Пређи на садржај

Решица

Координате: 45° 17′ 27″ С; 21° 53′ 11″ И / 45.2907206° С; 21.8862738° И / 45.2907206; 21.8862738
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Решица (вишезначна одредница).
Решица
рум. Reșița
Панорама Решице
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ЖупанијаКараш-Северин
Становништво
Становништво‍
 — 2021.Пад 58.393 [1]
 — густина294,41 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45° 17′ 27″ С; 21° 53′ 11″ И / 45.2907206° С; 21.8862738° И / 45.2907206; 21.8862738
Апс. висина208 m
Површина198,34 km2
Решица на карти Румуније
Решица
Решица
Решица на карти Румуније
Веб-сајт
www.primaria-resita.ro

Решица (рум. Reșița, нем. Reschitz, мађ. Resicabánya) је град и локална самоуправа у западном делу Румуније. Град се налази у румунском делу историјске покрајине Банат и средиште је жупаније Караш-Северин. Град Решица обухвата и насељена места Доман, Калник, Куптоаре, Мониом, Секу и Церова. Према попису из 2021. имала је 58.393 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град Решица смештен је у долини речице Брзаве, у области Банатских планина. Град је привредно и управно средиште источног, брдског дела Баната у Румунији.

Површина града износи 198,34 km2.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Мада у околини града постоје археолошка налазишта из праисторијског и римског периода први помен града је из 15. века под именом Rechyoka. Место је првобитно било село, па се због развоја индустрије претворило у градић. По "Румунској енциклопедији", помиње се 1673. године као "Ресиница". Први помен града са пуним данашњим називом је из 1717. Године 1771, Решица постаје важно рударско место, јер је следеће године пуштена у рад прва "висока пећ". Ово је довело и до насељавања Немаца у месту. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Карашевском округу, Вршачког дистрикта. Ту је рудник гвожђа а становништво је било претежно влашко.[3] Развоју рударства допринеће откриће великих наслага угља 1790. године у околини, у Анини.

Друштво за румунско народно позориште је 1873. године имало две подружнице, у Темишвару и Решици. После прикључења града Румунији Решица је, нарочито после Другог светског рата, брзо напредовала захваљујући развоју железаре у велики индустријски комбинат. Међутим, падом комунизма привреда ослоњена највише на железару пропада. Последњих година поново су видљиви знакови опоравка, али се сматра се црна металургија и градска железара више никад неће имати значај као пре.

Железара у Решици

Становништво

[уреди | уреди извор]
Положај града Решица на територији жупаније Караш-Северин
Демографија
1930.1948.1956.1966.1977.1992.2002.2011.2021.
19.86824.89541.23456.65384.78696.91884.02673.28258.393

Према попису из 2021. на територији града Решице живело је 58.393 становника, од којих у самом насељу 55.181 становник, а остатак у другим насељима града.[1] У односу на попис из 2011. када је било 73.282 становника, забележен је пад у броју становника од 20,32% тј. 14.889 становника.[4]

Већинско становништво у граду су Румуни. Значајнијих етничких мањина данас нема, мада се мора напоменути да је некада било много Немаца, који су по традицији били чести у рударским местима широм некадашње Хабзбуршке монархије. Данас Решица спада у градове у Румунији са великим падом становништва услед пропасти месне привреде.

Етнички састав према попису из 2021.‍[5]
Румуни
  
 44.492 76,19%
Мађари
  
 822 1,41%
Роми
  
 658 1,13%
Немци
  
 637 1,09%
Хрвати
  
 243 0,42%
Срби
  
 207 0,35%
Украјинци
  
 167 0,29%
Чеси
  
 42 0,07%
Словаци
  
 27 0,05%
Остали
  
 57 0,10%
Непознато
  
 11.041 18,91%

Срби у Решици и околини

[уреди | уреди извор]

Срба је одувек било у Решици, али у малом броју. Недостатак школе и румунско окружење су довеле до стагнације. Занимљиво је да по митрополијском извештају из 1861. године пише да у целом Бокшанском срезу нема ни једног Србина. По српском извору из 1905. године у Румунској Решицу, насељу у Решичком срезу, било је 9 становника православних Срба и у Решицабања још 51 душа. У целом срезу православних Срба има у 11 насеља, укупно 84.[6] Њихов број је знатно порастао локалним досељавањем у 20. веку. Према попису из 2011. године у граду Решици је живело 344 Срба, окупљених око своје цркве, а то је 0,5% укупног становништва Решице.

Прва српска православна парохија је основана 1990. године. Богослужења су почела да се врше у изнајмљеној лутеранској богомољи. Српски храм посвећен је празнику Васкрсења Господњег, и слави се другог дана Ускрса. Храм је почео да ниче освећењем његових темеља, од стране владике Лукијана, 4. септембра 1999. године. По пројекту Србина из Решице, Борислава Виктора Најдана, храм у српско-византијском стилу градила је грађевинска фирма Кристи Конс. Освећење готове цркве уследило је 9. априла 2001. године. Први решички парох је протојереј Стојан Петровић; одликован је правом ношења напрсног крста. Иконостас ниског типа од белог јасена резбарио је Виктор Гароју решички вајар, а иконе осликао сликар Раденко Јакшић из Шапца. Богородичин трон у цркви је радио мештанин Дорју Васијуц.[7]

Пренумерант једне румунске књиге у Решици је био 1818—1819. године парох Павел Гајић. Другу румунску књигу 1832. године набавили су у Решици Монтани: Јован Томић протопрезвитер Карансебешки, Георгије Теодоровић парох, Јосиф Теодоровћ капелан, Јован Николајевић грађанин.[8]

У близини Решице налазе се две мале општине Лупак и Карашево насељене Крашованима, етничком групом католичке вероисповести чији се припадници углавном изјашњавају као Хрвати, а пореклом су из источне Србије. Године 1905. ту су били и Срби: у Лупку - 1 и у Крашову - 6 особа.[9]

Насеља

[уреди | уреди извор]

Град Решица се састоји из 7 насеља: Доман, Калник, Куптоаре, Мониом, Решица, Секу и Церова. Од свих насеља највећа је Решица у којој живи 94,5% становништва града.

Назив Румунски назив Становништво[10]
2011. 2021.
Доман Doman 708 579
Калник Câlnic 1.397 1.337
Куптоаре Cuptoare 324 255
Мониом Moniom 319 286
Решица Reșița 69.513 55.181
Секу Secu 512 335
Церова Țerova 509 420
Град Решица Municipiul Reșița 73.282 58.393

Занимљивости града

[уреди | уреди извор]

Ту је између два рата била Фабрика железничких вагона.

Музеј локомотива у Решици чува најстарије примерке локомотива у Румунији.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „RPL 2021: Populația rezidentă pe sexe, pe județe, municipii, orașe, comune și sate”. recensamantromania.ro. Приступљено 1. 6. 2025. 
  2. ^ „Volumul datelor imobilelor gestionate la nivel de UAT: Septembrie 2018”. data.gov.ro. ANCPI. 17. 12. 2018. Приступљено 1. 6. 2025. 
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ „Cities of Romania”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 1. 6. 2025. 
  5. ^ „RPL 2021: Populaţia rezidentă după etnie, pe județe, municipii, orașe și comune”. recensamantromania.ro. Приступљено 1. 6. 2025. 
  6. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  7. ^ Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године
  8. ^ Damaskin Božanić: "Anticile Romanilor", Buda 1832.
  9. ^ Мата Косовац, наведено дело
  10. ^ „Romania: All places: 1992, 2002, 2011, 2021 censuses”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 1. 6. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Решица&oldid=30026184”