Пловуше
| Пловуше | |
|---|---|
| |
| гуске | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Надред: | Galloanserae |
| Ред: | Anseriformes Wagler, 1831 |
| Породице | |
| |
Пловуше или гушчарице[1] (лат. Anseriformes) су ред птица средње величине, са неколико крупнијих врста. Ред обухвата око 150 врста, које су у свом животу везане за воду. Група садржи, између осталих, птице које у свакодневном језику називамо гуске, патке и лабудови.
Опис
[уреди | уреди извор]Тело је обрасло густим непромочивим перјем које стално премазују масним секретом добро развијене тртичне жлезде, перје је водоотпорно и код већине птица, а посебно мужјака, шарено (види: полни диморфизам). Пловуше уопштено имају збијено, чврсто тело с релативно малом главом, која је често смештена на дугачком врату. Осим код Anhimidae, кљун пловуша је више или мање широк и пљоснат, покривен меком рожном превлаком са чврстим задебљањем на крају кљуна. Код неких је прилагођен цеђењу воде. Врх има често заоштрен и врло чврст како би птици олакшао откидање биљног материјала. Мужјаци имају спољашњи копулациони орган. Ноге ових птица су пропорционално врло кратке, са по 4 прста, од којих су 3 напред управљена и спојена пловном опном, служе за брзо кретање у води. У време митарења већина врста губи све перје истовремено. У том су раздобљу птице врло неупадљиво обојене што им служи као заштита у том времену кад не могу да лете. Улогу топлотног изолатора тада има паперје и слој масноће, који имају испод коже. Носе јаја уједначених боја из којих се легу младунци способни да одмах живе изван гнезда (нидифугни младунци).
Станиште и исхрана
[уреди | уреди извор]Пловуше углавном живе близу воде, у мочварама, уз ушћа и на обалама река или мора. Неке врсте проводе већи део живота на отвореном мору, а на копно долазе само у време парења и подизања младих. Већина се храни на или у близини површине воде, неке роне и хране се воденим биљем, док се нарочито гуске, лабудови и Anhimidae хране и на копну, пасући траву и друго биље. Паткарице редовно гутају каменчиће који им у мишићавом желуцу служе као гастролит за уситњавање хране.
Лет
[уреди | уреди извор]Већина пловуша су изврсни летачи; Anser indicus је чак птица која лети више од било које друге врсте. Многе врсте као селице прелећу велике раздаљине између подручја где се гнезде и подручја где презимљују. Те удаљености могу бити и више хиљада километара.
Класификација
[уреди | уреди извор]Систематика реда пловуша није усаглашена и постоје различити приступи код различитих аутора. Важан проблем представља међусобан однос група гусака, патака, лабудова, њорки и ронаца, које се третирају или као засебне породице, или као потпородице једне породице (у том случају породице патака, Anatidae).
Вероватне родбинске везе између породица, које се најчешће издвајају у оквиру реда пловуша су представљене на следећем дијаграму:
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Врсте
[уреди | уреди извор]На списку су наведене неке најпознатије врсте из породице Пловки (Anatidae):
| Врста, стручни назив | Врста, српски назив |
|---|---|
| Anas acuta | Шиљкан |
| Anas clypeata | Пловка кашикара |
| Anas crecca | Крџа, Кржљура |
| Anas penelope | Звиждара |
| Anas platyrhynchos | Глувара |
| Anas querquedula | Гроготовац, Пупчаница |
| Anas strepera | Чегртуша |
| Anser albifrons | Лисаста гуска |
| Anser anser | Дивља гуска |
| Anser brachyrhynchus | Краткокљуна гуска |
| Anser caerulescens | Снежна гуска |
| Anser erythropus | Мала лисаста гуска |
| Anser fabalis | Гуска глоговњача |
| Aythya ferina | Риђоглава патка |
| Aythya fuligula | Ћубаста патка |
| Aythya marila | Морска црнка |
| Aythya nyroca | Патка њорка, Патка црнка |
| Branta bernicla | Гриваста гуска |
| Branta canadensis | Канадска гуска |
| Branta leucopsis | Белолика гуска |
| Branta ruficollis | Гуска црвеновољка |
| Bucephala clangula | Патка дупљашица |
| Bucephala islandica | Исландска патка дупљашица |
| Chen caerulescens | Снежна гуска |
| Clangula hyemalis | Ледењарка |
| Cygnus atratus | Црни лабуд |
| Cygnus columbianus | Мали лабуд, Жутокљуни лабуд |
| Cygnus cygnus | Велики лабуд, Жутокљуни лабуд |
| Cygnus olor | Црвенокљуни лабуд, Лабуд грбац |
| Histrionicus histrionicus | Арлекинка |
| Marmaronetta angustirostris | Мраморка |
| Melanitta fusca | Баршунасти турпан |
| Melanitta nigra | Црни турпан |
| Mergus albellus | Мали ронац |
| Mergus merganser | Велики ронац |
| Mergus serrator | Средњи ронац |
| Netta rufina | Превез |
| Oxyura leucocephala | Белоглава патка, Бјелоглава пловка |
| Polysticta stelleri | Штелерова гавка |
| Somateria mollissima | Пловка ледењарка, Гавка |
| Somateria spectabilis | Краљевска гавка |
| Tadorna ferruginea | Златокрила утва, Пловка превез |
| Tadorna tadorna | Шарена утва |
Галерија
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]
- Шорић В. 1997. Морфологија и систематика хордата. Природно-математички факултет: Крагујевац.
