Сепци

Сепци
Сепци;
	Капела брвнара у Сепцима
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Рача
Становништво
— 2022.	420
Географске карактеристике
Координате	44° 15′ 33″ С; 20° 50′ 02″ И / 44.259166° С; 20.833833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	135 m
	Сепци Сепци на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	034
Регистарска ознака	KG

Сепци су насеље у Србији у општини Рача у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 420 становника (према попису из 2011. било је 542 становника).^[1]

Овде се налази Капела брвнара у Сепцима.

Демографија

У насељу Сепци живи 567 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,0 година (45,4 код мушкараца и 48,6 код жена). У насељу има 225 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.355
1953.	1.324
1961.	1.267
1971.	1.082
1981.	977
1991.	838	814
2002.	673	702
2011.	542
2022.	420

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	665	98,81%
Македонци	3	0,44%
Југословени	2	0,29%
Словенци	1	0,14%
Руси	1	0,14%
непознато	1	0,14%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	1	1
80+	8	19
75—79	25	26
70—74	40	40
65—69	21	32
60—64	21	18
55—59	9	19
50—54	22	23
45—49	31	23
40—44	25	14
35—39	10	24
30—34	17	9
25—29	19	17
20—24	15	17
15—19	26	24
10—14	15	14
5—9	15	10
0—4	12	11
Просек :	45,4	48,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	317	319	311	295	265	237	225

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	54	55	40	28	20	19	9	0	0	0	2,99

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	290	59	196	22	6	7
Женски	306	35	185	73	8	5
УКУПНО	596	94	381	95	14	12

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	183	155	0	0	9
Женски	124	113	0	0	1
Укупно	307	268	0	0	10

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	7	7	0	2
Женски	0	0	2	0	0
Укупно	1	7	9	0	2

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	0	0
Женски	0	1	0	4	2
Укупно	0	1	1	4	2

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	1
Укупно	0	0	0	2

Занимљивости

У селу Сепци, у засеоку Петровац, који је у 18. веку био засебно село, измeђу селa Сепци и селa Мраморца, рођен је вожд Карађорђе Петровић, на брду званом Остриковац.^[5]^[6]

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ Миодраг„Миле“ Недељковић, „Деловодни протокол Карађорђа Петровића“, (издање из 1987).
^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 06. 10. 2021.

Спољашње везе

[1] „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[5] Миодраг„Миле“ Недељковић, „Деловодни протокол Карађорђа Петровића“, (издање из 1987).

[6] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 06. 10. 2021.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]