Архонт

Фрагментирани натпис са именима шест градских архонта (политараха), 2. век пре нове ере, Археолошки музеј Пеле.

Архонт(грч. ἄρχοντες, једн. ἄρχων) је владарска титула из античке Грчке и користила се у античкој Атини.Архонти су били еупатриди ( атинска аристократија) са највећим степеном управљања и било их је девет. Њихова власт је у почетку била доживотна и због тога слична краљевској. Потом је ограничена, најпре на десет, а затим на годину дана. Девет архонта су владали заједно са Ареопагом ( већем) у које су улазили бивши архонти.

Током наредних векова, термин архонт имао је различита значења. Међу Јеврејима, архонти су били чланови високог суда у Јерусалиму и председници јеврејских савета у дијаспори (Рим, Александрија и другде). У Византијском царству, архонти су били високи цивилни званичници, виши официри у темама, неки црквени достојанственици. У византијским изворима, термином архонт су Византијци називали и владаре неке других држава насталих на византијском тлу (нпр. архонт Дукље, архонт Србије итд.).

Историја

Атином као и Спартом су прво владали краљеви (базилеуси). Последњи атински краљ Кодро је погинуо у рату против Дораца, а након тога краљеви нису више бирани јер није нико био довољно достојан да га наследи. Укидањем атичке монархије сва власт у атинској античкој држави је прешла еупатридима, који су представљали класу старе аристократије. То је била олигархија, владавина мањине која се истицала својим пореклом и богатством. Из редова еупатрида бирана су увек деветорица архоната. Један од архоната био је врховни заповедник атинске војске, док су други имали свештеничке и судске дужности. Архонти су атинском државом управљали заједно са ареопагом, већем које је назив добило по брду посвећеном Аресу (богу рата), на коме је заседало. Чланови ареопага су били бивши архонти. То веће је надгледало државне послове и старало се о законитости. Трећи орган је била скупштина (еклесија) коју су чинили слободни грађани и она је бирала архонте.

Познати атински архонти

Први писани закони донети су 621. п.н.е. у време архонта Дракона , који је био изабран за једног од архоната те године. Били су чувени по својој строгости. Те по њему и данас постоји израз драконски закони. За најмању крађу следила је смртна казна. Кажњавање за убиства више није била приватна ствар родбине (крвна освета) већ задатак државе.

Један од познатих архоната је био Солон, који је реформама увео атинску демократију. Демос ( народ) је тражио све више партиципацију у власти насупрот ексклузивном учешћу еупатрида (старе аристократије) те је Солон увео нову поделу грађане у четири разреда по годишњим приходима у вину, житу и уљу, тј. медимни. Служба архоната била је доступна само припадницима првих двају разреда, тј. људима чије се богатство процењује на преко 500 медимни (први разред), и од 300 до 500 медимни (други разред).Прва три разреда имали су право да заседају у Већу четири стотине, које је установио Солон. Оно је претресало сва питања које је требало изнети пред Еклесију. Припадници четвртог разреда могли су само да заседају и гласају у Еклесији. Солон је овом реформом умањио значај еупатрида у политичком животу Атине. Од тада су у вођењу државних послова могли да учествују и имућни људи који нису били племенитог порекла.