Xcode
| Xcode | |
|---|---|
| Датотека:Xcode 4.6.png | |
| Модел | Интегрисано развојно окружење |
| Аутор(и) | Epl |
| Актуелна верзија | 9.2 |
| Датум актуелне верзије | 04.12.2017. |
| Оперативни системи | Mac OS X 10.3 и каснији |
| Лиценца | Freeware са open source компонентама |
| Веб-сајт | https://developer.apple.com/xcode/ |
Xcode je integrisano razvojno okruženje (IRO), koje je razvila kompanija Epl, a sadrži pakete alata za razvoj softvera za macOS, iOS, watchOS i tvOS.
Prva verzija je izdata 2003. godine, a poslednje stabilno izdanje je verzija 9.2 koja je dostupna na Mac App Store i besplatna je za korisnike macOS High Sierra i macOS Sierra operativnih sistema.
Registrovani softver developeri mogu preuzeti početnu verziju i prethodne verzije paketa na sajtu Apple Developer.
Glavne karakteristike
Xcode podržava izvorne kodove programskih jezika C, C++, Objective-C, Objective-C++, Java, AppleScript, Python, Ruby, ResEdit i Swift, sa mnoštvom programskih modela, uključujući Cocoa, Carbon i Java, ali nije ograničen samo na njih. Nezavisni proizvođači su dodali podršku za GNU Pascal, Free Pascal, Ada, C#, Perl i D. Zahvaljujući Mach-O izvršnom formatu, koji dozvoljava fat binary datoteke, koje sadrže kod za različite arhitekture, Xcode može da generiše univerzalne binarne datoteke koje dozvoljavaju softveru da se izvršava i na PowerPC i na platformama baziranim na Intel procesorima (x86) i koje sadrže i 32-bitni i 64-bitni kod za obe arhitekture. Korišćenjem iOS SDK, Xcode se takođe može upotrebiti za kompajliranje i debagovanje aplikacija za iOS koje se izvršavaju na procesorima sa ARM arhitekturom. Xcode sadrži GKI alat Instruments, koji se izršava povrh radnog okvira za dinamičko praćenje, DTrace-a, koji je razvila kompanija Sun Microsystems i objavila ga kao deo OpenSolaris operativnog sistema.
Struktura
Glavna aplikacija programskog paketa je integrisano razvojno okruženje (IRO), poznato kao Xcode. Xcode paket uključuje većinu Eplove razvojne dokumentacije i ugrađeni Interface Builder, aplikaciju koja se koristi za projektovanje grafičkih korisničkih interfejsa (GKI). Do verzije Xcode 4.1 Xcode paket je sadržao prilagođenu verziju GNU Compiler Collection-a. Od verzije Xcode 3.1 do verzije Xcode 4.6.3, sadržao je LLVM-GCC kompajler sa čeonim (front-end) programima iz GNU Compiler Collection-a i generator koda koji za osnovu ima LLVM. Xcode 3.2 i kasnije varijante sadržale su Clang C/C++/Objective-C kompajler, sa novonastalim čeonim programom (front-end) i generatorom koda koji za osnovu ima LLVM, a sadržao je i Clang statički analizator. Od verzije Xcode 4.2 Clang kompajler je postao podrazumevani kompajler, a od verzije Xcode 5.0, Clang je jedini podržani kompajler.
Do verzije Xcode 4.6.3, Xcode paket je koristio GNU Debager (GDB) kao pozadisnki program (back-end) debagera razvojnog okruženja. Počevši od verzije Xcode 4.3, ponuđen je i LLDB debager, a od verzije Xcode 4.5 GNU Debager je zamenjen LLDB debagerom kao podrazumevanim pozadinskim programom debagera razvojnog okruženja. Od verzije Xcode 5.0, GNU Debager više nije podržan.
Uklonjene karakteristike
Prethodno, Xcode je podržavao deljenje procesa bildovanja programa na više sistema. Jedna od korišćenih tehnologija zove se Shared Workgroup Build, i koristila je Bonjour protokol kako bi automatski pronašla sisteme koji omogućavaju usluge kompajliranja kao i izmenjenu verziju besplatnog softvera distcc kako bi se olakšala raspodela posla. Ranije verzije Xcode-a su podržavale sistem pod imenom Dedicated Network Builds. Ove opcije ne postoje u trenutno podržanim verzijama Xcode-a.
Xcode takodje sadrži Eplove WebObjects alate i programske okvire za generisanje Java veb aplikacija i veb usluga (ranije su prodavane kao zasebne usluge). Od verzije Xcode 3.0, Apple je prekinuo razvoj WebObjects-a unutar Xcode-a - umesto njega bi trebalo koristiti WOLips. Xcode 3 i dalje sadrži WebObjects programske okvire.