Пређи на садржај

Xcode

С Википедије, слободне енциклопедије
Xcode
[[Датотека:Xcode 4.6.png|400п]]
МоделИнтегрисано развојно окружење
Аутор(и)Epl
Актуелна верзија9.2
Датум актуелне верзије04.12.2017.
Оперативни системиMac OS X 10.3 и каснији
ЛиценцаFreeware са open source компонентама
Веб-сајтhttps://developer.apple.com/Xcode/

Xcode je integrisano razvojno okruženje (IRO), koje je razvila kompanija Epl, a sadrži pakete alata za razvoj softvera za macOS, iOS, watchOS i tvOS. Prva verzija je izdata 2003. godine, a poslednje stabilno izdanje je verzija 9.2 koja je dostupna na Mac App Store i besplatna je za korisnike macOS High Sierra i macOS Sierra operativnih sistema.[1] Registrovani softver developeri mogu preuzeti početnu verziju i prethodne verzije paketa na sajtu Apple Developer.[2]

Glavne karakteristike

Xcode podržava izvorne kodove programskih jezika C, C++, Objective-C, Objective-C++, Java, AppleScript, Python, Ruby, ResEdit i Swift, sa mnoštvom programskih modela, uključujući Cocoa, Carbon i Java, ali nije ograničen samo na njih. Nezavisni proizvođači su dodali podršku za GNU Pascal,[3] Free Pascal,[4] Ada,[5] C#,[6] Perl[7] i D. Zahvaljujući Mach-O izvršnom formatu, koji dozvoljava fat binary datoteke, koje sadrže kod za različite arhitekture, Xcode može da generiše univerzalne binarne datoteke koje dozvoljavaju softveru da se izvršava i na PowerPC i na platformama baziranim na Intel procesorima (x86) i koje sadrže i 32-bitni i 64-bitni kod za obe arhitekture. Korišćenjem iOS alata za razvoj softvera (SDK), Xcode se takođe može upotrebiti za kompajliranje i debagovanje aplikacija za iOS koje se izvršavaju na procesorima sa ARM arhitekturom. Xcode sadrži GKI alat Instruments, koji se izršava povrh radnog okvira za dinamičko praćenje, DTrace-a, koji je razvila kompanija Sun Microsystems i objavila ga kao deo OpenSolaris operativnog sistema.

Struktura

Glavna aplikacija programskog paketa je integrisano razvojno okruženje (IRO), poznato kao Xcode. Xcode paket uključuje većinu Eplove razvojne dokumentacije i ugrađeni Interface Builder, aplikaciju koja se koristi za projektovanje grafičkih korisničkih interfejsa (GKI). Do verzije Xcode 4.1, Xcode paket je sadržao prilagođenu verziju GNU Compiler Collection-a. Od verzije Xcode 3.1 do verzije Xcode 4.6.3, sadržao je LLVM-GCC kompajler sa čeonim (front-end) programima iz GNU Compiler Collection-a i generator koda koji za osnovu ima LLVM.[8] Xcode 3.2 i kasnije varijante sadržale su Clang C/C++/Objective-C kompajler, sa novonastalim čeonim programom (front-end) i generatorom koda koji za osnovu ima LLVM, a sadržao je i Clang statički analizator.[9] Od verzije Xcode 4.2 Clang kompajler je postao podrazumevani kompajler,[10] a od verzije Xcode 5.0, Clang je jedini podržani kompajler.

Do verzije Xcode 4.6.3, Xcode paket je koristio GNU Debager (GDB) kao pozadisnki program (back-end) debagera razvojnog okruženja. Počevši od verzije Xcode 4.3, ponuđen je i LLDB debager, a od verzije Xcode 4.5 GNU Debager je zamenjen LLDB debagerom kao podrazumevanim pozadinskim programom debagera razvojnog okruženja.[11] Od verzije Xcode 5.0, GNU Debager više nije podržan.[12]

Uklonjene karakteristike

Prethodno, Xcode je podržavao deljenje procesa bildovanja programa na više sistema. Jedna od korišćenih tehnologija zove se Shared Workgroup Build, i koristila je Bonjour protokol kako bi automatski pronašla sisteme koji omogućavaju usluge kompajliranja kao i izmenjenu verziju besplatnog softvera distcc kako bi se olakšala raspodela posla. Ranije verzije Xcode-a su podržavale sistem pod imenom Dedicated Network Builds. Ove opcije ne postoje u trenutno podržanim verzijama Xcode-a.

Xcode takodje sadrži Eplove WebObjects alate i programske okvire za generisanje Java veb aplikacija i veb usluga (ranije su prodavane kao zasebne usluge). Od verzije Xcode 3.0, Apple je prekinuo razvoj [13]WebObjects-a unutar Xcode-a - umesto njega bi trebalo koristiti WOLips.[14] Xcode 3 i dalje sadrži WebObjects programske okvire.

Hronologija verzija

1.x serije

Verzija Xcode 1.0 je puštena u jesen 2003. godine. Xcode 1.0 se bazirao na Project Builder-u, ali je imao ažuriran korisnički interfejs (GKI), ZeroLink, Fix&Continue, podršku distribucije bildovanja, i Code Sense indeksiranje. Sledeće značajnije izdanje, Xcode 1.5, imalo je naprednije dovršavanje koda (od strane programa) i poboljšan debager.

2.x serije

Verzija Xcode 2.0 je puštena sa Mac OS X v10.4 „Tiger”. Sadržala je vizuelni programski jezik Quartz Composer, bolje Code Sense indeksiranje i podršku za Ant. Takođe je sadržala alat Apple Reference Library, koji omogućava pretragu i čitanje onlajn dokumentacije sa Eplovog veb-sajta i dokumentacije instalirane na lokalnom računaru.

Verzija Xcode 2.1 je mogla da generiše univerzalne binarne fajlove. Podržavala je deljena prekompilacijska zaglavlja, jedinično testiranje meta, uslovne brejkpointe i vočpointe. Takođe je sadržala i bolju analizu zavisnosti. Poslednja verzija Xcode-a za Mac OS X v10.4 je bila 2.5.

3.x serije

Verzija Xcode 3.0 je puštena sa Mac OS v10.5 „Leopard”. Značajne razlike u odnosu na verziju 2.1 obuhvataju[15] debager alat DTrace (sadašnji Instruments), podršku za refaktorisanje, konteksno-senzitivnu dokumentaciju i Objective-C 2.0 sa sakupljanjem smeća. Takođe podržava snimke fajlova projekata (Project Snapshots)- koji pružaju osnovni način upravljanja izvornim kodom, Message Bubbles - koji prikazuje vrednosti grešaka tokom debagovanja duž koda, kao i generisanje four-architecture fat binary datoteka (32 i 64-bita za Intel i PowerPC).

Xcode 3.1 je verzija u kojoj su ažurirani razvijački alati za Mac OS X, i bila je ista verzija koja je sadržana u iPhone SDK-u. Mogla je da izgradi platforme koje nisu iz Mac OS X serije, uključujući iPhone OS 2.0. Sadržala je GCC 4.2 i LLVM GCC 4.2 kompajlere. Još jedna karakteristika koja je došla sa verzijom Xcode 3.0 je to što Xcode-ova SCM podrška uključuje Subversion 1.5.

Verzija Xcode 3.2 je objavljena sa Mac OS X v10.6 „Snow Leopard” i nju nije moguće instalirati na ranije verzije OS X-a. Pored ostalih karakteristika, podržava statičku analizu programa. Takođe napušta zvaničnu podršku za izgradnju verzija starijih od IPhone OS 3.0. Međutim, i dalje je moguće izgraditi starije verzije, a simulator podržava verzije od iPhone OS 2.0 do 3.1. Takođe, Java podrška je „prognana” iz verzije 3.2 ka uredniku.[16]

Xcode 3.2.4 je poslednja verzija koju korisnici Mac OS X v10.6 mogu besplatno preuzeti. Preuzimanje zahteva besplatnu registraciju na sajtu Epl softver developera.


4.x serije

Juna 2010, na Epl-ovoj svetskoj konferenciji softver developera najavljena je četvrta verzija tokom Govora o stanju alata za razvijanje softvera. Pored ostalih poboljšanja, četvrta verzija razvijačkih alata ujedinjuje Xcode alate za uređivanje i Interface Builder u jednu aplikaciju.[17][18] Epl je 9. marta 2011. objavio završnu verziju Xcode-a 4.0. Softver je bio dostupan besplatno za sve registrovane članove Mac Developer programa (koji košta 99$ godišnje) i iOS Developer programa (99$ godišnje). Takođe je prodavan i onima koji nisu članovi za 4.99$ putem Mac App Store-a (gde više nije dostupan). Xcode 4.0 je otkazao podršku za mnoge starije sisteme, uključujući celokupan razvoj PowerPC-ja i softverskih razvojnih alata (SDK) za Mac OS X 10.4 i 10.5 i za sve iOS SDK starije od 4.3. Cilj razvoja je i dalje određen kao proizvodnja binarnih fajlova za starije platforme, ali za Mac OS platforme kreiraju se samo binarni fajlovi za x86 i x86-64. Kasnije, Xcode je postao besplatan za širu javnost. Pre verzije 4.1, Xcode je koštao 4.99$.[19]

Xcode 4.1 je 20. jula 2011. (dan izdavanja Mac OS X Lion) postao dostupan besplatno svim korisnicima Mac OS X Lion-a na Mac App Store. Xcode 4.1 je 29. avgusta 2011. postao dostupan na Mac OS X Snow Leopard svim korisnicima koji su pretplaćeni na Mac ili iOS developer programe.[20] Xcode 4.1 je poslednja verzija koja je sadržala GNU Compiler Collection, a ne samo LLVM GCC ili Clang.

Verzija Xcode 4.2 je puštena 12. oktobra 2011, istovremeno sa iOS 5.0, i sadržala je mnogo više svojstava i to poboljšanih, kao što su storibording i automatsko brojanje referenci.[10] Xcode 4.2 je poslednja verzija koja podržava Mac OS X 10.6 „Snow Leopard”, ali je dostupna samo za registrovane softver developere koji su pretplaćeni; za one bez naloga, 3.2.6 je poslednja dostupna verzija za Snow Leopard.[21]

Verzija Xcode 4.3, puštena 16. februara 2012, distribuirana je kao jedan aplikacioni paket, Xcode.app, koji se instalira sa Mac App Store-a. U verziji Xcode 4.3 meni je preuređen tako da sadrži alate za razvoj.[22] Verzija Xcode 4.3.1 je puštena 7. marta 2012. radi podrške za iOS 5.1.[23] Xcode 4.3.2 je izdat 22. marta 2012. sa poboljšanjima za iOS Simulator i predlogom za promenu GDB debagera u LLDB debager (što nisu dokumentovane promene). Verzija Xcode 4.3.3 koja je puštena maja 2012. godine, istakla se ažuriranim alatima za razvoj softvera (SDK) za Mac OS X 10.7.4 „Lion” i uklonjenim bagovima.[24]

Verzija Xcode 4.4 je izdata 25. jula 2012.[25] Izvršava se i na Mac OS X Lion i na OS X Mountain Lion i ovo je prva verzija Xcode-a koja sadrži OS X 10.8 „Mountain Lion” SDK. Xcode 4.4 sadrži podršku za automatsko spajanje deklarisanih atributa, nove karakteristike za Objective-C kao što su sintaksa literala i sabskripting, poboljšana lokalizacija i još dosta toga.[26] Verzija Xcode 4.4.1 je puštena 7. avgusta 2012, sa uklonjenom nekolicinom bagova.

IOS 6 i Xcode 4.5 su pušteni 19. septembra 2012. Xcode je dodao podršku za iOS 6 i 4-inčni Retina ekran na iPhone-u 5 i Ipod touch-u pete generacije. Takođe je uveo neke nove karakteristike u Objective-C-u za iOS, pojednostavljena je lokalizacija i dodata je podrška za automatski raspored za iOS.[11] Verzija Xcode 4.5.1 je izdata 3. oktobra 2012. sa uklonjenim bagovima i poboljšanjima stabilnosti.[1] Manje od mesec dana kasnije, izdata je i verzija Xcode 4.5.2 sa podrškom za iPad Mini i iPad sa Retina ekranom, kao i sa popravkom bagova i poboljšanjima stabilnosti.

Verzija Xcode 4.6 i iOS 6.1 su izdati 28. januara 2013.

5.x serije

Verzija 5 Xcode-a je najavljena juna 2013. na Eplovoj svetskoj konferenciji softver developera.[27] Verzija Xcode 5.0 je puštena 18. septembra 2013. Dodata je podrška za iOS 7 SDK, sa stalnom podrškom za OS X 10.8 Mountain Lion SDK ali bez podrške za OS X 10.9 Mavericks SDK (ova podrška je bila sadržana samo u beta verzijama). Takođe je dodata verzija Clang-a koja generiše 64-bitne ARM kodove za iOS 7. Epl je uklonio podršku za generisanje Cocoa binarnih datoteka nastalih radom skupljača smeća.[28]

6.x serije

Epl je 2. juna 2014, na Svetskoj konferenciji softver developera najavio verziju 6 Xcode-a. Nove karakteristike obuhvataju Playgrounds, sinhrone debager alate, i novi programski jezik Swift.[29] Xcode 6 i iOS su istovremeno izdati 17. septembra 2014. Xcode se mogao preuzeti sa Mac App Store-a.

7.x serije

Verzija 7 Xcode-a je najavljena 8. juna. 2015. na Epl svetskoj konferenciji softver developera. Predstvljena je podrška za Swift 2 i Metal za OS X kao i podrška za razvoj na iOS uređajima bez Apple licence za softver developere.[30] Verzija Xcode 7 je javno puštena 16. septembra 2015.

8.x serije

Verzija 8 Xcode-a je najavljena 13. juna 2016. na Epl svetskoj konferenciji softver developera. Predstavljena je podrška za Swift 3.[31] Xcode 8 je pušten 13. septembra 2016.

9.x serije

Verzija 9 Xcode-a je najavljena 5. juna 2017. na Epl svetskoj konferenciji softver developera. Predstavljena je podrška za Swift 4 i Metal 2. Takođe je predstavljeno daljinsko debagovanje iOS i tvOS uređaja preko WiFi-ja.[32] Verzija Xcode 9 je javno puštena 19. septembra 2017.[33]


Reference

  1. ^ а б „Xcode on the Mac App Store”. Apple Inc. Приступљено 30. 6. 2017. 
  2. ^ „Downloads”. Apple Developer. Приступљено 3. 7. 2017. 
  3. ^ Adriaan van Os. „GNU Pascal and Xcode”. Microbizz.nl. Приступљено 21. 6. 2010. 
  4. ^ „Using Free Pascal with Xcode”. Pascal-central.com. Приступљено 21. 6. 2010. 
  5. ^ „Tools”. macada.org. Приступљено 8. 2. 2011. 
  6. ^ „CSharpPlugin - cocoa-sharp-dev - Google Code”. Code.google.com. Приступљено 21. 6. 2010. 
  7. ^ „CamelBones, an Objective-C/Perl bridge for Mac OS X & GNUStep - Home”. Camelbones.sourceforge.net. 1. 12. 2004. Приступљено 21. 6. 2010. 
  8. ^ Prince McLean (20. 6. 2008). „Apple's other open secret: the LLVM Compiler”. Приступљено 3. 4. 2012. 
  9. ^ „Xcode 3.2: teh awesome edition”. 30. 8. 2009. Архивирано из оригинала 16. 6. 2013. г. 
  10. ^ а б „New Features in Xcode 4: Xcode 4.2”. Apple. 16. 9. 2015. Приступљено 15. 9. 2016. 
  11. ^ а б „New Features in Xcode 4: Xcode 4.5”. Apple Inc. 16. 9. 2015. Приступљено 18. 10. 2015. 
  12. ^ „New Features in Xcode 5: Xcode 5.0”. 16. 9. 2015. Приступљено 15. 9. 2016. 
  13. ^ David Holt says: (15. 5. 2010). „Facts about WebObjects (WebObjects Community)”. Wocommunity.org. Приступљено 21. 6. 2010. 
  14. ^ „WOLips”. Wiki.objectstyle.org. 27. 2. 2010. Приступљено 21. 6. 2010. 
  15. ^ „Apple - Mac OS X Leopard - Features - 300+ New Features”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2007. г. 
  16. ^ „Apple Developer Tools for Java”. Apple. Приступљено 8. 2. 2011. 
  17. ^ „WWDC Software Notes: Safari 5, Xcode 4, iTunes 9.2”. Mac Rumors. 8. 6. 2010. Приступљено 21. 6. 2010. 
  18. ^ „Developer Tools - What's New in Xcode 4”. Apple Developer. Приступљено 8. 2. 2011. 
  19. ^ „Apple makes Xcode free to all with release of 4.1 on Mac App Store”. AppleInsider. 20. 7. 2011. Приступљено 3. 7. 2013. 
  20. ^ „New Features in Xcode 4: Xcode 4.1”. Apple Inc. Приступљено 15. 9. 2016. 
  21. ^ „Why can't I download Xcode 4.2 for Snow Leopard?”. Приступљено 2. 5. 2015. 
  22. ^ „New Features in Xcode 4: Xcode 4.3”. Apple Inc. Приступљено 15. 9. 2016. 
  23. ^ „New Features in Xcode 4: Xcode 4.3.1 and 4.3.2”. Apple Inc. Приступљено 15. 9. 2016. 
  24. ^ „New Features in Xcode 4: Xcode 4.3.3”. Apple Inc. Приступљено 15. 9. 2016. 
  25. ^ „Xcode 4.4 rolls out to OS X, iOS developers via the Mac App Store”. 9to5Mac. 25. 7. 2012. Приступљено 2. 8. 2012. 
  26. ^ „New Features in Xcode 4: Xcode 4.4”. Apple Inc. Приступљено 15. 9. 2016. 
  27. ^ „Apple seeds first iOS 7 and OS X Mavericks betas to developers”. AppleInsider. 10. 6. 2013. Приступљено 11. 6. 2013. 
  28. ^ „New Features in Xcode 5: Xcode 5.1”. 20. 4. 2015. Приступљено 15. 9. 2016. 
  29. ^ „Xcode 6, Swift, CloudKit, and more surprising developer news from WWDC 2014”. TechRepublic. 5. 6. 2014. Приступљено 6. 6. 2014. 
  30. ^ „New Features in Xcode 7: Xcode 7.0”. developer.apple.com. Приступљено 15. 9. 2016. 
  31. ^ „What's New in Xcode”. developer.apple.com. Приступљено 2016-09-15. 
  32. ^ „What's New in Xcode 9”. developer.apple.com. Приступљено 2017-07-24. 
  33. ^ „New Downloads Now Available”. Apple Developer. Apple. Приступљено 19. 9. 2017. 

Spoljašnje veze

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Xcode&oldid=19755911”