Пређи на садржај

Сенаја

Координате: 44° 32′ 26″ С; 20° 40′ 01″ И / 44.5405° С; 20.667° И / 44.5405; 20.667
С Википедије, слободне енциклопедије
Сенаја
Поглед на Сенају
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаМладеновац
Становништво
 — 2022.Пад 385
Географске карактеристике
Координате44° 32′ 26″ С; 20° 40′ 01″ И / 44.5405° С; 20.667° И / 44.5405; 20.667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина239 m
Сенаја на карти Србије
Сенаја
Сенаја
Сенаја на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Сенаја је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 385 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Сенаја се налази јужно од вароши Гроцке. Данашње место је новијег датума. У арачким списковима се помиње као насеље у 1818. години, већ у 1828. и тада је имало 7 кућа.
Предање вели да је село добило име по сену, које за време Турака из долине Богоза денуто на месту, близу кога је данас село. У Крушаку и сада могу се изоравати опеке, и ту је по предању, било маџарско гробље.
У Сенају је дошао међу првима неки Михаjло Краса из Груже, који је убрзо напустио село. После њега дошао предак Крупежа (Крупежевића) са четири сина. Крупежа је старином из Ракове (љубички срез), одакле је најпре дошао у Љуљаке (Гружа), а из Љуљака у Сенају. У Сенаји остане један део и то су данашњи Крупежевићи, по којима се и читав крај зове Крупешки, а једни оду 1832. године у Велику Крсну. Тако се населило из разних крајева породице: Ђурко, Јовановићи, Ђурковићи, Крупежевићи, Ђурковићи, Јосићи, Дошли су из Груже због тога што су чули да овде има пусте земље, и да су се на њој населили неки њихови земљаци.
По попису из 1921. Сенаја има 114 кућа са 662 становника (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Сенаја живи 365 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,8 код мушкараца и 44,3 код жена). У насељу има 159 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 718
1953. 738
1961. 668
1971. 591
1981. 578
1991. 571 492
2002. 444 578
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 429 96,62%
Роми
  
 6 1,35%
Југословени
  
 3 0,67%
Муслимани
  
 1 0,22%
непознато
  
 5 1,12%
Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 0
  
  
 0
80+ 2
  
  
 5
75—79 7
  
  
 9
70—74 14
  
  
 15
65—69 19
  
  
 24
60—64 14
  
  
 27
55—59 13
  
  
 7
50—54 14
  
  
 16
45—49 21
  
  
 15
40—44 16
  
  
 12
35—39 15
  
  
 12
30—34 14
  
  
 15
25—29 11
  
  
 11
20—24 11
  
  
 18
15—19 9
  
  
 11
10—14 15
  
  
 9
5—9 16
  
  
 11
0—4 7
  
  
 9
Просек : 41,8 44,3
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 165 158 186 156 162 178 159


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 39 47 24 24 13 10 1 0 0 1 2,79
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 180 44 107 10 19 0
Женски 197 36 113 42 5 1
УКУПНО 377 80 220 52 24 1
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 91 35 0 0 11
Женски 47 16 0 0 3
Укупно 138 51 0 0 14
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 17 4 0 15
Женски 0 0 6 0 3
Укупно 2 17 10 0 18
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 4 2 0 0
Женски 0 2 0 2 14
Укупно 0 6 2 2 14
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 0
Женски 0 1 0 0
Укупно 1 1 0 0

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подаци узети из: „насеља“ књ. II (П. Николић: Околина Београда) и из „Летописа“ сала Сенаја
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935 Летописа, по предању, Подунавских места, обичаји и настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812—2009. године. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Пдунавска места, Србије, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Сенаја на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сенаја&oldid=29892671”