Елемир

Елемир
Елемир;
	Православна црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Град	Зрењанин
Становништво
— 2022.	3.672
— густина	50,5/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 26′ 26″ С; 20° 18′ 09″ И / 45.440467° С; 20.302515° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	78 m
Површина	72,6 km2
	Елемир Елемир на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23208
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Елемир (мађ. Elemér) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 3672 становника.^[1] Овде постоји преферанс клуб који постиже значајне резултате.^[2]

Историја

На основу археолошких истраживања која су обављана у више наврата у околини села може се закључити да трагови људских насеља датирају још из праисторијских времена.

У писаним историјским изворима село се под именом Елемир помиње тек у 16. веку, међутим сматра се да је прва насеобина Елемираца насеље „Бабато“ на левој обали Тисе, чији први помен датира из прве половине 14. века (1332—1337). Насеље је припадало до 1454. године породицама Петефи и Данфи из Македоније, а затим издато у закуп грофовима Фогачи од Димеша и Гача.^[3] Током 16. века, после 1552. године Мехмед паша Соколовић као заповедник Баната са седиштем у Бечкереку даје дозволу за градњу села где се и данас налази. Најстарији син Мехмед паше Соколовића се звао Елмир, стога је највећа вероватноћа да одатле потиче име села. Ово се може пронаћи у историјском архиву Цариграда- Истанбул. Почетком 17. века у Крушевском поменику, помиње се извесна калуђерица у Елемиру.^[4] На мапи са почетка 18. века, коју је израдио царски заступник Мерси након ослобођења Баната од Турака, уцртано је и село Елемир као настањено место. Пописано је 1717. године 20 кућа са 172 становника.

Елемир је 1764. године православна парохија и седиште Елемирског протопрезвитерата.^[5] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.^[6] Када је 1797. године пописан православни клир Темишварске епархије ту је записано пет православних свештеника. Били су то пароси, поп Лаза Таповачки (Тапавички; рукоп. 1752), поп Сава Јовановић (1789), поп Мојсеј Поповић (1791), капелан поп Кирил Паучки (Поучки; 1791) и поп Константин Тапавички (1794) - капелан у Меленцима.^[7]

Од 1786. године после насељавања немачких колониста јужни део села бележи се као немачки а северни — српски Елемир.

Школа у Елемиру почиње са радом 1772. године а похађа је 13 ђака.

У истом веку, на првој лицитацији спахилука одржаној 1. августа 1781. године богати јерменски трговац стоком Исак Киш из Ердеља, купује око 16.000 јутара земље у југозападном делу елемирског атара и на имању. До октобра 1794. године Холанђани су саградили прву ветрењачу на Кишовом имању - то је прва ветрењача у том делу Европе.^[8] Немачки Елемир постаје самостална општина од 1797. године. Он и његови потомци, подижу од 1795. године велелепни дворац у месту. За време мађарске буне 1848-1849. године спахија Ерне Киш постао је први мађарски генерал. Заклетву на Мађарском уставу је положио 2. августа 1848. године. Постао је заповедник банатског дела Јужне армије. Дана 12. септембра 1848. године Срби су ушли у Елемир и похарали Кишов дворац. После неуспешне опсаде Панчева децембра 1848. године Киш бива смењен и од тада је верни пратилац Лајоша Кошута, председника Хонведске мађарске владе. Код Вилагоша је дошло 11. августа 1849. године до капитулације мађарске војске, а Ерне Киш ухапшен. Стрељан је елемирски спахија а мађарски војсковођа 6. октобра 1849. године у Араду. Спахилук Елемир је био конфискован је између 1849-1867. године био је под управом закупца Лудовикуса Пирета се Бихаина фелдмаршала и управника Баната. Када је рехабилитован покојни Ерне Киш, његови поседи су прешли у руке наследника. Последње спахије елемирског дворца и поседа били су породице зетова Бобор и Даниел. Последњи становник дворца био је Геза Фаркаш који га је због све већег задужења код банке, дао срушити 1936. године. У дворцу су двадесетих година 20. века били смештени угледне Руске избеглице, попут генерала и грофова.^[8]

У Елемиру је 1897. године избила побуна против велепоседника у којој су Елемирци масовно учествовали. Након завршетка Другог светског рата домаћи Немци напуштају село и одлазе у Немачку, а њихов део села насељавају Срби из Босанске Крајине. Од тада Елемир постаје јединствено место са једном општином. На основу закона из 1959. год. општина Елемир се припаја општини Зрењанин, а у селу се формира месна канцеларија.^[9]

Православна црква

Православна црква изграђена је 1806. године у центру села и посвећена је Преображењу господњем. Село је 1865. године са две православне парохије, у Темишварској епархији, са 2670 парохијана Срба.^[10] Црквене матичне књиге су сачуване, а најстарија датира из 1746. године. Црква је рестаурирана изнутра 1968. а споља 1998. године па је сада једна од најлепших цркава Баната.

Католичка црква

Данашња католичка црква у Елемиру подигнута је 1847. године, посвећена је Св. Агоштону, а изградњу цркве највећим делом је финансирао велепоседник Ерне Киш, који је у њој и сахрањен. Црква је делимично реконструисана пре неколико година.^[11]

Демографија

У насељу Елемир живи 3725 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,3 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 1623 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[12]
Година	Становника
1948.	4.656
1953.	4.757
1961.	4.886
1971.	5.001
1981.	4.998
1991.	4.724	4.663
2002.	4.690	4.882
2011.	4.338
2022.	3.672

Етнички састав према попису из 2002.‍^[13]

Срби	4.158	88,65%
Роми	181	3,85%
Мађари	93	1,98%
Југословени	54	1,15%
Хрвати	24	0,51%
Македонци	11	0,23%
Словенци	7	0,14%
Албанци	4	0,08%
Црногорци	3	0,06%
Украјинци	3	0,06%
Румуни	2	0,04%
Муслимани	2	0,04%
Чеси	1	0,02%
Словаци	1	0,02%
Русини	1	0,02%
Немци	1	0,02%
Буњевци	1	0,02%
непознато	11	0,23%

Становништво према полу и старости^[14]


	м	ж
?	3	2
80+	31	59
75—79	45	95
70—74	109	132
65—69	117	178
60—64	135	162
55—59	109	111
50—54	166	186
45—49	205	202
40—44	180	167
35—39	176	142
30—34	138	140
25—29	145	134
20—24	164	176
15—19	143	152
10—14	181	145
5—9	139	129
0—4	103	89
Просек :	38,3	41,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.055	1.147	1.345	1.457	1.558	1.558	1.623

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	341	418	294	356	130	51	20	8	3	2	2,89

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.866	548	1.168	98	52	0
Женски	2.038	402	1.158	405	72	1
УКУПНО	3.904	950	2.326	503	124	1

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	983	232	1	75	217
Женски	584	129	0	5	129
Укупно	1.567	361	1	80	346

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	14	171	126	4	41
Женски	4	13	103	11	16
Укупно	18	184	229	15	57

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	7	19	26	16	12
Женски	9	11	23	55	63
Укупно	16	30	49	71	75

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	13	0	0	9
Женски	11	0	0	2
Укупно	24	0	0	11

Дворац Киш

Референце

^ Ковачевић, Миладин; Аралица, Весна (2023). Старост и пол : подаци по насељима (PDF). Београд: Републички завод за статистику Србије. ISBN 978-86-6161-230-5.
^ Преферанс у Елемиру о трошку буџета („Политика”, 8. јул 2018)
^ Борис Павлов: "Властелинство Елемир", Зрењанин 2005. године
^ "Гласник српског ученог друштва", Београд 1875. године
^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
^ ^а ^б Борис Павлов, наведено дело
^ Banaterra enciklopedija Banata (2006)
^ "Српски летопис", Пешта 1866. године
^ Oživelo je dvorište crkve u Elemiru – Zrenjaninska Biskupija
^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Ковачевић, Миладин; Аралица, Весна (2023). Старост и пол : подаци по насељима (PDF). Београд: Републички завод за статистику Србије. ISBN 978-86-6161-230-5.

[2] Преферанс у Елемиру о трошку буџета („Политика”, 8. јул 2018)

[3] Борис Павлов: "Властелинство Елемир", Зрењанин 2005. године

[4] "Гласник српског ученог друштва", Београд 1875. године

[5] "Српски сион", Сремски Карловци 1905.

[6] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[7] "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.

[аутоматски_генерисано1-8] а ^б Борис Павлов, наведено дело

[9] Banaterra enciklopedija Banata (2006)

[10] "Српски летопис", Пешта 1866. године

[11] Oživelo je dvorište crkve u Elemiru – Zrenjaninska Biskupija

[12] „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.

[13] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[14] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе