Cijanovodonična kiselina

Cijanovodonična kiselina
Ball and stick model of hydrogen cyanide	Spacefill model of hydrogen cyanide
	Formonitril; Hidridonitridougljenik;
Drugi nazivi	Form anamonid; Hidrocijanska kiselina; Pruska kiselina; Zyklon B ;
Identifikacija
CAS registarski broj	74-90-8
PubChem	768
ChemSpider	748
UNII	2WTB3V159F
EINECS broj	200-821-6
UN broj	1051
KEGG	C01326
MeSH	Hydrogen+Cyanide
ChEBI	18407
RTECS registarski broj toksičnosti	MW6825000
3DMet	B00275
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	C#N
InChI
	InChI=1S/CHN/c1-2/h1H ; Kod: LELOWRISYMNNSU-UHFFFAOYSA-N
Svojstva
Molekulska formula	CHN
Molarna masa	27.03 g mol−1
Agregatno stanje	Veoma bleda, plava, transparentna tečnost
Miris	Ulje gorkog badema
Gustina	0,687 g mL−1
Tačka topljenja	-14--12 °C, 259-261 K, 7-10 °F
Tačka ključanja	25-26 °C, 298.5-299.5 K, 78-79 °F
Rastvorljivost u vodi	Meša se
Rastvorljivost u etanol	Meša se
kH	75 μmol Pa−1 kg−1
pKa	9,21
Baznost (pKb)	4,79
Indeks prelamanja (nD)	1,2675
Viskoznost	201 μPa s
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	Linearna
Dipolni moment	2,98 D
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	-4,999 MJ kg−1
Std entalpija; sagorevanja ΔcHo298	642 kJ mol−1
Standardna molarna entropija So298	113,01 J K−1 mol−1
Specifični toplotni kapacitet, C	71,00 kJ K−1 mol−1 (na 27 °C)
Opasnost
EU-klasifikacija	F+ T+ N
EU-indeks	006-006-00-X
NFPA 704	4 4 1
R-oznake	R12, R26/27/28, R50/53
S-oznake	(S1/2), S16, S36/37, S38, S45, S53, S59, S61
Tačka paljenja	−17.8 °C
Tačka spontanog paljenja	538 °C
Srodna jedinjenja
Srodna alkanski nitrili	Vodonik izocijanid; Izocijanska kiselina; Tiocijanska kiselina; Cijanogen jodid; Cijanogen bromid; Cijanogen hlorid; Cijanogen fluorid; Acetonitril; Aminoacetonitril; Glikolonitril; Cijanogen;
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Cijanovodonična kiselina (pruska kiselina) je neorgansko jedinjenje^[10] sa hemijskom formulom HCN. Ona je bezbojna, ekstremno otrovna tečnost koja ključa neposredno iznad sobne temperature na 26 °C. Cijanovodonik je linearni molekul, sa trostrukom vezom između ugljenika i azota. Manje zastupljeni tautomer cijanovodonika je HNC, vodonik izocijanid.

Cijanovodonična kiselina je slaba kisela sa pK_a od 9,2. Ona se delimično jonizuje u vodenom rastvoru, pri čemu se formira cijanidni anjon, CN^–. Rastvor vodonik cijanida u vodi se naziva cijanovodonična kiselina. Soli cijanovodonika su poznate kao cijanidi.

HCN ima slab, gorak, bademu sličan ukus, koji neki ljudi ne mogu da detektuju.^[11] Ovo isparljivo jedinjenje je korišteno kao inhalacioni otrov za pacove i ljude. Joni cijanida ometaju respiratorne enzime koji sadrže gvožđe.

HCN se proizvodi na industrijskoj skali i koristi kao prekurzor mnogih hemijskih jedinjenja u opsegu od polimera do lekova.

Reference

↑ „Hydrogen Cyanide - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 16. 9. 2004.. Identification. Pristupljeno 4. 6. 2012.
↑ „hydrogen cyanide (CHEBI:18407)”. Chemical Entities of Biological Interest. UK. 18. 10. 2009.. Main. Pristupljeno 4. 6. 2012.
↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Perrin, D. D. (1982). Ionisation Constants of Inorganic Acids and Bases in Aqueous Solution (2nd izd.). Oxford: Pergamon Press.
↑ Patnaik, P. (2002). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. ISBN 0-07-049439-8.
↑ Maxwell, G. R. (2004). Synthetic Nitrogen Products: A Practical Guide to the Products and Processes. Springer. str. 348. ISBN 978-0-306-48225-0. Pristupljeno 3. 6. 2012.
↑ Gail, E.; Gos, S.; Kulzer, R.; Lorösch, J.; Rubo, A.; Sauer, M. (2005). „Cyano Compounds, Inorganic”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. DOI:10.1002/14356007.a08_159.pub2.
↑ „Cyanide, inability to smell”. Online Mendelian Inheritance in Man. Pristupljeno 31. 3. 2010.

Literatura

Maxwell, G. R. (2004). Synthetic Nitrogen Products: A Practical Guide to the Products and Processes. Springer. str. 348. ISBN 978-0-306-48225-0. Pristupljeno 3. 6. 2012.

Vanjske veze

Portal Hemija

[1] „Hydrogen Cyanide - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 16. 9. 2004.. Identification. Pristupljeno 4. 6. 2012.

[2] „hydrogen cyanide (CHEBI:18407)”. Chemical Entities of Biological Interest. UK. 18. 10. 2009.. Main. Pristupljeno 4. 6. 2012.

[3] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[4] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[5] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[6] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[7] Perrin, D. D. (1982). Ionisation Constants of Inorganic Acids and Bases in Aqueous Solution (2nd izd.). Oxford: Pergamon Press.

[8] Patnaik, P. (2002). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. ISBN 0-07-049439-8.

[9] Maxwell, G. R. (2004). Synthetic Nitrogen Products: A Practical Guide to the Products and Processes. Springer. str. 348. ISBN 978-0-306-48225-0. Pristupljeno 3. 6. 2012.

[Ullmann-10] Gail, E.; Gos, S.; Kulzer, R.; Lorösch, J.; Rubo, A.; Sauer, M. (2005). „Cyano Compounds, Inorganic”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. DOI:10.1002/14356007.a08_159.pub2.

[11] „Cyanide, inability to smell”. Online Mendelian Inheritance in Man. Pristupljeno 31. 3. 2010.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]