Олав Кој

Олав Кој
Кој 2025.
Лични подаци
Пуно име	Олав Кој
Надимак	„Леопард“
Датум рођења	(2001-10-17)17. октобар 2001.
Мјесто рођења	Нумансдорп, Холандија
Држављанство	Холандија
Висина	1,84 m
Маса	72 kg
Тимске информације
Тренутни тим	Визма—лејз а бајк
Дисциплина	друмски
Улога	возач
Тип возача	спринтер
Јуниорска каријера
2018	Форте
2019	Вилеброрд вил Воројт
2020—2021	Развојни тим Јумбо—визма
Професионална каријера
2020	Јумбо—визма (развојни)
2021—2025	Јумбо—визма
2026—	Декатлон КМА КГМ
Успјеси
Класици
Хамбург сајкласик	1 (2024)
Друге трке
ЗЛМ тур 2 (2022, 2023) Спаркасен минстерланд Ђиро 1 (2022) Класика де Алмерија 1 (2024)
Награде и медаље Друмски бициклизам Представљајући Холандију Свјетско првенство Фландрија 2021. Друмска трка до 23 године Европско првенство Лимбург 2024. Друмска трка Дренте 2023. Друмска трка
Ажурирано: 23. септембар 2025.

Олав Кој (хол. Olav Kooij; 17. октобар 2001) холандски је професионални бициклиста који тренутно вози за UCI ворлд тур тим Визма—лејз а бајк. Освојио је два пута ЗЛМ тур, а по једном Спаркасен минстерланд Ђиро, Класика де Алмерија и Хамбург сајкласик. На Европском првенству у друмској вожњи освојио је по једну сребрну и бронзану медаљу, а остварио је три етапне побједе на Ђиро д’Италији.

Каријеру је почео 2021. када је из развојног тима прикључен првом тиму Јумбо—визме, поставши први тинејџер који је добио стални уговор са тимом и исте сезоне је остварио двије етапне побједе на Кро рејс трци. Године 2022. освојио је ЗЛМ тур и Спаркасен минстерланд Ђиро, а сезону је завршио са највише побједа у тиму. Године 2023. освојио је ЗЛМ тур по други пут, а на Тур оф Бритејну је остварио четири побједе на прве четири етапе и освојио је бронзану медаљу на Европском првенству у друмској вожњи. Године 2024. освојио је Класика де Алмерија и Бемер сајкласик, остварио је једну етапну побједу на Ђиро д’Италији и освојио је сребрну медаљу на Европском првенству у друмској вожњи. Године 2025. остварио је двије етапне побједе на Ђиро д’Италији и освојио је Гран при д’Исберг.

Године 2026. прешао је у Декатлон КМА КГМ.

Каријера

2020—2025.

Током јуниорске каријере возио је за Форте и Вилеброрд вил Воројт, а 2020. је прешао у развојни тим Јумбо—визма којем је то била прва сезона од оснивања. У фебруару је завршио Стер ван Цволе трку на другом мјесту, иза Давида Декера, а почетком марта је освојио двије трке у Хрватској у четири дана, Трофеј Умаг испред Марка Кумпа и Пореч трофеј испред Гашшпера Катрашника. Средином марта је сезона прекинута због пандемије ковида 19, а након што је настављена освојио је Гран при Крањ испред Филипа Фортина. Током сезоне је прикључен првом тиму у склопу правила да возачи из развојног тима могу да возе трке у оквиру про серије и континенталних такмичења. Са првим тимом је возио Чех тур, а у тиму су били још Ларс Бовен, Овен Гелејн и Михел Хесман. У августу 2020. објављено је да ће током сезоне 2021. прећи у први тим након што проведе први дио сезоне у развојном тиму. У септембру је возио Сетимана интернационале ди Копи и Бартали, гдје је побиједио на првој етапи у спринту испред Итана Хејтера и Фила Баухауса, Средином мјесеца возио је за Холандију трку Орлеон гран при, гдје је Холандија побиједила на екипном хронометру на првој етапи, а Кој је побиједио у спринту на другој и освојио је трку са истим временом као сувозачи Ник ван Дајке, Дан Холе и Стајн Дамен.

Године 2021. након што је почео сезону у развојном тиму, у марту је прешао у први тим Јумбо—визме, поставши тако први тинејџер који је добио уговор са тимом на пуну сезону од њиховог оснивања. На Тур де Хонгри трци последњу етапу је завршио на другом мјесту, иза Едварда Тунса, након чега је трећу етапу на Тур де Полоњеу завршио на другом мјесту, иза Фернанда Гавирије. Дана 24. септембра возио је друмску трку на Свјетском првенству за возаче до 23 године, коју је завршио на трећем мјесту, изгубивши од Бинијама Гирмаја у спринту групе која је дошла на циљ двије секунде иза Филипа Барончинија. Крајем септембра и почетком октобра возио је Кро рејс, гдје је на другој етапи побиједио у спринту испред Итамара Ејнхорна и Кејдена Гроувса, чиме је остварио прву побједу у каријери. На четвртој етапи је поново побиједио испред Гроувса и освојио је класификацију по поенима. Дана 7. октобра возио је Гран Пијемонте, који је завршио на трећем мјесту, иза Метјуа Валса и Ђакома Ницола. Године 2022. освојио је трку Сиркит сајклисте Сарт, уз двије етапне побједе и освојену класификацију за најбољег младог возача, након чега је освојио ЗЛМ тур, уз три етапне побједе и освојене класификације по поенима и за најбољег младог возача. На Тур де Полоње трци побиједио је на првој етапи испред Баухауса и Јордија Меуса, а затим је на Денмарк рунт трци остварио двије етапне побједе. У финишу сезоне освојио је Спаркасен минстерланд Ђиро, побиједивши у спринту испред Јаспера Филипсена и Макса Валшајда. У сезони је остварио укупно 12 побједа, што је било највише у тиму. Године 2023. на Париз—Ници је побиједио у спринту на петој етапи испред Мадса Педерсена и Тима Мерлијеа, чиме је остварио прву побједу у сезони. У мају је остварио двије етапне побједе на трци Кватре журс де Данкерк и освојио је класификацију по поенима, а затим је на ЗЛМ туру побиједио на последњој, четвртој етапи испред Сема Велсфорда и освојио је трку другу годину заредом, 13 секунди испред Велсфорда, уз освојене класификације по поенима и за најбољег младог возача. Првенство Холандије у друмској вожњи завршио је на другом мјесту, 36 секунди иза Дилана ван Барлеа, а три секунде испред Метјуа ван дер Пула. На Тур де Полоњеу остварио је побједу на четвртој етапи испред Марајна ван ден Берга, након чега је у септембру возио Тур оф Бритејн трку, гдје му је Ваут ван Арт био лид-аут возач и остварио је четири побједе на прве четири етапе, поставши трећи возач у историји који је остварио четири побједе на једном издању трку послије Едвалда Босон Хагена и Ван Арта, као и други који је све четири побједеостварио заредом, послије Босон Хагена 2009. а први који је побиједио на прве четири етапе. На преостале четири етапе није остварио побједу, али је сачувао предност у класификацији по поенима и освојио је 14 поена испред Денија ван Попела. На Европском првенству у друмској вожњи, Кристоф Лапорт је напао на 12 km до циља и стекао је 15 секунди предности. У групи иза су радили Ван Арт, Кој и Арно де Ли, који су смањили заостатак, након чега је Ван Арт напао у финишу, што је пратио Кој. Скоро су стигли до Лапорта, који је успио да побиједи, док је у спринту Кој завршио иза Ван Арта и освојио је бронзану медаљу. У октобру је возио Тур оф Гуангси, гдје је остварио двије етапне побједе, а његов сувозач Милан Вадер је освојио трку.

Кој слави побједу на првој етапи Тур оф Бритејна 2025.

Године 2024. на почетку сезоне освојио је Класика де Алмерија трку, испред Матеа Москетија и Матеа Трентина, након чега је на УАЕ туру побиједио на петој етапи испред Мерлијеа и Велсфорда. На Париз—Ници је побиједио на првој етапи испред Педерсена и Лоренса Пичија, а затим и на петој етапи испред Педерсена и Паскала Акермана. Дана 16. марта возио је Милано—Санремо, који је завршио на 14 мјесту, у групи која је дошла на циљ 35 секунди иза прве групе од 12 возача и којој је Филипсен побиједио. Недељу дана касније возио је Гент—Вевелгем, који је завршио на шестом мјесту, у групи која је дошла на циљ 16 секунди иза Педерсена и Ван дер Пула. У мају је возио своју прву гранд тур трку — Ђиро д’Италију, гдје је био један од највећих фаворита за освајање класификације по поенима, поред Џонатана Милана. На деветој етапи побиједио је у спринту испред Милана и Хуана Себастијана Молана, чиме је остварио прву побједу на гранд тур тркама, али је морао да напусти трку прије почетка десете етапе због болести. Првенство Холандије у друмској вожњи завршио је на другом мјесту у спринту, иза Дилана Груневегена, а затим је остварио двије етапне побједе на Тур де Полоњеу. Дана 8. септембра возио је Бемер сајкласик, гдје је побиједио испред Милана и Гирмаја, чиме је освојио прву ворлд тур трку. Недељу дана касније возио је друмску трку на Европском првенству, гдје је освојио сребрну медаљу, завршивши на другом мјесту у спринту, иза Мерлијеа. Сезону је завршио на Алфасун гојксе пајл трци, коју је завршио на трећем мјесту, иза Мерлијеа и Меуса. Сезону 2025. почео је на Тур оф Оман трци, гдје је побиједио на првој етапи испред Павела Битнера, а затим на четвртој испред Ницола и Орлуиса Аулара. На Тирено—Адријатику побиједио је на четвртој етапи испред Рика Плојмерса и Ван дер Пула, након чега је возио Милано—Санремо, који је завршио на осмом мјесту, у групи која је дошла на циљ 43 секунде иза Ван дер Пула, Филипа Гане и Тадеја Погачара. У мају је возио Ђиро д’Италију, гдје је четврту етапу завршио на другом мјесту, иза Каспера ван Удена, а затим је на етапи 12 побиједио испред Ван Удена и Бена Тарнера након што су га Едоардо Афини и Ван Арт предводили до циља. На последњој, етапи 21, воженој у Риму, побиједио је испред Гроувса и Москетија чиме је остварио другу побједу на трци, а његов сувозач Сајмон Јејтс је освојио трку. Првенство Холандије у друмској вожњи завршио је на другом мјесту, иза Ван Попела, а затим је побиједио на првој етапи на Тур де Полоњеу испред Пола Мањијеа и на другој етапи на Реневи туру. испред Битнера. Дана 31. августа возио је Бретање класик, који је завршио на трећем мјесту у спринту, иза Де Лија и Емилјена Женијеа. Три дана касније стартовао је Тур оф Бритејн, гдје је остварио три етапне побједе и освојио је класификацију по поенима, након чега је крајем септембра освојио Гран при д’Исберг класик испред сувозача Метјуа Бренана који га је спроводио за спринт а затим и сам наставио да спринта до циља.

2026—

У септембру 2025. потписао је уговор са тимом Декатлон КМА КГМ од сезоне 2026.

Спољашње везе

• Профил на сајту uci.org
• Профил на сајту procyclingstats.com
• Профил на сајту cyclingarchives.com
• Профил на сајту cqranking.com