Selo gori, a baba se češlja

Село гори, а баба се чешља
	230п; Главни јунаци серије: Радашин (Радош Бајић), Za sve ljubitelje domace tv serije «Selo gori a baba se češlja», autora i reditelja Radoša Bajića. Reč je o komediji sa elementima melodrame, čiji junaci pričaju priču o porodici, ljubavi, krsnoj slavi, životu srpskog seljaka. Glavne uloge tumače: Radoš Bajić, Milorad Mandić Manda, Dragan Nikolić, Mirko Babić, Ljiljana Stepanović, Seka Sabljić, Olga Odanović, Nada Blam, Suzana Mančić, Nikola Kojo i ostali...Милашин (Милорад Мандић Манда), Драгојло (Мирко Бабић) и Жота (Драган Николић)
Жанр	Комедија
Аутор(и)	Радош Бајић; Предраг Јочић; Недељко Бајић
Улоге	Радош Бајић; Драган Николић; Милорад Мандић Манда; Данијел Николић; Мирко Бабић; Љиљана Стјепановић; Недељко Бајић
Земља	Vorlage:СРБ
Језик	српски
Бр. епизода	17 (од 19. априла 2008)
Продукција
Трајање епизоде	43-45 минута свака епизода
Телевизија
ТВ кућа	РТС
Прва епизода	? 2007 - данас
Линкови
Званични сајт
IMDb профил

Село гори, а баба се чешља је серија која се приказује на Радио-телевизији Србије.

Главни јунак је сељак Радашин (Радош Бајић), који прича причу о својој породици, времену и селу у коме живи, и сељацима са којима проводи дане. Време проводи са Драгојлом (Мирко Бабић), Жотом (Драган Николић) и Милом (Милорад Мандић Манда).

Радашинову породицу, о чијој судбини Радашин воли да прича и размишља, чине жена Радојка (Љиљана Стјепановић), син Радослав (Недељко Бајић), са снајом из Шведске Ингрид (Ана Сакић) и унуком Томасом, односно Томом (Милош Станојевић), и ћерка Милона (Мариана Аранђеловић) са зетом Раденком (Фуад Табучић) и унуцима Милицом (Ксенија Репић) и Милутином (Братислав Чеперковић).

Место радње је смештено у једно мало село, између три Мораве (Велике, Јужне и Западне).

Радош Бајић о својој серији каже: „Филм и ТВ серија Село гори а баба се чешља је сага о савременом српском селу, поетска прича о растакању села, о кућним огњиштима у којима се поново пале ватре“^[1] . У средишту збивања су „мали а велики људи – сељаци“, јунаци серије, „они људи који прво плате порез и струју држави“^[1].

Попут Милутина, у роману Данка Поповића Књига о Милутину, Радашин је представљен као сељак човек, домаћин, Шумадинац, који приповеда о времену у ком живи и недаћама које му је оно донело.