Престоли
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: унутрашње везе. Ако сте у могућности, побољшајте овај чланак. |
Престоли су виши чин анђела, уз херувиме и серафиме. Они су разумни и по благодати богоносни, изливају силу правосуђа на престоле земаљских судија и владара[1]
Према неким изворима {Референце: Јез 1 ,18; Кол 1, 16} сликовито речено, Господ Бог седи на њима, као на престолу, и врши свој суд.[2]
Како учи Црква, степен светости и блискости ових чинова Богу је толико висок да нико други то не може постићи. Богородица је удостојена ове славе, како Црква о томе пјева: „Часнију од херувима и славнију неупоредиво од серафима“. "Име највиших престола означава и то да су они савршено изузети од било какве повезаности са земним, да се они постојано узвишују над свим што је ниже (доле), да надсветовно стреме у вишње и да су свим својим силама уз Бога, да од Њега примају истине у своме потпуном бестрашћу и невештатствености; такође означава да они носе (?) Бога и да са сваком понизношћу испуњавају Његове заповести." Св. Дионисије Ареопагит "Небеска јерархија" (7. глава)[3]


У православној иконографији, постоји начин на који се представља сваки анђеоски чин. Анђели, Арханђели и виши анђелски чинови често се иконопишу. Највиши чинови, Серафими и Херувими, сликају се с људским лицем и много крила (обично од четири до десет), ретко са ногама, а каткад са рукама у којима држе лабаруме са натписом "Свет, Свет, Свет..." Понекад је разлика међу њима наглашена бојом: Серафим се слика црвенкастим, а Херувим плавичастим тоновима. Оба ова чина на фрескама приказују у горњим зонама цркве, у пандантифима (мозаици Св. Софије у Цариграду из IX века), у тамбурима бочних купола (нпр. у Манасији до 1418), а најчешће око Исуса Христа у слави (у мандорли или око ње). У појединим случајевима, уместо Херувима приказује се тетраморф, Анђео са четири главе - четири символа јеванђелиста. Поред живописа, Серафими се јављају и у примењеној уметности: црквене рипиде обично имају облик Серафима. Престоли или Трони у иконографији представљају се као кругови с многим крилима по ободу, често по целој површини прекривени очима, одакле и други назив за њих - "многооки". И они се приказују непосредно уз Христа у слави, око или испод Његовог престола. Знатно ређе представљају се Господства, Силе, Власти и Поглаварства, који се ликом не разликују од Арханђела (нпр. у данас уништеној цркви Успења Богородице у Никеји, на мозаику из IX века).[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Čudo (2021-11-21). „АНГЕЛСКИ ЧИНОВИ”. Čudo (на језику: српски). Приступљено 2025-11-22.
- ^ „Девет чинова анђеоских-графички приказ”. ПРАВОСЛАВНА ВЈЕРОНАУКА ЗА ШКОЛЕ РС (на језику: српски). Приступљено 2025-11-22.
- ^ „Девет чинова анђеоских-графички приказ”. ПРАВОСЛАВНА ВЈЕРОНАУКА ЗА ШКОЛЕ РС (на језику: српски). Приступљено 2025-11-22.
- ^ „Анђео - Православље на мрежи - Библиотека одабраних текстова”. www.pravoslavlje.net. Приступљено 2025-11-22.