2001
(преусмерено са 2001.)
| Миленијум: | 3. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 2001 на Викимедијиној остави.
| |
| |
2001. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Грчка је ушла у Еврозону - њено прво проширење, годину дана пре увођења физичког евра.
- 6. јануар — Конгрес САД прогласио је Џорџа В. Буша победником америчких председничких избора 2000.
- 9. јануар — Биљана Плавшић се добровољно предала Хашком трибуналу.
- 11. јануар — Стални савет ОЕБС-а одлучио је да оснује мисију те организације у Савезној Републици Југославији.
- 15. јануар — Основана је Википедија.
- 19. јануар — Амерички председник Бил Клинтон донео одлуку о укидању спољног зида санкција СР Југославији.
- 20. јануар — Џорџ В. Буш наслиједио је Била Клинтона на месту америчког предсједника и постао 43. председник.
- Глорија Макапагал-Аројо је преузела дужност председника Филипина од Џозефа Естраде.
- 23. јануар — Инцидент самоспаљивања на Тјен Ан Мену.
- 25. јануар — Скупштина Србије изабрала нову Владу Србије на челу са Зораном Ђинђићем.
- 31. јануар — Након деветомесечног суђења шкотски суд осудио је на доживотну робију Либијца Абдел Басет ал Меграха (49) због подметања бомбе у авион Пан Ам-а, који се у децембру 1988. срушио изнад шкотског града Локербија и усмрти 270 људи. Његов саучесник Амин Халифа Фахим ослобођен је оптужби.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 6. фебруар — Аријел Шарон је победио је на изборима за израелског премијера.
- 12. фебруар — Свемирска летелица НЕАР Шумејкер спустила се на површину астероида 433 Ерос и постала прва свемирска летјелица која је слетела на неки астероид.
- 13. фебруар — Земљотрес магнитуде 6,6 погодио је Салвадор убивши најмање 400 људи.
- 16. фебруар — Бомбашки напад на аутобус "Нишекспреса" код Подујева, погинуло 10 Срба и још 2 особе су подлегле повредама касније, осим тога повређене су још 43 особе (Напад на аутобус код Подујева).[1]
- 18. фебруар — Агент америчког Федералног истражног бироа Роберт Хансен је ухапшен пошто је 22 године шпијунирао за совјетске и руске обавештајне службе.
- 24. фебруар — Ухапшен Раде Марковић, бивши шеф Ресора државне безбедности у Србији.
- 27. фебруар — Скупштина СРЈ укинула Указ о одузимању држављанства и имовине породици Карађорђевић из 1947.
Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — Хрватска национална скупштина у Мостару прогласила је „прелазну хрватску самоуправу” у БиХ.
- 5. март — Председници СР Југославије и Републике Српске, Војислав Коштуница и Мирко Шаровић, потписали су у Бањалуци Споразум о успостављању специјалних паралелних веза СРЈ и РС.
- 7. март — Високи представник за Босну и Херцеговину Волфганг Петрич сменио је Анту Јелавића са места хрватског члана Председништва БиХ.
- 12. март — У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле су два највећа кипа Буде у свету.
- 14. март — Започео је процес повратак Војске Југославије у Kопнену зону безбедности коју је напустила након Кумановског споразума, и то почевши од сектора Ц-исток. Операција Повратак траје до краја маја.
- 23. март — После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, плански је уништена потапањем у Тихом океану.
- 23. март — Хашком трибуналу предат Миломир Стакић, бивши градоначелник Приједора.
- 24. март — Apple Inc. је објавио свој нови оперативни систем Mac OS X 10.0
- 28. март — Заступнички дом Хрватског сабора укинуо Жупанијски дом истог.
- 30. март — На београдском насељу Дедиње окупило се његово лично обезбеђење и неколико стотина присталица бившег председника СРЈ и Србије Слободана Милошевића, после вести да је добио позив да се јави у тужилаштво. Посланици СПС-а у републичком парламенту напустили заседање и придружили се демонстрантима.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — После преговора са српском Владом, Слободан Милошевић се предао истражним органима и одведен у београдски Централни затвор, где му је одређен притвор.
- 1. април — Амерички шпијунски авион сударио се с кинеским ловцем изнад Јужног кинеског мора, после чега је летелица САД принудно слетела у кинеску војну базу Хајнан.
- 2. април — На иницијативу председника СРЈ Војислава Kоштунице, формирана Kомисија за истину и помирење.
- 9 - 10. април — Земунски клан отео Мирослава Мишковића, власника Делта холдинга - пуштен након исплате седам милиона марака.
- 28. април — Бизнисмен из САД, Денис Тито, први човек који је платио лет у свемир (20 милиона долара), отпутовао је, с руском посадом, на Међународну свемирску станицу.
Мај
[уреди | уреди извор]- 20. мај — Основну изјаву УЧПМБ о оружаном сукобу у Прешевској долини, потписала је Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца (УЧПМБ), а Изјаву о условној амнестији за припаднике УЧПМБ, Република Србија у оквиру СРЈ. То је први споразум који се односи на Прешево, Медвеђу и Бујановац. Кончуљски споразум је колоквијални назив за две изјаве, којима се УЧПМБ обавезала на разоружање и демобилизацију, а Југословенска војска се вратила у Сектор Б зоне безбедности (ГСЗ) до 31. маја.
- 25. мај — Операција "Повратак": Војска Југославије и МУП Србије улазе у последњи део Kопнене зоне безбедности према Kосову. У размени ватре погинуо Ридван Ћазими - Kомандант Леши.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Непалски престолонаследник Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом је извршио самоубиство.
- 11. јун — У Јагодини убијен новинар Милан Пантић, дописник „Вечерњих новости” из тог града.
- Потпредседник Владе Србије, Вук Обрадовић, разрешен дужности због оптужби да је сексуално узнемиравао колегинице из своје странке.
- 12. јун — Република Србија је отпочела исплату старе девизне штедње из 1993. године оштеђеним грађанима којима је иста тада била обустављена.
- 16. јун — Руски председник Владимир Путин стигао у дводневну посету СРЈ.
- 28. јун — Слободан Милошевић изручен по оптужници и на захтев Хашког трибунала.
- 29. јун — На донаторској конференцији за СР Југославију, одржаној у Бриселу, прикупљено 1,28 милијарди долара помоћи СРЈ.
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — У САД је извршено прво усађивање механичког срца.
- 7. јул — Хрватска влада изручила је генерале Адемија и Анту Готовину по оптужници и на захтев Хашког трибунала.
- У Србији ступио на снагу нови Закон о приватизацији.
- 10. јул — У Србији усвојен Закон о државним празницима - Дан државности је Сретење, 15. фебруар.
- 13. јул — Формиран Одбојкашки клуб „Борац” из Бање Луке.
- 14. јул — Влада Републике Србије саопштила је да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране Перућац, где је нађено између 50 и 60 лешева за које се претпостављало да су жртве рата на Косову и Метохији.
Август
[уреди | уреди извор]- 9. август — У нападу палестинског терористе самоубице у Јерусалиму погинуло је 15 особа.[2]
- 10. август — У терористичком нападу на путнички воз јужно од Луанде, главног града Анголе, припадници побуњеничког покрета УНИТА убили су најмање 252 особе.
- 13. август — Представници Северне Македоније, Албанаца у Републици Македонији, САД и ЕУ потписали Охридски споразум.
- 17. август — Демократска странка Србије иступила из ДОС-а и Ђинђићеве Владе, оптужујући је да је наводно повезана са организованим криминалом.
- 22. август — Милан Протић, амбасадор СР Југославије у САД, смењен са своје дужности.
- 30. август — 438 избеглица, махом из Авганистана, спашених са ферибота који је тонуо, наставило је да умире на норвешком теретном броду, јер им Аустралија није дозволила улазак у ту земљу.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 9. септембар — Завршен ЕуроБаскет 2001 у Турској: СР Југославија 1, Хрватска 7, Босна дели 13. место; у тиму првенства су Предраг Стојаковић (МВП) и Марко Јарић.
- Бомбаш-самоубица прерушен у ТВ-репортера убија Ахмад-шах Масуда, вођу афганистанског анти-талибанског Северног савеза.
- 10. септембар — Савет безбедности УН укида ембарго на увоз оружја у СРЈ уведен марта 1998. године.
- У Србији покренута кампања "Почетак за иметак", информисања и едуковања о процесу приватизације.
- 11. септембар — Терористички напади у САД, велики број жртава, срушене две зграде Светског трговинског центра у Њујорку.
- 16. септембар — Кина је после 15 година преговора примљена у Светску трговинску организацију.
- 26. септембар — Белгија је изручила Међународном трибуналу за Руанду бившег руандског министра за финансије Емануела Ндиндабахизија, оптуженог за умешаност у геноцид у Руанди.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 7. октобар — САД и Уједињено Краљевство су почеле ваздушне нападе на Авганистан због одбијања авганистанских власти да изруче Осаму бин Ладена.
- 10. октобар — Народна банка Југославије увела "специјалну контролу" над Астра банком (бивша Kарић банка).
- 24. октобар — У нападу америчких снага на Кабул, убијена су 22 члана пакистанског милитаристичког покрета Харакат-ул-Муџахедини, који су се борили против индијске власти у Кашмиру.
- 26. октобар — Амерички председник Џорџ Буш млађи је потписао Патриотски закон, чиме је значајно повећана надлежност америчких служби у борби против тероризма.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — Након више од пола века у школе у Србији враћена веронаука, а Православни богословски факултет у Београду је враћен у састав Београдског универзитета, чији је била оснивач.
- 5. новембар — Укинута смртна казна у СРЈ.
- 9. новембар — Отпочела побуна припадника Јединице за специјалне операције Ресора државне безбедности Србије.
- 9. новембар —13. новембар — Четврта Министарска конференција Светске трговинске организације у Дохи је почетак Доханске развојне рунде преговора о снижавању трговинских баријера - преговори трају до 2008, не успевају премостити разлике. Одобрен улазак НР Kине у СТО.
- 10. новембар — Северна алијанса заузима Мазар-е Шариф уз америчку помоћ. Два дана касније пада и Херат, након унутрашње побуне помогнуте иранским командосима.
- Јаке кише и клизишта односе преко 900 живота у Алжиру.
- 12. новембар — 260 погинулих у авионској несрећи авиона компаније Америкен Аирлајнс у њујоршком предграђу Квинс.
- Вицеадмирал у пензији Миодраг Јокић се добровољно предао Хашком трибуналу.
- 13. новембар — Амерички предсједник Џорџ Буш потписује уредбу којом се оснивају војни судови који би требали судити страним држављанима осумњиченима за тероризам.
- 14. новембар — Северна алијанса улази у главни афганистански град Kабул; талибани се повлаче према Kандахару.
- Влада Србије сменила Горана Петровића са места шефа Државне безбедности, смирују се протести ЈСО.
- 16. новембар — Париски клуб отписао 66 одсто дуга СР Југославији.
- 17. новембар — Окончана је побуна припадника Јединице за специјалне операције Ресора државне безбедности Србије.
- 19. новембар — Трговањем обвезницама старе девизне штедње на Београдској берзи, на финансијском тржишту СРЈ је после вишедеценијске паузе обновљен промет вредносним папирима становништва.
- 24. новембар — Патријарх Павле освештао звона за Храм Светог Саве.
- 25. новембар — Рат у Авганистану: Битка у Qала-и-Јангију, односно масовна побуна заробљених талибана која ће бити крваво угушена за неколико дана.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — СР Југославија од примењује ТИР-конвенцију која омогучава транспорт робе преко граница без царинске контроле и отварања теретног дела камиона.
- 6. децембар — Наташа Мићић (ДОС) изабрана је за председницу Скупштине Србије, након што је Драган Маршићанин (функционер ДСС), поднео оставку на ту функцију.
- 18. децембар — Током посете Сарајеву председника Савезне Републике Југославије, Војислава Коштунице, потписани су споразум о промоцији и заштити инвестиција и споразум о царинској сарадњи и узајамној помоћи између две земље.
- 24. децембар — У Србији су укинуте рестрикције струје. У "Електропривреди Србије" објавили да се ситуација у поправила јер су 2 блока у Термоелектрани "Никола Тесла А" у Обреновцу почела да раде.
- 26. децембар — Оба већа југословенске скупштине усвојила су буџет за наредну годину у износу од 65,9 милијарди динара и Измене Закона о Војсци Југославије, којим се служење војног рока скраћује на девет месеци, док ће дужина цивилног служења војске уместо 24 бити 13 месеци.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 3. јануар — Дени Авдија, израелско-српски кошаркаш[3]
- 3. јануар — Лазар Васић, српски кошаркаш[4]
- 21. јануар — Џексон Брандиџ, амерички глумац[5]
- 22. јануар — Страхиња Ераковић, српски фудбалер[6]
- 23. јануар — Олга Даниловић, српска тенисерка[7]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 5. фебруар — Мирко Топић, српски фудбалер
- 15. фебруар — Хејли Тју, америчка глумица[8]
- 19. фебруар — Александар Ланговић, српски кошаркаш[9]
Март
[уреди | уреди извор]- 17. март — Иван Илић, српски фудбалер[10]
- 25. март — Кристијан Белић, српски фудбалер[11]
- 31. март — Џејмс Вајзман, амерички кошаркаш[12]
Април
[уреди | уреди извор]- 26. април — Софија Перић, српска певачица
- 29. април — Грегор Глас, словеначки кошаркаш[13]
Мај
[уреди | уреди извор]- 8. мај — Марко Павићевић, српски кошаркаш[14]
- 24. мај — Страхиња Павловић, српски фудбалер[15]
- 27. мај — Изабела Видовић, америчко-хрватска глумица[16]
- 31. мај — Ига Свјонтек, пољска тенисерка[17]
Јун
[уреди | уреди извор]- 14. јун — Марио Накић, српско-хрватски кошаркаш[18]
- 20. јун — Бојан Томашевић, црногорски кошаркаш[19]
Јул
[уреди | уреди извор]- 8. јул — Рил Даунс, канадска глумица
- 10. јул — Изабела Мерсед, америчка глумица и певачица[20]
- 19. јул — Теодора Драгићевић, српска глумица[21]
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Стеван Карапанџић, српски кошаркаш[22]
- 5. август — Ентони Едвардс, амерички кошаркаш[23]
- 14. август — Петар Станић, српски фудбалер[24]
- 16. август — Јаник Синер, италијански тенисер[25]
- 22. август — Ламело Бол, амерички кошаркаш[26]
- 31. август — Аманда Анисимова, америчка тенисерка
Септембар
[уреди | уреди извор]- 8. септембар — Никола Штулић, српски фудбалер[27]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — Лазар Павловић, српски фудбалер[28]
Децембар
[уреди | уреди извор]- 18. децембар — Били Ајлиш, америчка музичарка[29]
- 26. децембар — Алексеј Покушевски, српско-грчки кошаркаш[30]
- 29. децембар — Немања Поповић, српски кошаркаш[31]
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 11. јануар — Бранко В. Радичевић, српски књижевник. (*1925)[32]
- 15. јануар — Лео Маркс, британски криптограф. (*1920)[33]
- 31. јануар — Гордон Руперт Диксон, канадски писац научне фантастике. (*1923)[34]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 4. фебруар — Драган Максимовић, српски глумац. (*1949)[35]
- 18. фебруар — Миодраг Гидра Стојановић, српски боксер. (*1950)[36]
- 25. фебруар — Доналд Бредман, аустралијски играч крикета. (*1908)[37]
- 26. фебруар — Драгослав Аврамовић, српски економиста и гувернер. (*1919)[38]
Март
[уреди | уреди извор]- 9. март — Михајло Костић Пљака, српски глумац. (*1933)
- 10. март — Маја Маршићевић Тасић, српска новинарка и активисткиња Грађанског савеза Србије. (*1965)
- 15. март — Ен Садерн, америчка глумица. (*1909)[39]
Април
[уреди | уреди извор]- 12. април — Љиљана Крстић, српска глумица. (*1919)[40]
- 20. април — Ђузепе Синополи, италијански композитор. (*1946)[41]
Мај
[уреди | уреди извор]- 11. мај — Даглас Адамс, британски радио-драматург и писац. (*1952)
- 12. мај — Диди, бразилски фудбалер. (*1929)
Јун
[уреди | уреди извор]- 3. јун — Ентони Квин, мексички глумац, сликар и писац. (*1915)[42]
- 8. јун — Бранко Плеша, српски глумац. (*1926)
- 11. јун — Милан Пантић, српски новинар. (*1954)
- 16. јун — Сава Вуковић, шумадијски епископ СПЦ. (*1930)[43]
- 18. јун — Даворин Поповић, певач поп и рок групе Индекси. (*1946)
- 27. јун — Џек Лемон, амерички глумац и музичар. (*1925)[44]
Јул
[уреди | уреди извор]- 10. јул — Анђелија Милић, српска певачица народне музике. (*1921)[45]
- 20. јул — Карло Ђулијани, италијански активиста, убијен. (*1978)
- 21. јул — Крста Петровић, српски певач забавне музике. (*1928)
- 21. јул — Крсте Црвенковски, македонски политичар. (*1921)
- 22. јул — Индро Монтанели, италијански новинар и историчар. (*1909)
- 26. јул — Јозеф Клаус, аустријски политичар, канцелар Аустрије од 1964. до 1970. год. (*1910)
- 30. јул — Антон Шварцкопф, немачки проналазач. (*1924)
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Зузана Халупова, српска сликарка наиве. (*1925)[46]
- 17. август — Живко Николић, црногорски редитељ и сценариста. (*1941)[47]
- 20. август — Ким Стенли, америчка глумица. (*1925)[48]
- 25. август — Алија, америчка певачица, глумица и модел. (*1979)[49]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — Кристијан Бернард, јужноафрички хирург. (*1922)
- 9. септембар — Ахмад Шах Масуд, авганистански борац и војсковођа (*1953)
- 13. септембар — Дороти Макгвајер, америчка глумица. (*1916)[50]
- 14. септембар — Олга Ивановић, српска глумица. (*1921)[51]
- 28. септембар — Ернест Ачкун, кларинетиста. (*1930)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 7. октобар — Родољуб Рођа Раичевић, певач и композитор народне и забавне музике. (*1957)[52]
- 11. октобар — Нада Мамула, српска певачица. (*1927)[53]
- 29. октобар — Милорад Б. Протић, српски астроном. (*1910)
Новембар
[уреди | уреди извор]- 8. новембар — Радмила Савићевић, српска глумица. (*1926)[54]
- 29. новембар — Џорџ Харисон, британски гитариста, текстописац, певач и филмски продуцент, познат као члан Битлса. (*1943)[55]
Децембар
[уреди | уреди извор]- 8. децембар — Мирза Делибашић, југословенски кошаркаш. (*1954)[56]
- 18. децембар — Жилбер Беко, француски певач, композитор, пијаниста и глумац. (*1927)[57]
- 22. децембар — Јован Гојковић, српски фудбалер. (*1975)[58]
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Ерик Алин Корнел, Волфганг Кетерле и Карл Виман
- Хемија — Вилијам С. Ноулс, Рјоџи Нојори (野依良治); К. Бари Шарплес
- Медицина — Лиланд Х. Хартвел, Р. Тимоти Хант, сер Пол М. Нерс
- Књижевност — Видјадар Сураџпрасад Најпол
- Мир — Уједињене нације и генерални секретар Кофи Анан (Гана)
- Економија — Џорџ Акерлоф, Мајкл Спенс и Џозеф Штиглиц (САД)
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Данас се навршава 14 година од убиства Срба у аутобусу „Ниш експреса“ (НСПМ, 16. фебруар 2015)
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Времеплов: Умро римски цар Трајан”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2025-09-03.
- ^ „Deni Avdija”. Eurobasket LLC.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Lazar Vasić > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Jackson Brundage”. IMDb.
- ^ „Strahinja Erakovic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Olga Danilovic”. Women's Tennis Association (на језику: енглески).
- ^ „Haley Tju”. IMDb.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Aleksandar Langović > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Ivan Ilić”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Kristijan Belic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „James Wiseman”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ j.t.d, ABA liga. „Gregor Glas > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ j.t.d, ABA liga. „Marko Pavićević > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Strahinja Pavlović (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Izabela Vidovic”. IMDb.
- ^ „Iga Swiatek”. Women's Tennis Association (на језику: енглески).
- ^ „Mario Nakic”. Proballers (на језику: енглески).
- ^ „Bojan Tomasevic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Isabela Merced”. IMDb.
- ^ „Теодора Драгићевић”. Народно позориште у Београду (на језику: српски).
- ^ „Stevan Karapandzic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Anthony Edwards”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Petar Stanic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Jannik Sinner”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ „LaMelo Ball”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Nikola Stulic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Lazar Pavlovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Billie Eilish”. IMDb.
- ^ „Aleksej Pokusevski”. www.nba.com (на језику: енглески).
- ^ „Nemanja Popovic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Бранко В. Радичевић”. Градска библиотека "Владислав Петковић Дис" (на језику: српски). 26. 3. 2013.
- ^ „Leo Marks”. Spartacus Educational (на језику: енглески).
- ^ „Gordon Rupert Dickson”. www.findagrave.com (на језику: енглески).
- ^ „Dragan Maksimovic”. IMDb.
- ^ „Dragomir Stojanovic”. IMDb.
- ^ „Donald Bradman”. ESPNcricinfo (на језику: енглески).
- ^ „Драгослав АВРАМОВИЋ”. web.archive.org. 13. 1. 2015. Архивирано из оригинала 13. 01. 2015. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Ann Sothern”. IMDb.
- ^ „Ljiljana Krstic”. IMDb.
- ^ „Giuseppe Sinopoli”. www.bach-cantatas.com.
- ^ „Anthony Quinn”. IMDb.
- ^ „Vukovic Sava”. www.sanu.ac.rs.
- ^ „Jack Lemmon”. IMDb.
- ^ „Andjelija Milic”. IMDb.
- ^ „Zuzana Halupova”. Galerija prodaja slika Beli Andjeo Beograd GLAVNI SAJT slike slikar cena (на језику: српски).
- ^ „Zivko Nikolic”. IMDb.
- ^ „Kim Stanley”. IMDb.
- ^ „Aaliyah”. IMDb.
- ^ „Dorothy McGuire”. IMDb.
- ^ „Olga Ivanovic”. IMDb.
- ^ „Rođa Raičević”. Kafanski podsetnik.
- ^ „Nada Mamula”. web.archive.org. 23. 1. 2023. Архивирано из оригинала 23. 01. 2023. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Radmila Savicevic”. IMDb.
- ^ „George Harrison”. IMDb.
- ^ „Olympedia – Mirza Delibašić”. www.olympedia.org.
- ^ „Gilbert Bécaud”. IMDb.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Jovan Gojković (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
Референце
[уреди | уреди извор]| Нормативна контрола: Државне |
|---|
