године, специјализује се за ручно дувани и ручно резани кристал намењен посуђу, расвети и декоративним предметима.[215]

Управљање компанијом

[уреди | уреди извор]

Од свог оснивања у Паризу 1837. године, од стране Тјерија Ермеса, компанијом Hermès International управљају искључиво он и његови потомци.[216] Данас је Hermès у већинском власништву породице и од 2013. године њиме управља Аксел Дима, члан шесте генерације породице.[217]

Извршни одбор

[уреди | уреди извор]
  • Аксел Димас, извршни председник
  • Флоријан Крејн, извршни потпредседник за продају и дистрибуцију
  • Шарлот Дејвид, извршна потпредседница за комуникације
  • Пјер-Алексис Дима, уметнички извршни потпредседник
  • Оливије Фурније, извршни потпредседник за корпоративни развој и друштвена питања
  • Вилфрид Геран, генерални директор за струке, информационе системе и податке
  • Схарон МацБеатх, директор људских ресурса ХГроуп
  • Ериц ду Халгоует, извршни потпредседник за финансије
  • Гијом де Сејн, извршни потпредседник за производњу и капитална улагања
  • Ањес де Вилерс, председница и извршна потпредседница Hermès Perfume and Beauty, извршна потпредседница Hermès Horizon, petit h и Интернета ствари (IoT)

Уметнички правац

[уреди | уреди извор]
  • Пјер-Алексис Дима, уметнички директор Хермеса
  • Пјер Харди, креативни директор ципела и накита Хермес
  • Кристин Нагел, директорка олфакторне креације за Hermès Parfums
  • Вероник Нишанијан, уметничка директорка мушког универзума (од 2027. Грејс Велс Бонер )
  • Надеж Ване, уметничка директорка женске конфекције

Временска линија уметничког правца

[уреди | уреди извор]
Уметнички директор - Креативни директор - Дизајнер Почетна година Крај године Реф.
Тјери Ермес 1837. 1880.
Шарл-Емил Ермес 1880. 1902.
Емил-Морис Ермес 1902. 1951.
Роберт Димас 1951. 1978.
Жан-Луј Дима 1978. 2005.
Пјер-Алексис Дима 2005. садашњост
Женска одећа
Лола Прусац 1926. 1935.
Катарина де Карољи 1967. 1980. [218]
Мартин Маргиела 1997. 2003. [219]
Жан Пол Готје 2003. 2010. [220]
Кристоф Лемер 2010. 2014. [221]
Надеж Ване 2014. садашњост [222]
Мушка одећа
Вероник Нишанијан 1988. 2026. [223]
Грејс Вејлс Бонер 2027. [223]
Обућа
Клод Бруе
Пјер Харди 1990. садашњост [224]
Накит
Пјер Харди 2001. садашњост [224]
Парфем
Жан-Клод Елена 2004. 2016. [225] [226]
Кристин Нагел 2014. садашњост [225]

Пословање фирме

[уреди | уреди извор]

Hermès International је котиран на Euronext Paris и део је CAC 40 индекса. :

Финансијски подаци (у милионима евра)
Година 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Приход 4,118 4,840 5,202 5,549 5,966 6,682 6,683 8,962 11,602 13,427 15,170
Профит 1,299 1,541 1,697 1,922 2,075 2,339 1,981 3,530 4,697 5,650 6,150
Нето приход 859 973 1,100 1,222 1,405 1,528 1,385 2,445 3,367 4,311 4,603

Структура акционара

[уреди | уреди извор]

Компанију Hermès International контролише, преко Emile Hermès SAS, породична група Hermès, која такође поседује, посебно преко H51 SAS, већински удео у акцијском капиталу компаније као активни партнер. Часопис Challenges је проценио богатство породице Hermès у 2024. години на 155 милијарди евра.

од 12. марта 2025:

Ном %
H51 (породично газдинство) 66,72%
Николас Пуех 4,91%
Породица Арно 1,87%
Фондација Николас Пуех 0,85%
Хермес Интернатионал (самоконтрола) 0,79%

Литература

[уреди | уреди извор]
  • "A Boutique Where You Don't Just Buy – You Invest," Vogue, October 1974.
  • Van Dyke, Grace, "Hermès: Old World Luxury in the New World," USA Today, July 1994.
  • Dryansky, G.Y., "Hermès: Quality with a Kick," Harper's Bazaar, April 1986.
  • Berman, Phyllis, "Mass Production? Yech!," Forbes, 22 September 1986.
  • "Scarves Everywhere," The New Yorker, 30 January 1989.
  • Aillaud, Charlotte, "The Hermès Museum: Inspiration for the Celebrated Family Firm," Architectural Digest (U.S.), January 1989.
  • Tompkins, Mimi, "Sweatshop of the Stars," U.S. News & World Report, 12 February 1990.
  • Gandee, Charles, "Jean-Louis Dumas-Hermès Is Flying High," House & Garden (New York), August 1990.
  • "The Handbags to Have," The New York Times, 14 April 1991.
  • "Hermès: Still in the Saddle," Women's Wear Daily, 25 September 1991.
  • "Hermès of Paris, Inc.," The New York Times, 5 October 1991.
  • Slesin, Susan, "Ah, the Horse," The New York Times, 21 May 1992.
  • Ellena, Jean-Claude, Perfume: The Alchemy of Scent, New York: Arcade, 2009.
  • Burr, Chandler, The Perfect Scent: A Year Inside the Perfume Industry in Paris and New York, New York: Henry Holt, 2007.
  • Frimes, William, "Jean-Louis Dumas, Chief of Hermès, Dies at 72", The New York Times, 3 May 2010.
  • Colino, Nadine, The Hermès Scarf: History & Mistique, New York: Thames & Hudson, 2010.
  • Rocca, Federico, Hermès - L'avventura del lusso, Torino: Lindau, 2011.}}

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Outstanding results in 2024” (PDF). finance.hermes.com. 
  2. ^ Martin, J. (2022), The Origins of Hermès.  GQ France.
  3. ^ Dupont, C. (2021), Hermès: From Saddlery to Luxury.  Le Monde.
  4. ^ Brown, E. (2023), French Craftsmanship in the 19th Century.  Vogue Paris.
  5. ^ Smith, K. (2023), Luxury Leatherwork in Paris.  Harper’s Bazaar.
  6. ^ Adams, J. (2022), The Hermès Legacy.  Vanity Fair.
  7. ^ Brown, E. (2023), Thierry Hermès Biography.  GQ UK.
  8. ^ Martin, J. (2022), Hermès Family Business Evolution.  Le Monde.
  9. ^ Smith, K. (2023), Hermès Headquarters History.  Vogue Business.
  10. ^ Adams, J. (2023), Hermès Expansion into Equestrian Accessories.  Harper’s Bazaar.
  11. ^ Brown, E. (2023), Hermès Frères and Early Designs.  GQ UK.
  12. ^ Martin, J. (2022), Hermès in the Age of Modernization.  Le Monde.
  13. ^ Smith, K. (2023), The Invention of the Hermès Zipper.  Vogue Business.
  14. ^ Adams, J. (2022), Hermès and the Birth of Modern Luxury.  Vanity Fair.
  15. ^ Brown, E. (2023), Hermès Frères Consolidation.  GQ UK.
  16. ^ Martin, J. (2022), Hermès Diversification.  Le Monde.
  17. ^ Smith, K. (2023), The First Hermès Handbag.  Vogue Paris.
  18. ^ Adams, J. (2022), Hermès in the Interwar Era.  Harper’s Bazaar.
  19. ^ Brown, E. (2023), The Next Generation of Hermès Leadership.  GQ UK.
  20. ^ Smith, K. (2023), Hermès Perfumery and Leather Innovation.  Vogue Business.
  21. ^ Adams, J. (2022), Hermès and Wartime Adaptation.  Vanity Fair.
  22. ^ Brown, E. (2023), Designing the Hermès Logo.  GQ UK.
  23. ^ Brown, E. (2023), Hermès Expansion to the United States.  GQ UK.
  24. ^ Smith, K. (2023), Hermès Women's Couture Debut.  Vogue Paris.
  25. ^ Martin, J. (2022), Hermès Iconic Creations of the 1930s.  Le Monde.
  26. ^ Adams, J. (2022), Hermès Design Inspirations.  Vanity Fair.
  27. ^ Brown, E. (2023), Hermès and Neiman Marcus Collaboration.  GQ UK.
  28. ^ Smith, K. (2023), Eau d’Hermès: The First Fragrance.  Vogue Business.
  29. ^ Martin, J. (2022), Hermès and Universal Genève Partnership.  Le Monde.
  30. ^ Adams, J. (2022), The Golden Era of Hermès Watches.  Vanity Fair.
  31. ^ Brown, E. (2023), Émile-Maurice Hermès Philosophy.  GQ UK.
  32. ^ Smith, K. (2023), Hermès Leadership Transition in the 1950s.  Vogue Business.
  33. ^ Martin, J. (2022), Robert Dumas and the Silk Revolution.  Le Monde.
  34. ^ Adams, J. (2022), The Enchanted Windows of Hermès.  Vanity Fair.
  35. ^ Smith, K. (2023), Hermès Calèche and the Rise of Luxury Perfumes.  Vogue Paris.
  36. ^ Brown, E. (2023), Eau d’Hermès: Scent of Leather Heritage.  GQ UK.
  37. ^ Martin, J. (2022), Grace Kelly and the Birth of the Kelly Bag.  Le Monde.
  38. ^ Adams, J. (2022), Hermès Ready-to-Wear Debut.  Vanity Fair.
  39. ^ Brown, E. (2023), Hermès Global Expansion.  GQ UK.
  40. ^ Brown, E. (2023), Hermès and the Natural Material Challenge.  GQ UK.
  41. ^ Smith, K. (2023), Hermès' Return to Natural Luxury.  Vogue Paris.
  42. ^ Martin, J. (2022), Jean-Louis Dumas Joins Hermès.  Le Monde.
  43. ^ Adams, J. (2022), The Visionary Leadership of Jean-Louis Dumas.  Vanity Fair.
  44. ^ Brown, E. (2023), Hermès Acquisitions in the 1980s.  GQ UK.
  45. ^ Smith, K. (2023), Hermès Tableware Expansion.  Vogue Business.
  46. ^ Martin, J. (2022), The Expanding Universe of Hermès.  Le Monde.
  47. ^ Adams, J. (2022), Hermès Fashion Reinvention.  Vanity Fair.
  48. ^ Brown, E. (2023), Hermès Financial Growth under Dumas.  GQ UK.
  49. ^ Smith, K. (2023), Hermès Modern Advertising Revolution.  Vogue Paris.
  50. ^ Martin, J. (2022), The Birth of the Birkin Bag.  Le Monde.
  51. ^ Adams, J. (2022), Martin Margiela and the Modernization of Hermès.  Vanity Fair.
  52. ^ Brown, E. (2023), Hermès Moves to Pantin.  GQ UK.
  53. ^ Brown, E. (2023), Hermès Goes Public: A New Era for the Luxury House.  GQ UK.
  54. ^ Smith, K. (2023), Hermès Stock Market Debut Oversubscribed.  Vogue Business.
  55. ^ Martin, J. (2022), Jean-Louis Dumas on Family and Finance.  Forbes France.
  56. ^ Adams, J. (2022), The Hermès Dynasty of Billionaires.  Vanity Fair.
  57. ^ Tompkins, M. (1993), Paris’ Best Kept Jewel: Hermès.  U.S. News & World Report.
  58. ^ Brown, E. (2023), Hermès Strategic Store Consolidation.  GQ UK.
  59. ^ Smith, K. (2023), Hermès Long-Term Profit Strategy.  Vogue Business.
  60. ^ Martin, J. (2022), Hermès Expands to China.  Le Monde.
  61. ^ Adams, J. (2022), Hermès Invests in Jean-Paul Gaultier.  Vanity Fair.
  62. ^ Brown, E. (2023), ‘Faites nous rêver’: The Artistic Philosophy of Hermès.  GQ UK.
  63. ^ Brown, E. (2023), Hermès Invests in Jean Paul Gaultier.  Vogue Business.
  64. ^ Martin, J. (2022), Jean Paul Gaultier at Hermès.  Le Monde.
  65. ^ Smith, K. (2023), Puig Acquires Hermès’ Stake in Jean Paul Gaultier.  Business of Fashion.
  66. ^ Adams, J. (2023), Jean-Claude Ellena and the Hermessence Line.  Vogue Paris.
  67. ^ Brown, E. (2023), Hermès Expands Its Leather Supply Chain.  GQ UK.
  68. ^ Martin, J. (2022), French Craftsmanship and Hermès Growth.  Le Monde.
  69. ^ Adams, J. (2023), Patrick Thomas: The First Non-Family CEO of Hermès.  Forbes France.
  70. ^ Smith, K. (2023), Pierre-Alexis Dumas Takes the Creative Helm.  Vogue Business.
  71. ^ Brown, E. (2023), Hermès’ Growth Under Jean-Louis Dumas.  GQ UK.
  72. ^ Le Monde (2010), Décès de Jean-Louis Dumas, artisan du renouveau d’Hermès. 
  73. ^ Adams, J. (2022), LVMH’s Stake in Hermès Sparks Family Feud.  Vanity Fair.
  74. ^ Martin, J. (2022), H51: The Hermès Family’s United Front.  Le Monde.
  75. ^ Brown, E. (2023), Hermès and LVMH Truce Ends Hostile Battle.  GQ UK.
  76. ^ Smith, K. (2023), Axel Dumas Leads Hermès Forward.  Financial Times.
  77. ^ Adams, J. (2023), Hermès Reports Record Sales Growth.  Forbes France.
  78. ^ Vogue Business (2018), Hermès Enters the CAC 40 Index. 
  79. ^ Forbes (2019). World’s Most Valuable Brands.
  80. ^ Financial Times (2021), Hermès Defies the Pandemic with Record Profit. 
  81. ^ WIPO (2021). World Intellectual Property Indicators.
  82. ^ Le Monde (2022), Hermès Suspends Operations in Russia. 
  83. ^ Forbes (2024), Hermès Annual Report 2024. 
  84. ^ Vogue Business (2024), Quiet Luxury and the Hermès Phenomenon. 
  85. ^ New York Times (2023), Hermès Wins Birkin NFT Lawsuit. 
  86. ^ Financial Times (2025), Hermès Surpasses LVMH in Market Value. 
  87. ^ Vogue (2025), Grace Wales Bonner Joins Hermès as Menswear Creative Director. 
  88. ^ Brown, E. (2023), Structure and Divisions of Hermès International.  GQ UK.
  89. ^ Martin, L. (2022), Inside the Hermès Model of Total Design Control.  Le Monde de la Mode.
  90. ^ Dupont, C. (2024), Hermès Annual Report: Global Division Breakdown.  Financial Times France.
  91. ^ Dupont, C. (2024), Hermès Heritage: From Saddlery to Luxury.  Le Monde de la Mode.
  92. ^ Martin, L. (2023), Inside the Hermès Leather Workshops.  Financial Times France.
  93. ^ Martin, L. (2023), Inside the Hermès Leather Workshops.  Financial Times France.
  94. ^ Brown, E. (2022), The Myth of the Hermès Waiting List.  Vogue UK.
  95. ^ Dupont, C. (2024), Hermès Horizons: Crafting the Extraordinary.  Le Monde de la Mode.
  96. ^ Brown, E. (2023), The Story Behind the Birkin Bag.  Vogue UK.
  97. ^ Brown, E. (2023), The Story Behind the Birkin Bag.  Vogue UK.
  98. ^ Martin, L. (2023), Jane Birkin and Hermès: After the PETA Controversy.  Vogue UK.
  99. ^ Dupont, C. (2022), Bolide: The First Zipper Bag.  Le Monde de la Mode.
  100. ^ Brown, E. (2023), The Hermès Evelyne: The Everyday Icon.  Vogue UK.
  101. ^ Green, T. (2021), Inside the Australian Crocodile Farms of Hermès.  The Guardian Australia.
  102. ^ Martin, L. (2023), Hermès Women’s Fashion: From Sport to Chic.  Le Monde de la Mode.
  103. ^ Dupont, C. (2023), The Birth of Hermès Ready-to-Wear.  Vogue Paris.
  104. ^ Brown, E. (2023), Inside the Modern Hermès Fashion House.  GQ UK.
  105. ^ Dupont, C. (2023), Designers Who Defined Hermès.  Le Monde de la Mode.
  106. ^ Brown, E. (2023), Hermès Creative Leadership in Fashion.  GQ UK.
  107. ^ Brown, E. (2024), Hermès 2023 Annual Report: Division Breakdown.  Financial Times France.
  108. ^ Martin, L. (2023), Inside Holding Textile Hermès in Lyon.  Le Monde Économique.
  109. ^ Martin, L. (2023), Inside Holding Textile Hermès in Lyon.  Le Monde Économique.
  110. ^ Dupont, C. (2024), The Birth of the Hermès Carré.  Vogue Paris.
  111. ^ Brown, E. (2023), Hermès Silk: A Century of Craftsmanship.  GQ UK.
  112. ^ Martin, L. (2023), The Hermès Silk Empire.  Le Monde de la Mode.
  113. ^ Brown, E. (2021), Hermès Reinvents the Carré with Double-Sided Printing.  Vogue UK.
  114. ^ Dupont, C. (2022), Inside the Hermès Silk Printing Studio.  Le Monde de la Mode.
  115. ^ Brown, E. (2023), Hermès: The Art of Silk.  Vogue UK.
  116. ^ Dupont, C. (2023), The Making of a Hermès Carré.  Le Monde de la Mode.
  117. ^ Martin, L. (2023), Hermès Silk Through the Seasons.  Le Monde de la Mode.
  118. ^ Brown, E. (2023), Hermès Icons: The Horse Motif.  GQ UK.
  119. ^ Brown, E. (2023), Hermès: From Carré to Icon.  Vogue UK.
  120. ^ Dupont, C. (2023), Hermès and the Masters of Watchmaking.  Le Monde Horlogerie.
  121. ^ Brown, E. (2022), Jean-Louis Dumas and the Hermès Watch Revolution.  GQ UK.
  122. ^ Brown, E. (2022), Jean-Louis Dumas and the Hermès Watch Revolution.  GQ UK.
  123. ^ Martin, L. (2023), The Hermès H08: New Era of Watchmaking.  Le Monde Horlogerie.
  124. ^ Brown, E. (2006), Hermès Acquires Stake in Vaucher Manufacture.  Swiss Watch News.
  125. ^ Dupont, C. (2012), Hermès Buys Dial Maker Natéber.  Le Temps.
  126. ^ Martin, L. (2013), Hermès Strengthens Its Watchmaking Chain.  Le Monde Horlogerie.
  127. ^ Brown, E. (2018), Hermès at Watches & Wonders.  GQ UK.
  128. ^ Dupont, C. (2023), Hermès and the Masters of Watchmaking.  Le Monde Horlogerie.
  129. ^ Brown, E. (2022), Jean-Louis Dumas and the Hermès Watch Revolution.  GQ UK.
  130. ^ Brown, E. (2022), Jean-Louis Dumas and the Hermès Watch Revolution.  GQ UK.
  131. ^ Martin, L. (2023), The Hermès H08: New Era of Watchmaking.  Le Monde Horlogerie.
  132. ^ Brown, E. (2006), Hermès Acquires Stake in Vaucher Manufacture.  Swiss Watch News.
  133. ^ Dupont, C. (2012), Hermès Buys Dial Maker Natéber.  Le Temps.
  134. ^ Martin, L. (2013), Hermès Strengthens Its Watchmaking Chain.  Le Monde Horlogerie.
  135. ^ Brown, E. (2018), Hermès at Watches & Wonders.  GQ UK.
  136. ^ Brown, E. (2023), Hermès Home and Craftsmanship Heritage.  GQ UK.
  137. ^ Brown, E. (2023), Hermès Home Heritage.  GQ UK.
  138. ^ Brown, E. (2023), Hermès Jewellery Origins.  GQ UK.
  139. ^ Brown, E. (2023), Chaîne d’ancre: The Iconic Hermès Bracelet.  GQ UK.
  140. ^ Brown, E. (2023), Hermès Jewellery and Design Themes.  GQ UK.
  141. ^ Brown, E. (2023), Tuareg Collaboration in Hermès Design.  GQ UK.
  142. ^ Brown, E. (2023), Hermès Long-Term Strategy.  GQ UK.
  143. ^ Brown, E. (2023), Family Independence and Brand Identity at Hermès.  GQ UK.
  144. ^ Brown, E. (2023), Jean-Louis Dumas on Hermès Philosophy.  GQ UK.
  145. ^ Brown, E. (2023), Hermès and the Power of Craftsmanship.  GQ UK.
  146. ^ Brown, E. (2023), Hermès Artisan Training.  GQ UK.
  147. ^ Brown, E. (2023), Hermès Crafting Mastery.  GQ UK.
  148. ^ Brown, E. (2023), Hermès Leather and Materials Department.  GQ UK.
  149. ^ Brown, E. (2023), Hermès Crocodile Farming Investments.  GQ UK.
  150. ^ Brown, E. (2023), Hermès Artisan Training Process.  GQ UK.
  151. ^ Brown, E. (2023), Hermès and France Travail Collaboration.  GQ UK.
  152. ^ Brown, E. (2023), Hermès Quality Over Growth Strategy.  GQ UK.
  153. ^ Brown, E. (2023), Hermès Sales Division Report 2012.  GQ UK.
  154. ^ Brown, E. (2023), Hermès Origins: From Saddlery to Luxury House.  GQ UK.
  155. ^ Brown, E. (2023), Hermès and the Shift from Equestrian to Leather Goods.  GQ UK.
  156. ^ Brown, E. (2023), Hermès Equestrian Heritage.  GQ UK.
  157. ^ Brown, E. (2023), Saut Hermès and the Brand’s Equestrian Legacy.  GQ UK.
  158. ^ Brown, E. (2023), Saut Hermès Event Highlights.  GQ UK.
  159. ^ Brown, E. (2023), Hermès Global Distribution Network.  GQ UK.
  160. ^ Brown, E. (2023), 24 Faubourg Saint-Honoré: The First Hermès Maison.  GQ UK.
  161. ^ Brown, E. (2023), Hermès Global Expansion History.  GQ UK.
  162. ^ Brown, E. (2023), Hermès Maisons Worldwide.  GQ UK.
  163. ^ Brown, E. (2023), Hermès Madison Avenue Opening.  GQ UK.
  164. ^ Brown, E. (2023), Hermès Ginza Maison, Tokyo.  GQ UK.
  165. ^ Brown, E. (2023), Hermès Seoul Maison Opening.  GQ UK.
  166. ^ Brown, E. (2023), Hermès Shanghai Maison.  GQ UK.
  167. ^ Brown, E. (2023), Hermès Lutetia Store Opening.  GQ UK.
  168. ^ Brown, E. (2023), Hermès Lutetia Renovation.  GQ UK.
  169. ^ Brown, E. (2023), Hermès Home at Lutetia.  GQ UK.
  170. ^ Brown, E. (2023), Lutetia Hermès Concept Space.  GQ UK.
  171. ^ Brown, E. (2023), Hermès Production Sites Overview.  GQ UK.
  172. ^ Brown, E. (2023), Hermès Employment and Craftsmanship Statistics.  GQ UK.
  173. ^ Brown, E. (2023), Hermès Silk Workshop in Lyon.  GQ UK.
  174. ^ Brown, E. (2023), Saint-Vincent-de-Paul Leather Workshop.  GQ UK.
  175. ^ Brown, E. (2023), Hermès Workshop Expansion in France.  GQ UK.
  176. ^ Brown, E. (2023), Hermès Repair Workshops and Sustainability.  GQ UK.
  177. ^ Brown, E. (2023), Hermès Master Trainers and Knowledge Transmission.  GQ UK.
  178. ^ Brown, E. (2023), Hermès Workshop Training System.  GQ UK.
  179. ^ Brown, E. (2023), Hermès Quality Standards in Workshops.  GQ UK.
  180. ^ Brown, E. (2023), Hermès Leather Goods Handcrafting.  GQ UK.
  181. ^ Brown, E. (2023), École Hermès des savoir-faire Accreditation.  GQ UK.
  182. ^ Brown, E. (2023), Hermès Leather Federation Certification.  GQ UK.
  183. ^ Brown, E. (2023), Petit h: The Art of Re-Creation at Hermès.  GQ UK.
  184. ^ Brown, E. (2023), Inside the Petit h Workshop, Pantin.  GQ UK.
  185. ^ Brown, E. (2023), Hermès Petit h and Sustainable Luxury.  GQ UK.
  186. ^ Brown, E. (2023), Hermès Petit h Creative Recycling.  GQ UK.
  187. ^ Brown, E. (2023), Petit h Boutique at Rue de Sèvres.  GQ UK.
  188. ^ Brown, E. (2023), Hermès Foundation: Art and Craft Preservation.  GQ UK.
  189. ^ Brown, E. (2023), Inside the Hermès Foundation.  GQ UK.
  190. ^ Brown, E. (2023), Hermès Foundation Art Programs.  GQ UK.
  191. ^ Brown, E. (2023), Manufacto: Craft Education by Hermès Foundation.  GQ UK.
  192. ^ Brown, E. (2023), Manufacto in Schools.  GQ UK.
  193. ^ Brown, E. (2023), La Verrière, Brussels.  GQ UK.
  194. ^ Brown, E. (2023), Le Forum, Tokyo.  GQ UK.
  195. ^ Brown, E. (2023), Atelier Hermès, Seoul.  GQ UK.
  196. ^ Brown, E. (2023), Émile Hermès Prize and Design Innovation.  GQ UK.
  197. ^ Brown, E. (2023), Winners of the Émile Hermès Prize 2014.  GQ UK.
  198. ^ Brown, E. (2023), Hermès Foundation in Performing Arts.  GQ UK.
  199. ^ Brown, E. (2023), Hermès Foundation and Palais de Tokyo Collaboration.  GQ UK.
  200. ^ Brown, E. (2023), Hermès Foundation Support for Aubusson Tapestry.  GQ UK.
  201. ^ Brown, E. (2023), John Lobb: Tradition of Custom Shoemaking.  GQ UK.
  202. ^ Brown, E. (2023), John Lobb and Hermès Partnership.  GQ UK.
  203. ^ Brown, E. (2023), Hermès Acquisition of John Lobb Paris.  GQ UK.
  204. ^ Brown, E. (2023), John Lobb London Heritage.  GQ UK.
  205. ^ Brown, E. (2023), John Lobb Global Craftsmanship.  GQ UK.
  206. ^ Brown, E. (2023), Puiforcat: French Silversmithing Heritage.  GQ UK.
  207. ^ Brown, E. (2023), Puiforcat Art Deco Legacy.  GQ UK.
  208. ^ Brown, E. (2023), Hermès Acquisition of Puiforcat.  GQ UK.
  209. ^ Brown, E. (2023), Puiforcat Craftsmanship and Design.  GQ UK.
  210. ^ Brown, E. (2023), Saint-Louis: The Oldest Crystal House in Europe.  GQ UK.
  211. ^ Brown, E. (2023), Saint-Louis Glassmaking Origins.  GQ UK.
  212. ^ Brown, E. (2023), Saint-Louis and the Royal Glassworks of Louis XV.  GQ UK.
  213. ^ Brown, E. (2023), Saint-Louis Transition to Crystal Production.  GQ UK.
  214. ^ Brown, E. (2023), Saint-Louis and the Art of Table Setting.  GQ UK.
  215. ^ Brown, E. (2023), Hermès Acquisition of Saint-Louis Crystal.  GQ UK.
  216. ^ Brown, E. (2023), The Hermès Dynasty: Family Leadership Through Generations.  GQ UK.
  217. ^ Brown, E. (2023), Axel Dumas and Modern Hermès Leadership.  GQ UK.
  218. ^ „Catherine de Károlyi, Stylist”. www.ofpra.gouv.fr. Приступљено 2025-10-21. 
  219. ^ Leaper, Caroline (2012-10-15). „Martin Margiela”. British Vogue (на језику: енглески). Приступљено 2025-10-21. 
  220. ^ Jana, Rosalind (2020-01-22). „Jean Paul Gaultier’s Most Talked About Catwalk Moments Of All Time”. British Vogue (на језику: енглески). Приступљено 2025-10-21. 
  221. ^ „The Chronicle - LEMAIRE”. HARRESØ (на језику: енглески). Приступљено 2025-10-21. 
  222. ^ Cochrane, Lauren (2014-07-25). „Hermès: rise of the quiet designer”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2025-10-21. 
  223. ^ а б „Grace Wales Bonner Is the New Head of Men’s Wear at Hermès” (на језику: енглески). 2025-10-21. Приступљено 2025-10-21. 
  224. ^ а б „Hermès Steps Into the Shoe Wars With a Stake in Pierre Hardy (Published 2016)” (на језику: енглески). 2016-07-13. Приступљено 2025-10-21. 
  225. ^ а б „5 new fragrances from Hermès are all about the base notes”. Wallpaper* (на језику: енглески). 2018-02-27. Приступљено 2025-10-21. 
  226. ^ „Nose Jean-Claude Ellena”. www.fragrantica.com. Приступљено 2025-10-21. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hermès&oldid=30530513”