1451
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1451 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Осмаски султан Мурат је умро у Једрену, где га је наследио његов син Мехмед II (1451—1481).
- Почињу напади Османлија на Деспотовину Србију и друге земље на Балкану и до даљег успона турске царевине.
Март
[уреди | уреди извор]- 26. март — Споразумом са краљем Алфонсом V од Арагона Скендербег је постао Алфонсов вазал и обавезао се да му помаже у војним сукобима, док се Алфонсо обавезао да финансијски помаже Скендербегу.
Април
[уреди | уреди извор]- 11. април — Цеље стиче статус трговачког града и права града, по наређењу грофа Фридриха II Цељског.
- 19. април — У Делхијском султанату, авганистанска династија Лоди наслеђује турску династију Сејида, док сејидски владар Ала-уд-Дин Алам Шах бежи из Делхија, а Бахлул Кан Лоди преузима престо.
- 21. април — У православном манастиру Арденица, Ђурађ Скендербег оженио се Доником, ћерком Ђорђа Аријанита Комнина, једног од најмоћнијих племића Љешке лиге, и од тада је веза између њих двојице почела да јача.
Мај
[уреди | уреди извор]- 30. мај — У Пегуу (сада у Мјанмару), Биња Вару, владар краљевства Хантавади, убијен је од стране свог рођака, Биња Кијана.
- 31. мај — Краљ Хенри VI од Енглеске даје краљевски пристанак на Закон о конфискацији Џона Кејда из 1450. године, којим се конфискују земље Џека Кејда, који је предводио побуну против краља 1450. године.
Јун
[уреди | уреди извор]- 30. јун — Француске трупе под командом Жана де Диноа нападају Гијен и заузимају Бордо.
Јул
[уреди | уреди извор]- 31. јул — Жак Кер, оптужен за тровање Агнес Сорел, љубавнице краља Шарла VII од Француске, ухапшен је по наређењу краља и његово велико богатство је конфисковано.
Август
[уреди | уреди извор]- 14. август — Трогодишње примирје потписано је између Шкотске и Енглеске у цркви Светог Николе у Њукаслу.
- 20. август — Французи освајају Бајон, последње енглеско упориште у Гијену.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 10. септембар — Османско царство обнавља свој споразум са Млетачком републиком.
- 20. септембр — Османско царство склапа примирје са Краљевином Угарском.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 17. октобар — Након атентата на Богдана II од Молдавије, Петру Арон преузима престо Молдавије.
- 22. октобар — Јанош Хуњади, регент-гувернер Краљевине Угарске током малолетства једанаестогодишњег краља Ладислава V, потписује мировни споразум са царем Светог римског царства Фридрихом III.
- 28. октобар — Гентски устанак: Гент диже оружје против Филипа Доброг, војводе од Бургундије.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 20. новембар — Јанош Хуњади, регент-гувернер Краљевине Угарске током малолетства једанаестогодишњег краља Ладислава V, потписује трогодишње примирје са Османским царством.
- 28. новембар — У корејској престоници, Хансонгу, Хвангбо Ин постаје главни државни саветник (Јеонгијеонг) Краљевине Кореје као вођа управног државног савета, други по статусу после краља Мунџонга, замењујући Ха Јеона.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 22. децембар — У Египту, којим су владали мамелуци, емир Асанбај ел Џамали ел Захири враћа се са путовања у Османско царство са групом османских дипломата, а мамелучки султан Мехмед II их угошћује на банкету, додељујући им приватну аудијенцију следећег дана.
Рођења
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 9. март — Америго Веспучи, италијански морепловац. († 1512)
Април
[уреди | уреди извор]- 22. април — Изабела I од Кастиље, краљица Кастиље и Арагона
Смрти
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Мурат II, османски султан