Пређи на садржај

Xcode

С Википедије, слободне енциклопедије
Xcode
Датотека:Xcode 4.6.png
МоделИнтегрисано развојно окружење
Аутор(и)Epl
Актуелна верзија9.2
Датум актуелне верзије04.12.2017.
Оперативни системиMac OS X 10.3 и каснији
ЛиценцаFreeware са open source компонентама
Веб-сајтhttps://developer.apple.com/xcode/

Ekskod je integrisano razvojno okruženje (IRO), koje je razvila kompanija Epl, a sadrži pakete alata za razvoj softvera za macOS, iOS, watchOS i tvOS. Prva verzija je izdata 2003. godine, a poslednje stabilno izdanje je verzija 9.2 koja je dostupna na Mac App Store i besplatna je za korisnike macOS High Sierra i macOS Sierra operativnih sistema.[1] Registrovani softver developeri mogu preuzeti početnu verziju i prethodne verzije paketa na sajtu Apple Developer.[2]

Glavne karakteristike

ekskod podržava izvorne kodove programskih jezika C, C++, Objective-C, Objective-C++, Java, AppleScript, Python, Ruby, ResEdit i Swift, sa mnoštvom programskih modela, uključujući Cocoa, Carbon i Java, ali nije ograničen samo na njih. Nezavisni proizvođači su dodali podršku za GNU Pascal,[3] Free Pascal,[4] Ada,[5] C#,[6] Perl[7] i D. Zahvaljujući Mach-O izvršnom formatu, koji dozvoljava fat binary datoteke, koje sadrže kod za različite arhitekture, ekskod može da generiše univerzalne binarne datoteke koje dozvoljavaju softveru da se izvršava i na PowerPC i na platformama baziranim na Intel procesorima (x86) i koje sadrže i 32-bitni i 64-bitni kod za obe arhitekture. Korišćenjem iOS SDK, ekskod se takođe može upotrebiti za kompajliranje i debagovanje aplikacija za iOS koje se izvršavaju na procesorima sa ARM arhitekturom. ekskod sadrži GKI alat Instruments, koji se izršava povrh radnog okvira za dinamičko praćenje, DTrace-a, koji je razvila kompanija Sun Microsystems i objavila ga kao deo OpenSolaris operativnog sistema.

Struktura

Glavna aplikacija programskog paketa je integrisano razvojno okruženje (IRO), poznato kao ekskod. Ekskod paket uključuje većinu Eplove razvojne dokumentacije i ugrađeni Interface Builder, aplikaciju koja se koristi za projektovanje grafičkih korisničkih interfejsa (GKI). Do verzije ekskod 4.1 ekskod paket je sadržao prilagođenu verziju GNU Compiler Collection-a. Od verzije ekskod 3.1 do verzije ekskod 4.6.3, sadržao je LLVM-GCC kompajler sa čeonim (front-end) programima iz GNU Compiler Collection-a i generator koda koji za osnovu ima LLVM.[8] Ekskod 3.2 i kasnije varijante sadržale su Clang C/C++/Objective-C kompajler, sa novonastalim čeonim programom (front-end) i generatorom koda koji za osnovu ima LLVM, a sadržao je i Clang statički analizator.[9] Od verzije ekskod 4.2 Clang kompajler je postao podrazumevani kompajler,[10] a od verzije ekskod 5.0, Clang je jedini podržani kompajler.

Do verzije ekskod 4.6.3, ekskod paket je koristio GNU Debager (GDB) kao pozadisnki program (back-end) debagera razvojnog okruženja. Počevši od verzije ekskod 4.3, ponuđen je i LLDB debager, a od verzije ekskod 4.5 GNU Debager je zamenjen LLDB debagerom kao podrazumevanim pozadinskim programom debagera razvojnog okruženja.[11] Od verzije ekskod 5.0, GNU Debager više nije podržan.[12]

Uklonjene karakteristike

Prethodno, ekskod je podržavao deljenje procesa bildovanja programa na više sistema. Jedna od korišćenih tehnologija zove se Shared Workgroup Build, i koristila je Bonjour protokol kako bi automatski pronašla sisteme koji omogućavaju usluge kompajliranja kao i izmenjenu verziju besplatnog softvera distcc kako bi se olakšala raspodela posla. Ranije verzije ekskod-a su podržavale sistem pod imenom Dedicated Network Builds. Ove opcije ne postoje u trenutno podržanim verzijama ekskod-a.

ekskod takodje sadrži Eplove WebObjects alate i programske okvire za generisanje Java veb aplikacija i veb usluga (ranije su prodavane kao zasebne usluge). Od verzije ekskod 3.0, Apple je prekinuo razvoj [13]WebObjects-a unutar ekskod-a - umesto njega bi trebalo koristiti WOLips.[14] Ekskod 3 i dalje sadrži WebObjects programske okvire.

Reference

  1. ^ „Xcode on the Mac App Store”. Apple Inc. Приступљено 30. 6. 2017. 
  2. ^ „Downloads”. Apple Developer. Приступљено 3. 7. 2017. 
  3. ^ Adriaan van Os. „GNU Pascal and Xcode”. Microbizz.nl. Приступљено 21. 6. 2010. 
  4. ^ „Using Free Pascal with Xcode”. Pascal-central.com. Приступљено 21. 6. 2010. 
  5. ^ „Tools”. macada.org. Приступљено 8. 2. 2011. 
  6. ^ „CSharpPlugin - cocoa-sharp-dev - Google Code”. Code.google.com. Приступљено 21. 6. 2010. 
  7. ^ „CamelBones, an Objective-C/Perl bridge for Mac OS X & GNUStep - Home”. Camelbones.sourceforge.net. 1. 12. 2004. Приступљено 21. 6. 2010. 
  8. ^ Prince McLean (20. 6. 2008). „Apple's other open secret: the LLVM Compiler”. Приступљено 3. 4. 2012. 
  9. ^ „XCode 3.2: teh awesome edition”. 30. 8. 2009. Архивирано из оригинала 16. 6. 2013. г. 
  10. ^ „New Features in Xcode 4: Xcode 4.2”. Apple. 16. 9. 2015. Приступљено 15. 9. 2016. 
  11. ^ „New Features in Xcode 4: Xcode 4.5”. Apple Inc. 16. 9. 2015. Приступљено 18. 10. 2015. 
  12. ^ „New Features in Xcode 5: Xcode 5.0”. 16. 9. 2015. Приступљено 15. 9. 2016. 
  13. ^ David Holt says: (15. 5. 2010). „Facts about WebObjects (WebObjects Community)”. Wocommunity.org. Приступљено 21. 6. 2010. 
  14. ^ „WOLips”. Wiki.objectstyle.org. 27. 2. 2010. Приступљено 21. 6. 2010. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Xcode&oldid=19755588”