Пређи на садржај

Паралитичко тровање шкољкама

С Википедије, слободне енциклопедије
Паралитичко тровање шкољкама
Хемијска структура сакситоксина
Специјалностиургентна медицина
Симптомипарестезије уста, лица и удова, мучнина, повраћање, дијареја, атаксија, општа слабост, парализа скелетних мишића
Трајањенајчешће до 72 часа, али понека и до недељу дана
Лечењесимптоматски, респираторна подршка
Смртностоко 6% широм света

Паралитичко тровање шкољкама (акроним PSP - енг. Paralytic shellfish poisoning) је најчешћи и најтежи облик тровања шкољкама, узрокован једењем шкољки контаминираних сакситоксинима. Ове моћне неуротоксине производе различити врсте динофлагелата. Широк спектар шкољки може изазвати PSP, али већина случајева се јавља након једења дагњи ​​или шкољки врсте Spisula solidissima.

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Паралитичко тровање шкољкама се дешава широм света, али је најчешће у умереним областима, посебно на обалама Пацифика и Атлантика Северне Америке, укључујући Аљаску. Случајеви тровања су такође пријављени и у земаљама као што су Филипини, Кина, Чиле, Шкотска, Ирска, Нови Зеланд и Аустралија.[1][2][3]

Највећи број случајева паралитичког тровањг шкољкама (2.124 са 120 смртних случајева) пријављен је на Филипинима од 1983. до 2002. године.[4]

Проценат смртности људи од паралитичког тровањг шкољкама варира у зависности од способности локалног медицинског система да лечи такву интоксикацију. У једном извештају, наводи се да је 45 људи који живе дуж обале Никарагве развило симптоме паралитичког тровањг шкољкама и да је једна особа умрла.

Смртност

Паралитичко тровање шкољкама није само најчешћи облик тровања шкољкама, већ је и најсмртоноснији, са стопом смртности од 6% широм света (смртност је већа у земљама у развоју).[5][6] У епидемијама у југоисточној Азији и Латинској Америци, удео смртних случајева кретао се између 2% и 14% док се међу више од 200 случајева у Европи и Северној Америци није догодио ниједан смртни случај.[7]

Етиологија

[уреди | уреди извор]
Узрочник паралитичког тровање шкољкама је сакситоксин, који производе разне врсте динофлагелата (микроалги) које уносе шкољке

Узрочник паралитичког тровање шкољкама је сакситоксин, који производе динофлагелати (микроалге) које уносе шкољке (нпр остриге, дагње, и друјге шкољке) које се хране филтратом (нпр остриге, дагње, и друге шкољке) које концентришу токсин. Ове шкољке потом конзумирају грабежљивци, укључујући и људе.

Патофизиологија

[уреди | уреди извор]

Паралитичко тровање шкољкама, узрокује 58 блиско повезаних једињења заснованих на тетрахидропуринском скелету,[8] и једно је од најпроучаванијих интоксикација са озбиљним симптомима код људи. Конкретно, оно је резултат излагања сакситоксину (STX) и гонијатоксину (GTX).

Мекушци који се хране филтратом, као што су остриге, концентришу динофлагелате и њихове токсине у свом месу због начина на који се хране. Када људи затим поједу шкољке, могу се конзумирати велике дозе токсина.

Током 1957. године, токсин који је изазвао паралитичко тровање шкољкама први пут је изолован у шкољкама (Saxidomus giganteus) које живе у обалним областима Аљаске, а 1975. године. Као главни произвођачи токсин који изазива паралитичко тровање шкољкама су динофлагелати из рода Alexandrium који се јављају дуж атлантске и пацифичке обале,[9] али и у Средоземном мору, где могу бити присутне и друге врсте као што је Gymnodinium catenatum.[10]

Више од 30 аналога STX је идентификовано је и груписано у четири подгрупе: карбамат, Н -сулфо-карбамоил, декарбамоил и хидроксиловани сакситоксини.[11]

Сакситоксин је један од најјачих познатих неуротоксина. Процењује се да 0,5-1 мг овог отрова може бити фатално за људе.[12][13]

Делује тако што блокира натријумове канале осетљиве на напон, што, заузврат, ремети нервну проводљивост и резултује моторичким и сензорним неуролошким абнормалностима.

Паралитичко тровање шкољкама се обично јавља у мањим епидемијама, најчешће код рекреативних сакупљача шкољки.[14]

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]
Повраћање је један од првих симптома

Симптоми се јављају у року од 15 минута до 3 сата од једења шкољки и укључују следеће знаке и симптоме:

Знаци и симптоми се могу јавити у року од 2-12 сати код тешког тровања и најчешће трају до 72 часа, али понека и до недељу дана.[15]

Смрт од паралитичког тровање шкољкама настаје као последица парализе дисајних мишића.[15]

Терапија

[уреди | уреди извор]

Основа лечења паралитичког тровања шкољкама је симптоматска и нега слична оној код тровања надуваном рибом (тровање ТТКС).

Механичка вентилација је индикована у случају недовољне респираторне функције.[15]

Прогноза

[уреди | уреди извор]

У фаталним случајевима, смрт је узрокована респираторном парализом која се јавља у року од 2-12 сати након конзумирања контаминираних шкољки, и у недостатку вештачког дисања.

Пацијенти који након појаве паралитичког тровања шкољкама преживи 24 часа, са или без механичке интервенције, има велику вероватноћу потпуног и брзог опоравка.[16]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Taylor, F. J. R.; Fukuyo, Y.; Larsen, J. Hallegraeff, G. M. (2003). Hallegraeff, G.M.; Anderson, D.M.; Cembella, A.D., ур. Taxonomy of harmful dinoflagellates. Manual on Harmful Marine Microalgae. стр. 389—432. ISBN 92-3-103948-2. 
  2. ^ Cembella, A. D. (1998). „Ecophysiology and Metabolism of Paralytic Shellfish Toxins in Marine Microalgae”. Ур.: Anderson, D. M.; Cembella, A. D.; Hallegraeff, G. M. Physiological Ecology of Harmful Algal Blooms. Berlin: Springer. стр. 381—403. ISBN 978-3-662-03584-9. 
  3. ^ Balech, Enrique (1985). „The genus Alexandrium or Gonyaulax of the Tamarensis Group”. Ур.: Anderson, Donald M.; White, Alan W.; Baden, Daniel G. Toxic Dinoflagellates. New York: Elsevier. стр. 33—8. ISBN 978-0-444-01030-8. 
  4. ^ Ching, Paola Katrina; Ventura, Ray Justin; De Los Reyes, Vikki Carr; Sucaldito, Ma Nemia; Tayag, Enrique (2015). „Lethal paralytic shellfish poisoning from consumption of green mussel broth, Western Samar, Philippines, August 2013.”. Western Pacific Surveillance and Response Journal. 6 (2): 22—26. PMC 4542482 Слободан приступ. PMID 26306212. doi:10.5365/WPSAR.2015.6.1.004.  Western Pac. Surveill. Response J. 6 22–26.
  5. ^ Lehane, L. (јул 2001). „Paralytic shellfish poisoning: a potential public health problem”. Medical Journal of Australia. 175 (1): 29—31. PMID 11476199. doi:10.5694/j.1326-5377.2001.tb143508.x. 
  6. ^ Isbister, G. K.; Kiernan, M. C. (април 2005). „Neurotoxic marine poisoning”. Lancet Neurol. 4 (4): 219—28. PMID 15778101. doi:10.1016/S1474-4422(05)70041-7. .
  7. ^ Callejas, Luis; Darce, Ana Cristian Melendez; Amador, Juan Jose; Conklin, Laura; Gaffga, Nicholas; Schurz Rogers, Helen; Degrasse, Stacey; Hall, Sherwood; Earley, Marie; Mei, Joanne; Rubin, Carol; Aldighieri, Sylvain; Backer, Lorraine C.; Azziz-Baumgartner, Eduardo (2015). „Paralytic shellfish poisonings resulting from an algal bloom in Nicaragua”. BMC Research Notes. 8: 74. PMC 4359551 Слободан приступ. PMID 25890043. doi:10.1186/s13104-015-1012-4 Слободан приступ. 
  8. ^ Burrell, Stephen; Gunnarsson, Thor; Gunnarsson, Karl; Clarke, Dave; Turner, Andrew D. (2013). „First detection of paralytic shellfish poisoning (PSP) toxins in Icelandic mussels (Mytilus edulis): links to causative phytoplankton species.”. Food Control. 31 (2): 295—301. doi:10.1016/j.foodcont.2012.10.002.  Food Control 31 295–301.
  9. ^ Christian, Bernd; Luckas, Bernd (2008). „Determination of marine biotoxins relevant for regulations: from the mouse bioassay to coupled LC-MS methods.”. Analytical and Bioanalytical Chemistry. 391 (1): 117—134. PMID 18084747. doi:10.1007/s00216-007-1778-x. 
  10. ^ Berti M., Milandri A. Schirone M., Visciano P., ур. (2014). „Le biotossine marine”. Igiene Degli Alimenti. Bologna: Edagricole. стр. 163—198. 
  11. ^ EFSA (2009a). „Scientific Opinion of the Panel on Contaminants in the Food Chain on a request from the European Commission on Marine Biotoxins in Shellfish – Saxitoxin Group”. EFSA J. 1019: 1—76. .
  12. ^ Clark, R. F.; Williams, S. R.; Nordt, S. P.; Manoguerra, A. S. (1999). „A review of selected seafood poisonings”. Undersea Hyperb Med. 26 (3): 175—84. PMID 10485519. 
  13. ^ James, K. J.; Carey, B.; O'Halloran, J.; Van Pelt, F. N.; Skrabáková, Z. (јул 2010). „Shellfish toxicity: human health implications of marine algal toxins”. Epidemiol Infect. 138 (7): 927—40. PMID 20412612. doi:10.1017/S0950268810000853. 
  14. ^ CDC (новембар 2011). „Paralytic shellfish poisoning --- southeast Alaska, May--June 2011”. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 60 (45): 1554—6. 
  15. ^ а б в Sobel, J.; Painter, J. (2005). „Illnesses Caused by Marine Toxins”. Clinical Infectious Diseases. 41 (9): 1290—1296. PMID 16206104. doi:10.1086/496926. . 1 Nov . :1290-1296. [Full Text].
  16. ^ FAO/IOC/WHO (2004). Report of the Joint FAO/IOC/WHO ad hoc Expert Consultation on Biotoxins in Bivalve Molluscs. Norway: FAO/IOC/WHO. ; 1–31.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Паралитичко_тровање_шкољкама&oldid=30373102”