Уметничко дело
Уметничко дело је физички објекат или креација која поседује естетску, смисаону и културну вредност. Оно је резултат свесне људске активности, талента и вештине, кроз које уметник изражава своје идеје, емоције или поглед на свет.[1] Уметничко дело може бити материјално (слика, скулптура) или нематеријално (музичка композиција, перформанс).
Дефиниција и критеријуми
[уреди | уреди извор]Концепт "уметничког дела" се мењао кроз историју и разликује се од културе до културе. Оно што се у једној епохи сматрало занатом, у другој је могло постати уметност.
- Историјски контекст: У античкој Грчкој, уметност (techne) је обухватала сваку вештину, од вајарства до столарства. Тек у ренесанси почиње да се прави јаснија разлика између уметника (као креативног генија) и занатлије. Ренесансни уметници су веровали да је студија људског тела, посебно мушког, заправо студија Бога, те су највећу вредност приписивали скулптурама које приказују људску фигуру.
- Културни контекст: На Западу се дуго правила строга разлика између "високе" уметности (сликарство, скулптура) и примењене уметности (керамика, таписерија), јер су дела примењене уметности имала практичну сврху. У кинеској или исламској уметности, ова разлика је много мање изражена, а калиграфија или израда ћилима сматрају се врхунским уметничким формама.
- Институционална теорија уметности: У 20. веку, филозофи попут Артура Дантоа и Џорџа Дикија развили су теорију по којој нешто постаје уметничко дело када га "свет уметности" (критичари, кустоси, галерије, публика) прихвати као такво. Ово је посебно важно за разумевање концептуалне и авангардне уметности (нпр. "Фонтана" Марсела Дишана).[2]
Врсте уметничких дела
[уреди | уреди извор]Уметничка дела се могу класификовати на различите начине, најчешће према медију или чулу које ангажују.[3]
- Визуелне уметности: Дела која се перципирају првенствено чулом вида.
- Архитектура: Уметност обликовања простора.
- Књижевност: Уметност писане речи. Дели се на поезију, прозу и драму.
- Извођачке уметности: Уметност која се изводи уживо пред публиком.
- Филм: Познат и као "седма уметност", комбинује слику, звук, наратив и глуму.
- Савремене форме: У 20. и 21. веку развиле су се нове форме као што су перформанс, хепенинг, инсталација, ленд-арт, дигитална уметност и видео-уметност.
Вредност и функција
[уреди | уреди извор]Уметничка дела се чувају и излажу у музејима, галеријама и приватним колекцијама. Њихова вредност је вишеслојна:[4]
- Естетска вредност: Способност дела да изазове доживљај лепоте, склада или емотивну реакцију.
- Културна и историјска вредност: Уметничка дела су сведочанства о времену и култури у којој су настала.
- Симболичка вредност: Многа дела носе дубље значење и поруке.
- Материјална вредност: На тржишту уметнина, дела могу достићи изузетно високе цене, а нека се сматрају непроцењивим делом светске баштине.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
-
Мона Лиза Леонарда да Винчија, једна од најпознатијих слика на свету -
Фриденсрајх Хундертвасер, Кућа у Плохингену, пример савремене архитектуре
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Art”. Britannica. Приступљено 16. август 2025. „Art, also called (to distinguish it from other art forms) visual art, a visual object or experience consciously created through an expression of skill or imagination.” Текст „ Definition, History, Genres, & Facts” игнорисан (помоћ)
- ^ Admin (2023-12-17). „Različiti oblici umetnosti i njihova interpretacija”. КАŽI TRAŽI (на језику: енглески). Приступљено 2025-09-14.
- ^ „UMETNIČKO DELO I KAKO GA POSMATRATI”. Lepota Života (на језику: енглески). 2019-02-20. Приступљено 2025-09-14.
- ^ „Umetničko delo budućnosti”. BIGZ knjižara (на језику: српски). Приступљено 2025-09-14.
