Извор странице PHP

__БЕЗКН__
{{Програмски језик
| назив = {{СТРАНИЦА}}
| слика = PHP-logo.svg
| натпис уз слику = PHP логотип
| оригинални назив = 
| изговор на српском = пе-ха-пе
| модел = императивни, објектно-оријентисан
| настанак = {{start date and age|1995}}<ref name="mysqlconference">{{cite web | last=Lerdorf | first=Rasmus | title=PHP on Hormones – history of PHP presentation by Rasmus Lerdorf given at the MySQL Conference in Santa Clara, California | date=26. 4. 2007. | accessdate=11. 12. 2009. | publisher=The Conversations Network | url=http://itc.conversationsnetwork.org/shows/detail3298.html | archive-date=06. 01. 2019 | archive-url=https://web.archive.org/web/20190106230504/http://web.archive.org/web/20130729204354id_/http://itc.conversationsnetwork.org/shows/detail3298.html | url-status=dead }}</ref> 
| аутори = [[Расмус Лердорф]]
| дизајнери = -{The PHP Group}-
| актуелна верзија = 7.2.7<ref name="php7final">{{cite web| url = https://php.net/archive/2016.php#id2016-11-10-1| title = News Archive – 2016: PHP 7.0.13 Released| date = 10. 11. 2016 | accessdate = 10. 11. 2016| website = php.net}}</ref>
| датум актуелне верзије = {{start date and age|2018|6|21}}
| типови = динамички, слаби
| имплементације = 
| дијалекти =
| утицаји = [[C (програмски језик)|C]], [[Perl (програмски језик)|Перл]], [[Јава]], [[C++]], [[C Sharp|C#]], [[Python (програмски језик)|Пајтон]]
| утицао на = Php4delphi, Фалкон, Хак
| оперативни системи = [[Више-платформски]]
| лиценца = -{PHP}- лиценца
| сајт = {{URL|php.net}}
| сајт документације = {{URL|php.net/docs.php}}
}}

'''-{PHP}-''' ({{јез-енгл|Hypertext Preprocessor}}) специјализовани је [[скриптни језик]] првенствено намењен за израду динамичног [[веб]] садржаја и изводи се на страни [[сервер]]а.

== Увод ==

-{PHP}- је стекао популарност због своје једноставности и синтаксе наслеђене из програмског језика [[C (програмски језик)|C]]. Током времена језик се проширивао и стицао могућности за [[објектно-оријентисано програмирање|објектно оријентисано програмирање]], нарочито од верзије 5.0. Наликује језику [[C++]] у смислу што дозвољава и чисто-процедурално програмирање, али истовремено омогућава и коришћење [[#Класе и објекти|класа]] и других концепата објектно оријентисаног програмирања ([[#Наслеђивање|наслеђивање]], [[#Апстрактне класе|апстрактне класе]] и методе, [[#Интерфејси|интерфејсе]] итд.).

== Историја ==
=== -{PHP/FI}- ===
{{multiple image
| align = right
| width1 = 90
| footer = 
| image1 = Rasmus_Lerdorf_cropped.jpg
| caption1 = <center>[[Расмус Лердорф]]
| alt1 = 
| width2 = 90
| image2 = Andi_Gutmans_1.jpg
| caption2 = <center>[[Енди Гутманс]]
| alt2 = 
| width3 = 90
| image3 = Zeev Suraski 2005_cropped.jpg
| caption3 = <center>[[Зеев Сураски]]
| alt3 =
}}
-{PHP}- представља наследника алата по називу -{PHP/FI}-, написаног [[1994]]. године од стране [[Расмус Лердорф|Расмуса Лердорфа]].<ref name="phpnet">[http://www.php.net/manual/en/history.php#history.php PHP.NET, "Историја -{PHP}--а"]</ref> -{PHP/FI}- је представљао скуп алата написаних у [[Perl (програмски језик)|Перлу]], и аутор га је користио за сопствене потребе. Скуп алата је добио име "алати за личну презентацију" ({{јез-ен|Personal Home Page Tools}}), одакле и скраћеница -{PHP}-. Како су расле потребе на [[веб-сајт|сајту]], аутор је преписао комплетан пројекат у [[C (програмски језик)|C]]-у и омогућио да може да комуницира са [[база података|базама података]] а корисницима свог сајта да направе сопствене презентације помоћу њега. Расмус је потом објавио<ref>[http://groups.google.com/group/comp.infosystems.www.authoring.cgi/msg/cc7d43454d64d133 USENET, "Announce: Personal Home Page Tools"]</ref> своје алате и учинио изворни код доступан свима да би се пројекат брже развијао и да би се грешке ([[софтверска грешка|багови]]) брже исправљале.

-{PHP/FI}-, чија је пуна дефиниција гласила „алати за личну презентацију/преводилац образаца“ ({{јез-ен|Personal Home Page Tools/Forms Interpreter}}) је имао само неке ствари заједничке са данашњим -{PHP}--ом — променљиве као у Перлу, аутоматско [[рашчлањивање]] променљивих из захтева и уграђени HTML. -{PHP/FI}- 2.0 је коначно и званично објављен [[1997]]. године, да би га убрзо заменио -{PHP}- 3.0.

=== -{PHP}- 3.0 ===
-{PHP}- 3.0 је представљао прву верзију која доста личи на данашње верзије -{PHP}--а. Креирали су га израелски [[програмер]]и [[Зеев Сураски]] и [[Енди Гутманс]] са факултета [[Техникон (факултет)|Техникон]], као потпуну прераду пројекта -{PHP/FI}-. Открили су да је он имао озбиљне недостатке и да није могао задовољити њихов универзитетски пројекат [[електронска трговина|електронске трговине]]. У сарадњи са [[Расмус Лердорф|Ледорфом]] су објавили -{PHP}- 3.0 као званичног наследника језика -{PHP/FI}-, а његов развој је заустављен.

Главна особина нове верзије језика је била његова проширивост, која је привукла бројне програмере широм света да додају нове могућности. Поред квалитетне подршке за разне врсте база података, верзија 3.0 је увела и могућност објектно оријентисаног програмирања и већу конзистентност у језичкој синтакси.

Име је промењено у -{PHP}- (без додатка "FI"), чије се значење изменило да представља [[рекурзија|рекурзивни]] [[акроним]] "-{PHP}-: [[препроцесор]] [[хипертекст]]а" (''-{PHP: Hypertext Preprocessor}-'').

-{PHP}- 3.0 је званично објављен у јуну [[1998]]. након девет месеци коришћења у пробној фази.

=== -{PHP}- 4.0 ===
У зиму [[1998]]. Зеев и Гутманс су започели поновно писање -{PHP}--а испочетка, покушавајући да поправе језгро тако да би боље радило са већим апликацијама и да би побољшали модуларност. Ново језгро су назвали [[Зенд машина]] (''-{Zend engine}-''), по деловима својих имена '''Зе'''ев и Е'''нд'''и, да би касније формирали и [[Zend Technologies]] у [[Рамат Ган]]у, [[Израел]], која надгледа унапређење -{PHP}--а. Ново језгро је успешно довршено и појавило се у јавности средином [[1999]], а нова верзија -{PHP}--а, 4.0, опремљена новим језгром је званично објављена у мају, [[2000]]. Поред бољих перформанси, нова верзија је укључивала и кеширање стандардног излаза, сесије, бољу подршку за различите [[server|веб-сервере]], сигурнији пренос корисничких података и неколико нових [[#Управљачке структуре|контролних структура]].

=== -{PHP}- 5.0 ===
Верзија 5.0 је изашла у јулу [[2004]]. године, након дугог развоја и неколико пробних верзија. Користи језгро Зенд машина 2.0 са новим објектним моделом и много нових могућности.

Верзија 5 је такође донела мноштво измена у [[OOP|објектно-оријентисаном програмирању]].

=== -{PHP}- 7.0 ===
Верзија 7.0 је изашла у децембру [[2015]]. године.

== Употреба ==
Иако се -{PHP}- може користити за програмирање конзолних апликација и графичких интерфејса (библиотека [[PHP-GTK]]), његова основна и главна употреба је у програмирању динамичних страница на [[Интернет]]у.

До [[1997]]. -{PHP}- је стекао неколико хиљада корисника<ref name="phpnet" />; до [[1998]]. број сајтова на којима је инсталиран -{PHP}- 3.0 је порастао на пар стотина хиљада а број корисника истог на пар десетина хиљада<ref name="phpnet" />. Данас -{PHP}- користи неколико стотина хиљада програмера и неколико милиона сајтова<ref>{{Cite web | url = http://www.nexen.net/the_english_speaking_nexen.net.php | title = Nexen.net, "-{PHP}- статистика" | accessdate = 28. 08. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070820113831/http://www.nexen.net/the_english_speaking_nexen.net.php |archive-date = 20. 08. 2007 |url-status=dead }}</ref> укључујући неке од најпосећенијих сајтова на свету, попут [[Facebook|Фејсбука]], [[Википедија|Википедије]], [[Yahoo|Јахуа]], [[YouTube|Јутуба]] и [[Флицкр]]а.

== Начин извршења ==
[[Датотека:Webserver.jpg|мини|десно|300п|<center>Извршавање -{PHP}- скрипте на веб-серверу]]
Програм који се напише у -{PHP}--у не захтева [[компилатор|превођење]] (компајлирање), него се [[интерпретатор (рачунарство)|интерпретира]] при сваком извршавању. -{PHP}- интерпретатор може радити по [[Php cgi|PHP CGI]] принципу, односно тако што ће интерпретатор постојати као екстерна апликација, која се позива да изврши дату скрипту сваки пут кад буде захтевана од неког корисника, а може бити инсталиран и као [[модул]] веб-сервиса. Друга варијанта је данас у највећој употреби јер пружа знатно већу брзину извршавања — интерпретатор је на тај начин увек учитан у меморију те се не мора позивати спољашњи програм.

Уобичајен сценарио по ком се извршавају -{PHP}- скрипте је следећи:
* клијент (корисник Интернета који користи неки [[Веб-прегледач|интернет прегледач]]) захтева -{PHP}- страницу са сервера
* сервер прослеђује захтев сервису за веб (програм веб-сервер на серверу)
* веб-сервер препознаје да се тражи -{PHP}- датотека
* не шаље његов садржај клијенту, него га извршава као програм помоћу -{PHP}- модула
* излазни текст програма (стандардни излаз) се шаље клијенту као резултат захтева
* клијент препознаје врсту резултата ([[HTML]] код, слика, -{[[PDF]]}- садржај, архива итд.)
* резултат се приказује клијенту на одговарајући начин

== Структура програма ==
За разлику од већине програмских језика који поседују почетну функцију (<code>main</code> у [[C (програмски језик)|C]]-у, први блок <code>BEGIN</code> и [[Pascal (програмски језик)|Паскалу]], класа са <code>main</code> методом у [[Јава|Јави]] итд.), -{PHP}- [[датотека]], налик на већину скриптних језика, једноставно садржи скуп наредби, које се извршавају једна за другом, од прве до последње, где се последња уједно сматра и крајем -{PHP}- програма.

[[Датотека:Структура_PHP_скрита.jpg|мини|150п|<center>Структура PHP скрипта]]
-{PHP}- датотеке могу да садрже следеће врсте елемената<ref name="микро">{{cite book| first = Luke | last1 = Welling| last2 = Thomson| first2 = Laura|title=PHP| url = http://www.mikroknjiga.rs/Knjige/RAZ4/01_RAZ4.pdf| year = 2009|isbn=978-86-7555-340-3|pages= }}</ref>:
* -{HTML}- ознаке
* Ознаке за -{PHP}-
* [[#Наредбе|-{PHP}- наредбе]]
* белине
* [[#Коментари|коментаре]]
Постоје четири стила за исписивање -{PHP}- ознака<ref name="микро" />:
* -{[[XML]]}- стил уз помоћ већ поменутих ознака <code><?php</code> и <code>?></code> и такав стил се препоручује, а обавезан је када је -{PHP}- код усађен у -{HTML}- код. У специјалном случају дозвољава се да последња ознака <code>?></code> у задњој -{PHP}- скрипти не буде наведена.
* скраћени стил између ознака <code><?</code> и <code>?></code>. Може да се користи у колико се у конфигурацијској датотеци ''php.ini'' активирана опција ''short_open_tag'', али се његова употреба не препоручује зато што у неким окружењима није подржан. Међутим, од верзије 5.4, скраћени стил у облику <code><?= ... ?></code> је омогућен без обзира на подешавања унутар конфигурацијске датотеке, а служи као замена за <code><?php ... ?></code>.<ref>[http://www.php.net/manual/en/migration54.new-features.php PHP.net: New features, 9. новембар 2012, приступ 13. новембар 2012] {{Wayback|url=http://www.php.net/manual/en/migration54.new-features.php |date=20121002210539 }}{{ен}}</ref>
* скрипт стил између ознака <code><script language="php"></code> и <code></script></code>, је дужа верзија -{XML}- стила и обично се препоручује када се истовремено користе и други скриптни језици, посебно ако HTML едитор прави проблеме.
* ASP стил између ознака <code><%</code> и <code>%></code> представља још једну скраћену верзију. Најчешће се користи у [[Active Server Pages|ASP]] и [[ASP.NET]] окружењу, али је неопходно претходно активирати опцију ''short_open_tag'' у конфигурацијској датотеци ''php.ini''. Такође се не препоручује.

Под белинама или белим просторима ({{јез-ен|white spaces}}) се подразумевају знакови за раздвајање, као што су ознаке за повратак на почетак реда, размаци и табулатори. Интерпретатори за -{HTML}- код и -{PHP}- изворно окружење занемарују ове просторе.

-{PHP}- наредбе „угњежђавају“ се у заглавље ({{јез-ен|header}}) и/или тело ({{јез-ен|body}}) веб стране на следећи начин<ref name="линк">[http://www.it-akademija.com/materijal-sa-predavanja/php-kurs/PHP01.pdf Линк груп, материјали: PHP програмски језик, први део, приступ 27. октобар 2012]</ref>:
<code>
<source lang="php">
<?php

PHP наредбе

?>
</source></code>
Уколико нека страна садржи -{PHP}- скрипту, требало би да носи наставак <code>.php</code>, како би веб [[сервер]] био обавештен о њиховом постојању.<ref name="линк" />

У -{PHP}- датотеци, блок који је окружен језичким структурама, које започињу -{HTML}- ознаком ({{јез-ен|tag}}) <code><?php</code>, а завршавају се ознаком <code>?></code>, се сматра -{PHP}- кодом и извршава се помоћу -{PHP}- [[интерпретатор (рачунарство)|интерпретатора]] (тумача), док се остатак кода — ван ових ознака — сматра хипертекстом, који једноставно треба да се испише на стандардни излаз, без интерпретирања. Следи пример једног -{PHP}- програма:

<source lang="html5">
<!-- наредни део написан у HTML-у се преписује директно на стандардни излаз -->
<html>
<body>
    <p>
        <!-- наредни део припада PHP блоку, те се извршава -->
        <?php
            echo "Здраво свете!";
        ?>
<!-- наредни део до краја кода се такође преписује директно на стандардни излаз -->
    </p>
</body>
</html>
</source>
Тумач за -{PHP}- код потпуно игнорише празан простор између наредби, тако да његова употреба зависи од личног избора програмера и само доприноси визуелној прегледности исписаног кода. Крај сваке наредбе обележава се тачком са запетом. На овај начин, претходни пример ће на стандардном излазу приказати следећи текст:

<source lang="xml">
<!-- наредни део написан у HTML-у се преписује директно на стандардни излаз -->
<html>
<body>
    <p>
        <!-- наредни део припада PHP блоку, те се извршава -->
        Здраво свете!<!-- наредни део до краја кода се такође преписује директно на стандардни излаз -->
    </p>
</body>
</html>
</source>
што представља -{HTML}- код спреман за приказ у [[Веб-прегледач|интернет прегледачу]].

-{PHP}- код може бити организован у [[#Функције|функције]] и [[#Класе|класе]], и може се организовати у више датотека. Као почетна датотека, тј. датотека чије наредбе се извршавају прве, се узима она датотека која се да интерпретатору на извршавање. Уколико датотека није наведена, сервер ће аутоматски покушати да покрене датотеку <code>index.php</code>.

== Основна синтакса ==
=== Коментари ===

Коментари се могу писати иза две косе црте <code>//</code> или симбола <code>#</code> ако су једноредни (налазе се у истом реду), или између симбола <code>/*</code> и <code>*/</code> за једноредне и вишередне коментаре.

<source lang="php">
<?php

echo ”Проба за једноредни коментар”; // Ово је једноредни коментар

/* Ово је коментар
                  исписан у два реда */

echo ”Још један једноредни коментар”; # Ово је једноредни коментар
 
?>
</source>

=== Променљиве ===

[[Промјенљива (програмирање)|Променљиве]] ({{јез-ен|variables}}) у -{PHP}- језику се представљају помоћу знака <code>$</code>, иза кога следи име променљиве. Име мора да почне словом или доњом цртом _ иза којег може да следи неограничен број слова, бројева или доњих црта, при чему се словом сматра слово латинице [A-Z], [a-z] или било који знак са [[ASCII]] кодом већим од 127. Тумач за -{PHP}- разликује велика од малих слова, па тако променљива <code>$А</code> није исто што и променљива <code>$а</code>.<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/language.variables.basics.php |title=PHP.net: Basics, 2. новембар 2012, приступ 5. новембар 2012 |access-date=05. 11. 2012 |archive-date=19. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140319000050/http://www.php.net/manual/sr/language.variables.basics.php |url-status=dead }}</ref>

Променљиве се не декларишу, а њихов тип се одређује према вредностима које им се у изразима додељују током програма, те постоји могућност да се тип променљиве промени.

-{PHP}- има следеће типове променљивих:<ref name="php_tipovi">{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/language.types.intro.php |title=PHP.net: Introduction, 20. август 2011, 7. новембар 2012 |access-date=05. 11. 2012 |archive-date=04. 02. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140204050330/http://www.php.net/manual/sr/language.types.intro.php |url-status=dead }}</ref>
* Основни типови променљивих:
** boolean — логичке вредности: тачно — true и нетачно — false
** integer — [[цео број|цели бројеви]]
** float — [[реалан број|реални бројеви]] са покретном запетом
** string — низ (ниска) знакова (симбола), односно текст (литерал)
* Сложени типови променљивих:
** array — [[#Низови|низ]]
** object — [[#Класе и објекти|објекат]]
* Посебни типови променљивих:
** resource — ресурс, садржи упућивач на спољашњи ресурс, нпр. [[#Управљање датотекама|датотеку]] или веза са базом података
** NULL — променљива нема вредност, може садржати само вредност <code>null</code>

Није неопходна додела почетних вредности, мада се препоручује, ради прегледности, безбедности и бољег разумевања кода, с обзиром да се њиховом применом у изразима који садрже мешовите типове података, могу добити различити резултати. Тако нпр:

<source lang="php">
<?php

$a = 1.2;
$b = 2;
$b = $a + $b;

?>
</source>

променљива <code>$b</code> у почетку је цео број, а затим се претвара у [[реалан број]] са једном децималом (3.2). Осим додељивања вредности имплицитно, промена типа променљиве се може извршити експлицитном конверзијом, тако што се испред имена упише тип променљиве, између заграда. Пример:

<source lang="php">
<?php

$a = 1.2;
$b = 2;
$b = (int)$a + $b;

?>
</source>

У овом случају променљива <code>$b</code> добија вредност 3. При томе се код променљиве <code>$а</code> неће променити ни тип, ни вредност.
==== Корисне функције ====
За исписивање променљивих на стандардни излаз користе се две основне функције:
* <code>'''[[#Кључне речи|print]]''' ( $arg )</code><ref>[http://php.net/manual/en/function.print.php PHP.net: print, 26. октобар 2012, приступ 29. октобар 2012]</ref>
* <code>'''[[#Кључне речи|echo]]''' ( $arg1 [, $arg2 ... ] )</code><ref>[http://www.php.net/manual/en/function.echo.php PHP.net: echo, 26. октобар 2012, приступ 29. октобар 2012]</ref>
Обе су језички конструктори, па се при њиховом позивању не морају користити заграде. Разлика између једне и друге функције је у томе што функцији ''print'' може да се проследи само један аргумент, док ''echo'' може да штампа више њих одједном, тако да што при позиву променљиве стоје међусобно раздвојене запетом. Променљиве свих типова биће претворене у тип <code>string</code> приликом исписивања.

За испитивање да ли је нека променљива празна, односно да ли има додељену вредност, користи се функција <code>'''[[#Кључне речи|empty]]'''</code>.<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/function.empty.php |title=PHP.net: empty, 20. август 2011, приступ 13. новембар 2012 |access-date=13. 11. 2012 |archive-date=01. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131101071837/http://www.php.net/manual/sr/function.empty.php |url-status=dead }}</ref>
За испитивање да ли нека променљива има почетну вредност, односно да њена вредност није null, користи се функција <code>'''[[#Кључне речи|isset]]'''</code>. Ако се функција проследи више од једне променљиве, враћа вредност тачно само у случају да ни једна од променљивих празна. Испитивање променљивих извршава се слева надесно и завршава се у случају да наиђе на прву променљиву која је празна, јер у том случају враћа вредност нетачно.<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/function.isset.php |title=PHP.net: isset, 20. август 2011, приступ 13. новембар 2012 |access-date=13. 11. 2012 |archive-date=21. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140721055455/http://php.net/manual/sr/function.isset.php |url-status=dead }}</ref>

Елиминисање променљиве врши се помоћу функције <code>'''[[#Кључне речи|unset]]'''</code>. Понашање ове функције у великој мери зависи од врсте променљиве и места одакле је позвана. Нпр. у колико се позове унутар блока неке [[#Функције|корисничке функције]], биће елиминисана вредност само локалне променљиве. За промене вредности глобалних променљивих препоручује се употреба низа <code>$GLOBALS</code><ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/function.unset.php |title=PHP.net: unset 9. новембар 2012, приступ 13. новембар 2012 |access-date=13. 11. 2012 |archive-date=27. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131027102631/http://www.php.net/manual/sr/function.unset.php |url-status=dead }}</ref>

За структурно приказивање на излазу типа и вредности променљиве, користи се функција <code>'''var_dump'''</code>.<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/function.var-dump.php |title=PHP.net var_dump, 20. август 2011, приступ 13. новембар 2012 |access-date=13. 11. 2012 |archive-date=07. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131107015106/http://www.php.net/manual/sr/function.var-dump.php |url-status=dead }}</ref> Функција је посебно корисна у току развоја програма.<ref name="оливер" /> Пример:

<source lang="php">
<?php
$b = 3.55;
$c = true;
var_dump($b, $c); // на излазу ће приказати: float(3.55) bool(true)
?>
</source>

==== Испитивање типа променљивих ====
За испитивање типа променљивих могу се користити функције из табеле:
{| class="wikitable" style="background: white;text-align: left" 
! style="font-size:100%; background:solid gray;" colspan="2"| Испитивање типа променљивих
|- 
! функција !! испитује да ли је
|-
| is_array ||  променљива низ
|-
| is_double, is_float, is_real  || променљива у формату са покретном запетом
|-
| is_long, is_int, is_integer || променљива цео број
|-
| is_string || променљива знаковни низ
|-
| is_object || променљива објекат
|-
| is_resource || променљива ресурс
|-
| is_null || променљива има вредност null
|-
| is_scalar  || променљива скаларног типа: нумерички, логички или знаковни податак
|-
| is_numeric  || променљива број или знаковни низ који се може претворити у број
|-
| is_callable || вредност променљиве име постојеће функције
|}

=== Константе ===
За разлику од променљивих, '''[[Константа (програмирање)|константе]]''' се пишу без симбола <code>$</code>. Правило за имена константи је исто као и за [[#Променљиве|променљиве]]. Мада није неопходно, константе се обично пишу великим словима, а њихове вредности се додељују на следећи начин:
<code>
<source lang="php">
define("НАЗИВ_КОНСТАНТЕ_ВЕЛИКИМ_СЛОВИМА", вредност [, осетљивост_на_мала_и_велика_слова]);
</source>
</code>
Једном дефинисана константа, не може да мења вредност. Константама је могуће доделити искључиво [[скалар (математика)|скаларне]] вредности, већ поменутих основних типова података (''boolean, integer, float'' и ''string''). Пример:

<source lang="php">
<?php

define("KONST_BAZA_PODATAKA", "mysql");
echo KONST_BAZA_PODATAKA; // prikazuje "mysql"

?>
</source>

Овај начин дефинисања може да се користи на глобалном нивоу, али не и у оквиру блокова структура, појединачних функција, метода или класа, па се у тим случајевима користи [[#Кључне речи|кључна реч]] ''const''.

<source lang="php">
<?php

define(”MIN_VREDNOST”, "0.0"); // Правилно дефинисање константе ван класе
define(”MAX_VREDNOST”, "1.0"); // Правилно дефинисање константе ван класе

//const MIN_VREDNOST = 0.0; Неправилно дефинисање константе ван класе
//const MAX_VREDNOST = 1.0; Неправилно дефинисање константе ван класе

class ClasaKonstanta
{
    //define(”MIN_VREDNOST”, ”0.0”);        Неправилно дефинисање константе у оквиру класе није дозвољен
    //define(”MAX_VREDNOST”, ”0.0”);        Неправилно дефинисање константе у оквиру класе није дозвољен
  
    const MIN_VREDNOST = 0.0;            // Правилан начин за дефинисање константе унутар класе
    const MAX_VREDNOST = 1.0;            // Правилан начин за дефинисање константе унутар класе

    public static function getMinVrednost()
    {
        return self::MIN_VREDNOST;
    }
    public static function getMaxVrednost()
    {
        return self::MAX_VREDNOST;
    }
}
?>
</source>

За добијање вредности одређене константе користи се функција ''constan()'', којој се прослеђује име константе, а као резултат враћа вредност константе или null ако константа није дефинисана.<ref>{{cite web |title=PHP: constant - Manual |url=https://www.php.net/manual/en/function.constant.php |website=www.php.net |access-date=19. 1. 2021}}</ref>

За добијање вредности свих дефинисаних константи може се користити функција ''get_defined_constants''.<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/function.get-defined-constants.php |title=PHP.net: get_defined_constants, 20. август 2011, приступ 28. октобар 2012 |access-date=15. 11. 2012 |archive-date=18. 06. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140618085001/http://www.php.net/manual/sr/function.get-defined-constants.php |url-status=dead }}</ref> У -{PHP}- језику постоји велики број већ предефинисаних константи<ref>{{Cite web |url=http://php.net/manual/sr/reserved.constants.php |title=PHP.net: Предефинисане константе, 20. август 2011, приступ 29. октобар 2012 |access-date=29. 10. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140721043808/http://php.net/manual/sr/reserved.constants.php |archive-date=21. 07. 2014 |url-status=dead }}</ref>, које могу слободно да се користе у било ком делу програма.

=== Изрази ===

[[Израз (програмирање)|'''Изрази''']] ({{јез-ен|еxpressions}}) су један од основних појмова сваког [[програмски језик високог нивоа|вишег програмског језика]],<ref name="експр">[http://zivot.krstarica.com/l/tehnika/programiranje/php-izrazi-expressions/ Крстарица: PHP — Izrazi (expressions), 23. јун 2001]{{Мртва веза| date = 9. 2018 | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> па и -{PHP}--a.<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/language.expressions.php |title=PHP.net: Expressions, 20. август 2011, приступ 28. октобар 2012 |access-date=15. 11. 2012 |archive-date=21. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140721055759/http://php.net/manual/sr/language.expressions.php |url-status=dead }}</ref> Израз рачуна и даје резултат или узрокује неку активност (звану бочни ефекат). То су комбинације [[операција (математика)|оператора]] и [[операнд]]а.<ref name="оги">{{cite book|title=Programiranje na jeziku C: Potpuni vodič za programski jezik C| year = 1991|isbn=978-86-7555-016-7|pages= |last1=Hansen|first1=August|last2=Hansen|first2=Ogi|publisher=Dragon - Mikro knjiga|edition=2nd}}</ref> Једноставније речено, израз је ''све оно што има неку вредност''.<ref name="експр" /> Вредност неког израза одређује се на основу синтаксе израза, односно правила [[#Приоритет оператора|првенства сваког од оператора]] у изразу и [[#Асоцијативност оператора|асоцијативности]].<ref name="оги" />

=== Оператори ===

'''[[Операција (математика)|Оператори]]''' су симболи који омогућавају извршавање [[операција (математика)|операција]] над вредностима и променљивама. Могу имати један, два или више аргумената. Постоје<ref name="микро" />:
* [[аритметика|аритметички]] оператори: [[сабирање]] (+), [[одузимање]] (-), [[множење]] (*), [[дељење]] (/), [[модуларна аритметика|модуло]] (%).
* оператор за придруживање знаковних променљивих је тачка (<small>нпр. ако је $А = ”једем” , $B = " " и $C = "сарму", као резултат операције $A . $B . $C добија се текст ”једем сарму”</small>)
* оператор доделе (=) и комбиновани оператори доделе
{| class="wikitable"  style="background: white;text-align: center" 
! style="font-size:100%; background:solid gray;" colspan="3"| Комбиновани оператори доделе
|-   
! оператор !! употреба !! значење 
|-
| ++ || $a++ ||  $a = $a + 1
|-
| -- || $a-- ||  $a = $a — 1
|-
| += || $a += $b ||  $a = $a + $b
|-
| -= ||  $a -= $b ||  $a = $a — $b
|-
| *= ||  $a *= $b ||  $a = $a  * $b  
|-
| /= || $a /= $b ||  $a = $a / $b
|-
| %= ||  $a %= b ||  $a = $a % $b
|-
| .= ||  $a .= b ||  $a = $a . $b 
|}

Оператори увећања (++), и умањења (--) у изразима се могу применити префиксно или суфиксно . У зависности од положаја оператора у односу на променљиву, могу се добити различити резултати. Нпр.

<code>$x = ++$a;</code> — прво увећава променљиву <code>$а</code> за 1: <code>$a = $a + 1;</code>, а затим додељује њену вредност променљиву <code>$x</code>: <code>$x = $a</code>;
<code>$x = $a++;</code> — прво додељује вредност променљиве <code>$a</code> променљивој <code>$x</code>: <code>$x = $a;</code>, а затим увећава променљиву <code>$a</code> за један <code>$а = $a + 1;</code>
* оператори поређења за који као резултат поређења израза враћају вредности тачно (true) или нетачно (false)
{| class="wikitable" style="background: white;text-align: center" 
! style="font-size:100%; background:solid gray;" colspan="3"| Оператори поређења
|- 
! оператор !! назив !! употреба 
|-
| == || једнако || $a == $b
|-
| === ||  идентично (тип и вредност) || $a === $b
|-
| != ||  није једнако (различито) || $a != $b  
|-
| <> ||  није једнако (различито) || $a <> $b
|-
| !== || није идентично || $a !== $b
|-
| < || мање од ||  $a < $b 
|-
| > || веће од ||  $a > $b 
|-
| <= || мање или једнако||  $a <= $b 
|-
| >= ||  веће или једнако || $a >= $b  
|}
* логички оператори поређења, такође враћају вредности тачно (true) или нетачно (false). Осим оператора из табеле могу да се користе и логички оператори нижег приоритета NOT (уместо !), AND (уместо &&), OR (уместо ||), као и оператор XOR за искључиву дисјункцију са вредношћу тачно (true) ако су један оператора или оба нетачни.

{| class="wikitable" style="background: white;text-align: center" 
! style="font-size:100%; background:solid gray;" colspan="4"| Логички оператори
|- 
! оператор !!  назив !!  употреба !!  резултат
|-
| ! || [[логичка негација|негација]] || !$a  ||  израз тачан ако је $а  нетачно
|-
| && ||  [[логичка конјункција|конјункција]] || $a && $b || тачан ако су $а и $b тачни
|-
| <nowiki>||</nowiki> || [[дисјункција]] ||  $a || $b  ||  тачан ако је $а или $b тачно
|}
* оператори над битовима ({{јез-ен|bitwise operators}}) омогућавају да се цео број обрађује као група битова којим је број представљен у меморији. У -{PHP}- немају велику примену.<ref name="микро" />

{| class="wikitable" style="background: white;text-align: center" 
! style="font-size:100%; background:solid gray;" colspan="4"| Логички оператори
|- 
! оператор !!  назив !!  употреба !!  резултат
|-
| & || конјункција || $a & $b  || align=left | битови активни у $a и $b активни су и у резултату
|-
| <nowiki>|</nowiki> ||  дисјункција || $a <nowiki>|</nowiki> $b || align=left | битови активни у  $a или у $b активни су и у резултату
|-
| ~ || негација ||  ~$a  ||  align=left | битови активни у  $a нису активни у резултату и обрнуто
|-
| ^ || искључива дисјункција || $a ^ $b || align=left | битови активни или у $a или у $b,  али не у оба, активни су и у резултату
|-
| << || померање битова улево || $a << $b || align=left | помера битове у $a улево за $b места
|-
| >> || померање битова удесно || $a >> $b || align=left | помера битове у $a удесно за $b места
|}
* условни оператор има следећи облик<ref name="кобо">{{harvnb|Cobo|2005|pp=}}</ref>:
<code> (услов) ? (израз1) : (израз2)</code> — ако је услов испуњен (тачан) враћа се вредност првог израза, а ако није тачан, враћа се вредност другог израза
* оператор занемаривања грешке @, може се употребити испред било ког израза (осим у дефиницијама функција, класа и структурама контроле), при чему се игноришу поруке о грешци. Ипак, у колико је укључена опција ''<code>track_errors</code>'' из конфигурацијске датотеке <code>php.ini</code>, последња грешка ће бити забележена у глобалној променљивој <code>$php_errormsg</code><ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/reserved.variables.phperrormsg.php |title=PHP.net : php_errormsg, 20. август 2011, приступ 4. новембар 2012 |access-date=04. 11. 2012 |archive-date=04. 07. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130704010514/http://www.php.net/manual/sr/reserved.variables.phperrormsg.php |url-status=dead }}</ref>
* оператор извршења<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/language.operators.execution.php |title=PHP.net: Оператор извршења, 20. август 2011, приступ 4. новембар 2012 |access-date=04. 11. 2012 |archive-date=21. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140721051723/http://php.net/manual/sr/language.operators.execution.php |url-status=dead }}</ref> — пар инверзних полунаводника <code>``</code> ({{јез-ен|backticks}}). Све што се постави између њих -{PHP}- покушава да изврши као наредбу задату на командној линији сервера. Исту акцију обавља и функција shell_exec,<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/function.shell-exec.php |title=PHP.net: shell-exec, 20. август 2011, приступ 4. новембар 2012 |access-date=04. 11. 2012 |archive-date=21. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140721071331/http://php.net/manual/sr/function.shell-exec.php |url-status=dead }}</ref> која мора бити искључена. Пример:
<source lang=php>
<?php
$naredba = `ls -lrt`; //листа садржај текућег директоријума по датуму
echo "<pre>$naredba</pre>"; //резултат се може вратити некој променљивој или послати директно на стандардни излаз
?>
</source>
* остали оператори: запета за раздвајање аргумената или параметара функције и за раздвајање елемената листе, оператор за прављење објеката <code>new</code> и приступању његовим члановима ->.<ref name="микро" /> итд

==== Приоритет оператора ====

Када у једном изразу постоји комбинација више оператора, оне се извршавају редоследом који зависи од њихових приоритета и асоцијативности.<ref name="php_prioriteti">{{Cite web |url=http://php.net/manual/sr/language.operators.precedence.php |title=PHP.net: Приоритет оператора, 20. август 2011, приступ 4. новембар 2012 |access-date=04. 11. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120911143203/http://www.php.net/manual/sr/language.operators.precedence.php |archive-date=11. 09. 2012 |url-status=dead }}</ref> Редослед приоритета је:<ref name="php_prioriteti"/>

{| class="wikitable"   style="background: white;"
|-
!Приоритет!!Оператори!!Асоцијативност
|-
| align = right|1.||Оператори clone и new||неасоцијативни
|-
| align = right|2.||Оператор низа: [||слева
|-
| align = right|3.||Оператори инкрементирања и инкрементирања: ++ --||неасоцијативни
|-
| align = right|4.||Битско не: ~

Унарно минус: -

Оператори промене типа податка: (int) (float) (string) (array) (object) (bool)

Оператор неисписивања грешке: @
||здесна
|-
| align = right|5.||Оператор instanceof||неасоцијативни
|-
| align = right|6.||Логичко не: !||здесна
|-
| align = right|7.||Аритметички оператори: * / %||слева
|-
| align = right|8.||Аритметички оператори: + -

Оператор за придруживање ниски: <nowiki>.</nowiki> 
||слева
|-
| align = right|9.||Оператори померања битова: << >>||слева
|-
| align = right|10.||Оператори провере неједнакости: < <= > >= <>||неасоцијативни
|-
| align = right|11.||Оператори провере једнакости: == != === !==||неасоцијативни
|-
| align = right|12.||Битско и: &||слева
|-
| align = right|13.||Битско ексклузивно или: ^||слева
|-
| align = right|14.||Битско или: <nowiki>|</nowiki>||слева
|-
| align = right|15.||Логичко и: &&||слева
|-
| align = right|16.||Логичко или: <nowiki>||</nowiki>||слева
|-
| align = right|17.||Условни оператор: ? :||слева
|-
| align = right|18.||Оператори доделе: = += -= *= /= .= %= &= |= ^= <<= >>= =>||здесна
|-
| align = right|19.||Логичко и: and||слева
|-
| align = right|20.||Логичко ексклузивно или: xor||слева
|-
| align = right|21.||Логичко или: or||слева
|-
| align = right|22.||Запета: , ||слева
|}

Осим наведених оператора, највећи приоритет има мала заграда (), са редоследом од унутрашњих, ка спољашњим.<ref name="кобо" />

Пример:
У изразу:

<source lang=php>$x = 7/2 + 2*3;</source>

се налази 4 оператора: оператор доделе вредности (=) и три аритметичка оператора. Оператори у изразу ће се применити по следећем редоследу:
# дељење <code>7/2</code> и добиће се резултат <code>3.5</code>
# множење <code>2*3</code> и добиће се резултат 6
# резултати прве две операције ће се сабрати и добиће се резултат <code>9.5</code>
# овај резултат доделиће се променљивој <code>$x</code>

===== Асоцијативност оператора =====
[[Асоцијативност]] одређује којим редоследом ће се извршавати оператори који су истог приоритета. На пример, у изразу:

<source lang=php>6 / 2 * 3</source>

оператори <code>/</code> и <code>*</code> су истог приоритета и асоцијативни слева па ће се применити по следећем редоследу:
# дељење <code>6/2</code> и добиће се резултат <code>3</code>
# множење <code>3*3</code> и добиће се резултат <code>9</code>

(Када би оператори били асоцијативни здесна, добио би се резултат <code>1</code>.)

Са друге стране, у програму:

<source lang=php>
$b = 1;
$c = 2;
$a = $b = $c; //трећи ред
</source>

у трећем реду, оператори доделе <code>=</code> су асоцијативни здесна па ће се применити овим редоследом:
# додела вредности <code>$c</code>, што је <code>2</code>, променљивој <code>$b</code> и добиће се резултат <code>2</code>
# додела резултата <code>2</code> променљивој <code>$a</code> и добиће се резултат <code>2</code>

На крају извршења програма све променљиве ће имати вредност <code>2</code>.

Неасоцијативни оператори се уопште не могу користити на овај начин. На пример, код:

<source lang=php>$a == $b == $c</source>

није исправан и за резултат ће имати грешку. Уколико се жели проверити међусобна једнакост три променљиве, ови оператори се морају груписати по два, на пример:

<source lang=php>$a == $b && $b == $c</source>

=== Наредбе ===

'''Наредбе''' ({{јез-ен|statements}}) или искази одређују неку акцију. Свака -{PHP}- скрипта је састављена од низа наредби. По правилу наредбе се извршавају оним редом којим су наведени у програму, али овај редослед може да се промени неком од наредби за пренос тока програма, при чему пренос може ићи на било који други део програма или ван њега. Основни облик наредбе је израз иза кога следи знак тачка са запетом, као завршни знак наредбе.<ref name="оги" />

Сложена наредба или блок наредба је механизам који групише скуп наредби у једну семантичку целину. Блокови могу да буду уклопљени и сваки може да садржи своје сопствене декларације, иницијализације и извршне наредбе.<ref name="оги" />

=== Управљачке структуре ===

Наредбе којима се одређује ток извршавања под одређеним условима, могу да се групишу у једну засебну структуру. Оваква структура се поставља између витичастих заграда: <code>{</code> и <code>}</code>. Управљачке структуре, саме за себе, такође представљају једну наредбу у облику блока. Користе се различити облици управљачких (контролних) структура ({{јез-ен|control structure}}),<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/control-structures.intro.php |title=PHP.net: Контролне структуре — Увод, 20. август 2012, приступ 27. октобар 2012 |access-date=27. 10. 2012 |archive-date=14. 05. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140514033340/http://www.php.net/manual/sr/control-structures.intro.php |url-status=dead }}</ref> које се међусобно разликују по начину испитивања услова.

==== Условно гранање ====
Једна од основних управљачких структура је '''условно гранање''', које у зависности од потребе, може имати различите форме, а једна од њих је следећа:<ref>[http://www.php.net/manual/sr/control-structures.elseif.php PHP.net: elseif/else if, 20. август 2011, приступ 27. октобар 2012] {{Wayback|url=http://www.php.net/manual/sr/control-structures.elseif.php |date=20131031175849 }}{{ен}}{{ср}}</ref>
<code>
<source lang="php">
<?php

if (условни_израз_1)
{
    блок_наредби_1;
}
elseif (условни_израз_2)
{
    блок_наредби_2;
}

/*... */

elseif (условни_израз_н)
{
    блок_наредби_н;
}
else
{
    последњи_блок_наредби;
}

?>
</source>
</code>
Када интерпретатор наиђе на овакву структуру, он прво проверава да ли је први први услов (''условни_израз_1'') испуњен. Ако је први израз тачан, извршиће се први блок наредби. Тај блок може бити група од једне или више наредби, од којих неке такође могу бити сложене управљачке структуре. У колико израз није тачан, испитиваће се истинитост другог условног израза. Затим, у колико је други условни израз тачан, извршиће се други блок наредби. У супротном, наставља се испитивање следећих услова и тако редом, све до последње клаузуле „else“. Овај задњи обухвата све оне случајеве који нису испунили ни један од претходних услова.<ref name="структ">[http://www.it-akademija.com/materijal-sa-predavanja/php-kurs/PHP06.pdf Линк груп, материјали: Структуре за контролисање тока, приступ 28. октобар 2012]</ref>

У случају да се ''блок_наредби'' састоји од само једне наредбе, није неопходна употреба витичастих заграда. Постоје случајеви када није потребно настављати даље гранање, већ се оно завршава са проверавањем првог израза. У том случају неће се писати ни једна од клаузула ''elseif'', а ни ''else''. Најпростији облик условног гранања је следећи:

<source lang="php">
<?php

if ($godina_rodjenja < 1992) echo "ради се о пунолетној особи";

/*
   или у 2 реда, ради боље прегледности:
*/

if ($godina_rodjenja < 1992)
    echo "ради се о пунолетној особи";

?>
</source>

==== Вишесмерно гранање ====

У неким ситуацијама је неопходно једну исту променљиву или израз упоредити са различитим вредностима, те у зависности од резултата поређења, извршити различите акције.<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/control-structures.switch.php |title=PHP.net: switch, 20. август 2011, приступ 28. октобар 2012 |access-date=15. 11. 2012 |archive-date=14. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714075055/http://php.net/manual/sr/control-structures.switch.php |url-status=dead }}</ref> У тим случајевима је, уместо структуре '''''if''''', једноставније употребити структуру '''''switch''''', која има следећи облик:
<code>
<source lang="php">
<?php

switch (израз)
{
    case "вредност_1":
          блок_наредби_1;
    case "вредност_2":
          блок_наредби_2;

    /*... */

    case "вредност_н"
          блок_наредби_н;
    default:
          последњи_блок_наредби;
}

?>
</source>
</code>
Ова структура се извршава тако што се вредност израза, знаковног (string) или целобројног (integer) типа, редом пореди са различитим случајевима ({{јез-ен|case}}) могућих очекиваних вредности, све док се не наиђе на случај када су те две вредности једнаке. Одатле, па на даље, извршавају се сви блокови наредби, по реду, све до последњег, или се прекида извршавање, у колико постоји наредба за излазак из структуре ({{јез-ен|brеаk}}). Последњи блок наредби је подразумевани случај ({{јез-ен|default}}), који није обавезно навести, односи се на онакве вредности ''израза'', које нису биле обухваћене ни једним од претходних случајева. ''Блокови наредби'' могу да садрже групу од једне или више наредби, од којих неке, такође могу бити сложене структуре управљања тока. Типичан пример за употребу структуре ''switch'' је следећи:

<source lang="php">
<?php

switch ($dan)
{
    case 1:
          $rezultat = "понедељак";
          break;
    case 2:
          $rezultat = "уторак";
          break;
    case 3:
          $rezultat = "среда";
          break;
    case 4:
          $rezultat = "четвртак";
          break;
    case 5:
          $rezultat = "петак";
          break;
    default:
          $rezultat = "викенд";
}

?>
</source>

Упоређујући исти случај са могућностима структуре ''if'', долази се до закључка, да би у њој иста променљива морала да се више пута исписује поново, као и да би цела структура била би непрегледнија ако би блокови садржали више од једне наредбе:

<source lang="php">
<?php

if ($dan == 1)
    $rezultat = "понедељак";

elseif ($dan == 2)
    $rezultat = "уторак";

elseif ($dan == 3)
    $rezultat = "среда";

elseif ($dan == 4)
    $rezultat = "четвртак";

elseif ($dan == 5)
    $rezultat = "петак";

else
    $rezultat = "викенд";

?>
</source>

Приликом исписивања ''блокова наредби'', посебно треба обратити пажњу на места на којима ће се стајати наредба ''break'', однос прекид извршавања. Јер, у колико не постоји наредба прекида, једном када је резултат поређења да тачну вредност, извршавају се сви следећи блокови наредби, до краја. Тако нпр.:

<source lang="php">
<?php

switch ($dan)
{
    case 1:
          $rezultat = "понедељак";
    case 2:
          $rezultat = "уторак";
    case 3:
          $rezultat = "среда";
    case 4:
          $rezultat = "четвртак";
    case 5:
          $rezultat = "петак";
    default:
          $rezultat = "викенд";     // вредност променљиве $rezultat ће увек бити „викенд“
}

?>
</source>

за било коју вредност променљиве ''дан'', ''резултат'' ће увек бити исти.

Такође, блок наредби може да буде и потпуно празан, односно да не садржи ни једну наредбу. Ово напротив, никако не значи да се неће извршити ни један од наредних блокова наредба, баш напротив:
<
<source lang="php">
<?php

switch ($slovo)
{
    case "a":
    case "А":
            $rezultat = "слово а";       // резултат ће бити "слово а",  када је $slovo == "a" и када је $slovo == "A"
            break;
    case "б":
    case "B":
            $rezultat = "слово б"; 
            break;                        // резултат ће бити "слово б",  када је $slovo == "б" и када је $slovo == "Б"
   }

?>
</source>

==== Петље ====

'''Петље''' ({{јез-ен|loops}}) су управљачке структуре за циклично (итеративно) понављање групе наредби, под одређеним условом. Извршавање петљи могуће је прекинути у било ком делу петље употребом наредбе ''break'', док се тренутни прелазак (скок) на следећу итерацију врши наредбом ''continue''. У зависности од начина испитивања услова за извршавање петље и места где је он постављен разликујемо неколико врста петљи.

===== Петља „докле год“ =====

Петља „докле год“ ({{јез-ен|'''while'''}}) је једна од најједноставнијих. Услов за понављање налази се на врху наредбе. Она се представља на следећи начин<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/control-structures.while.php |title=PHP.net: while, 20. август 2011, приступ 28. октобар 2012 |access-date=15. 11. 2012 |archive-date=21. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140721051553/http://php.net/manual/sr/control-structures.while.php |url-status=dead }}</ref>:
<code>
<source lang="php">
<?php

while (условни_израз)
{
    блок_наредби;
}

?>
</source>
</code>
Блок наредби се понавља све док је испуњен услов у изразу. Ако је његова вредност нетачна од самог почетка, блок наредби се никад неће извршити. Пример:

<source lang="php">
<?php

$i = 0;
while ($i < 10)
{
   echo $i; // исписује бројеве од 0 до 9
   $i++;
}

?>
</source>

===== Петља do-while =====

Специјалан случај петље „докле год“ ({{јез-ен|'''do-while'''}}) са условом који се испитује на крају сваке итерације, има следећи облик:
<code>
<source lang="php">
<?php

do
{
    блок_наредби;
}
while (условни_израз)

?>
</source>
</code>
Блок наредби ће се извршити макар једном, чак и када услов није испуњен ни у првој итерацији. Пример:
<source lang="php">
<?php

$i = 9;
do
{
    echo $i; // исписује бројеве од 0 до 9 (уназад)
    $i--;
}
while ($i >= 0);

?>
</source>

===== Петља for =====

Петља '''for''' је најсложенији тип петљи.<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/control-structures.for.php |title=PHP.net: for, 20. август 2012, приступ 28. октобар 2012 |access-date=15. 11. 2012 |archive-date=13. 05. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140513122633/http://www.php.net/manual/sr/control-structures.for.php |url-status=dead }}</ref> Може да се користи када је број итерација унапред познат.<ref name="структ" /> Има следећи облик:
<code>
<source lang="php">
<?php

for (израз1; израз2; израз3)
{
    блок_наредби;
}

?>
</source>
</code>
Први израз се користи да би се поставила почетна вредност бројача. У другом изразу се поставља услов за понављање, а у трећем се мења вредност бројача. Често се користе код [[#Низови|низова]] и/или када је потребно попунити неку табелу.

===== Петља „за сваки“ =====

Петља за „сваки елемент“ ({{јез-ен|'''foreach'''}}) је варијација петље for, специјално направљена за рад са низовима и другим објектима.<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/control-structures.foreach.php |title=PHP.net: foreach, 20. август 2012, приступ 28. октобар 2012 |access-date=15. 11. 2012 |archive-date=15. 04. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120415154152/http://www.php.net/manual/sr/control-structures.foreach.php |url-status=dead }}</ref> Она има два облика<ref name="структ" />:
<code>
<source lang="php">
<?php

foreach (низ as вредност)
{
    блок_наредби;
}

?>
</source>
</code>
Пролази се кроз цео низ и у свакој итерацији се вредност елемента смешта у променљиву. Ова вредност касније се користи у блоку наредби. Други облик наредбе је следећи:
<code>
<source lang="php">
<?php

foreach (низ as индекс => вредност)
{
    блок_наредби;
}

?>
</source>
</code>
Где се осим вредности елемента користи и променљива за смештање вредности индекса (кључа) сваког од елемената низа.

===== Бесконачне петље =====
У неким случајевима, веома корисне могу бити и бесконачне петље. Оне се безусловно извршавају све док се извршава скирпта. Два најчешћа начина да се направи бесконачна петља су помоћу наредбе ''while'' (са параметром 1) или помоћу наредбе ''for'' (без параметара):<ref name="нутшел" />
{| {{table}}
!wile 
!for
|-
|<code>
<source lang="php">
<?php
while(1)
{ 
  print "у петљи while\n"
}
?>
</source>
</code>
|<code>
<source lang="php">
<?php
for (;;)
{
 print "у петљи for\n"
}
?>
</source>
</code>
|}

==== Алтернативна синтакса ====
За управљачке структуре ''if'', ''while'', ''for'', ''foreach'' и ''switch'' постоји алтернативна синтакса, која омогућава да се за дате структуре уместо витичастих заграда { и }, за означавање почетка користе две тачке (:) , а ''endif;'', ''endwhile;'', ''endfor;'', ''endforeach;'', и ''endswitch;'' за завршетака структуре.{{чињеница| date = 02. 2016.}}<!--mrtva veza od tog datuma-->

{| {{table}}
!Уобичајена синтакса
!Алтернативна синтакса
|-
|<source lang="php">
<?php
if ($a > 0) {
    echo "a има позитивну вредност";
} elseif ($a == 0) {
    echo "a је нула";
} else {
    echo "а има негативну вредност";
}
?>
</source>
|<source lang="php">
<?php
if ($a > 0):
    echo "a има позитивну вредност";
elseif ($a == 0):
    echo "a је нула";
else:
    echo "а има негативну вредност";
endif;
?>
</source>
|}

=== Низови ===

Један од сложенијих типова променљивих су '''[[низ]]ови''' ({{јез-ен|arrays}}). Низ је група променљивих референцирана преко истог имена. За разлику од других програмских језика, овде елементи низа могу бити подаци различитог типа. У употреби су две врсте низова<ref>[http://imi.pmf.kg.ac.rs/component/docman/doc_view/480-wp-vezbe-4.html ИМИ ПМФ Крагујевац: Материјал за вежбе из Веб програмирања, приступ 25. октобар 2012]</ref>:
* нумерички, код којих се користе позитивни цели бројеви за индексирање, почевши од индекса 0

<source lang="php">
<?php

$a = array(10, 20, 30, 40, 50, 60); // променљива $niz је низ од 6 елемената са индексима од 0 до 5
$zbir = $a[0] + $a[1] + $a[2] + $a[3] + $a[4] + $a[5]; // збир ће имати вредност 210
echo $zbir;
?>
</source>

За низове је веома погодно користити петље, да би се прошли сви елементи:

<source lang="php">
<?php

$a = array(1, "проба", "успешна"); /* низ од 3 елемента, од којих
је сваки другачијег типа: $а[0] = 1; (број)
$a[1] = "проба"; (стринг)
$а[2] = "успешна"; (стринг) */
$suma = ""; // додељује почетну вредност променљивој сума и тип знаковне (string) променљиве
for ($i = 0; $i < sizeof($a); $i++) // петља за обраду елемената низа
{
    $suma .= " " . $a[$i];          // придружује чланове низа у једну променљиву
}
echo $suma; // на крају сума има вредност "1 проба успешна"

?>
</source>
<source lang="php">

<?php

/* Drugi nacin */

$a = array(1, "проба", "успешна"); /* низ од 3 елемента, од којих
је сваки другачијег типа: $а[0] = 1; (број)
$a[1] = "проба"; (стринг)
$а[2] = "успешна"; (стринг) */
for ($i = 0; $i < count($a); $i++) // петља за обраду елемената низа
{
echo" $a[$i]";
} // на крају e вредност "1 проба успешна"
?>
</source>
* асоцијативни, који као индексе (кључеве) могу да користе податке знаковног типа (string), осим целобројних (integer)<ref name="арр">{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/language.types.array.php |title=PHP.net arrays, 20. август 2011, приступ 28. октобар 2012 |access-date=29. 10. 2012 |archive-date=12. 09. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120912132449/http://www.php.net/manual/sr/language.types.array.php |url-status=dead }}</ref>

<source lang="php">
<?php

$hrana = array("доручак" => "сендвич", "ручак" => "мусака", "вечера" => "јабука"); // дефинише низ $hrana од 3 елемента,
                                                                                   // од којих сваки има свој кључ (знаковни индекс) и вредност
foreach ($hrana as $kljuc => $vrednost)
{
    echo "$kljuc = $vrednost<br />"; /*    на излазу приказује "доручак = сендвич 
                                                                ручак = мусака
                                                                вечера = јабука"      */
}
                 
?>
</source>

{| class="wikitable"  style="background: white;text-align: center" 
! style="font-size:100%; background:solid gray;" colspan="4"| Оператори за рад са низовима<ref name="микро" /><ref>[http://php.net/manual/en/language.operators.array.php PHP.net: Оператори за низове, 20. август 2012, приступ 8. новембар 2012]</ref>
|-   
! оператор !! назив !! употреба !! значење 
|-
| + || унија || $а + $б  ||  враћа низ који се састоји од свих елемента $a и $б
|-
| == || једнако || $a == $б ||  израз је тачан ако су низови $а и $б имају исте парове индекс/вредност
|-
| === || идентично  || $a === $б ||  израз је тачан ако су низови $а и $б имају исте парове индекс/вредност, по истом редоследу и типу података
|-
| != || различито || $a != $б ||  израз је тачан ако је $a различит од $б
|-
| <> ||  различито ||  $a <> $б  || израз је тачан ако је $а различит од $б
|-
| !==|| није идентично || $a !== $б ||  израз је тачан ако $а није идентичан $б
|}

Приступ елементима низа је веома једноставан коришћењем угластих заграда []. -{PHP}- располаже великим бројем функција за рад са низовима.<ref name="арр" /><ref name="етф">{{Cite web | url = http://rti.etf.bg.ac.rs/rti/os4ip/P5.pdf | title = ЕТФ предавања: Интернет програмирање PHP, Проф др Бошко Николић, приступ 28. октобар 2012 | accessdate = 29. 10. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120906230122/http://rti.etf.bg.ac.rs/rti/os4ip/P5.pdf |archive-date = 6. 9. 2012 |url-status=dead }}</ref>

{| class="wikitable"  style="background: white;text-align: left" 
! style="font-size:100%; background:solid gray;" colspan="2"| Функције низова
|-   
! назив функције !! опис функције 
|-
| unset() || елиминисање елемената из низа
|-
| array_key_exists() || провера за постојање неког индекса (кључа) у низу
|-
| array_search() || претрага елемената на основу индекса (кључа)
|-
| in_array() || провера за постојање неке вредности у низу
|-
| array_keys() || враћа низ кључева наведеног низа
|-
| array_values() || враћа низ вредности наведеног низа
|-
| array_splice() || брисање елемената низа или њихова замена
|-
| count() || враћа број елемената наведеног низа ''(синоним: sizeof())''
|-
| sort() || уређује низ по њиховим вредностима у растући редослед
|-
| rsort() || уређује низ по у опадајући редослед
|-
| asort() || уређује низове по њиховом вредностима у растући [[латиница|абецедни]] редослед, при чему се врши њихова реиндексација
|-
| ksort() || уређује индексе низа по вредностима индекса у растући абецедни редослед
|-
| krsort() || уређује индексе низа по вредностима индекса у опадајући редослед
|-
| shuffle() || меша елементе низа (насумично уређивање)
|-
| array_sum() || сабира вредности свих елемената наведеног низа
|-
| array_merge() || спаја два или више низова у један. Важно је водити рачуна о индексима, јер се приликом спајања елиминишу дупликати (важи само за знаковне индексе, док се бројчани аутоматски уређују)
|-
| explode() || формира низ из наведене знаковне променљиве (текста). Осим имена низа и променљиве, захтева и знак за раздвајање
|-
| implode() || формира текст из наведеног низа. Осим имена низа и променљиве, захтева и знак за раздвајање
|-
| array_diff() || упоређује два или више низова, и креира нови на основу елемената по којима се они разликују
|-
| array_unique() || уклања дупликате из наведеног низа
|}

=== Вишедимензионални низови ===

'''Вишедимензионални низови''' ({{јез-ен|multidimensional arrays}}) садрже елементе који могу такође бити низови. Код њих сваки елемент има више од једног индекса. Ако сваки елемент има два индекса, онда се ради о дводимензионалном низу.<ref>{{Cite web |url=http://www.bubaj.com/index.php?visedimenzionalni-asocijativni-nizovi |title=Бубај: Вишедимензионални асоцијативни низови, 28. октобар 2012 |access-date=29. 10. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305140308/http://www.bubaj.com/index.php?visedimenzionalni-asocijativni-nizovi |archive-date=05. 03. 2016 |url-status=dead }}</ref> Пример:

<source lang="php">
<?php
  $drugovi = array(

      array(1, "Име" => "Драган", "висина" => "195.5", "тежина" => "90.0", "омиљени_спорт" => "кошарка"),
      array(2, "Име" => "Марко", "висина" => "185.5", "тежина" => "80.5”, ”омиљени_спорт" => "пливање"),
      array(3, "Име" => "Саша", "висина" => "180.5", "тежина" => "75.0", "омиљени_спорт" => "фудбал"));

   /* Дефинисан тродимензионални низ са 9 елемената и три кључа: висина, тежина и омиљени спорт.*/
?>
</source>

Вишедимензионални низови омогућавају обраду врло сложених структура података, као што су оне који се користе у табелама или базама података. Ови низови такође могу бити нумерички и асоцијативни, те сваки елемент може бити податак различитог типа, што омогућава велику флексибилност и функционалност.

За лакше руковање низовима, на располагању су напредне функције. Функција ''list()'' додељује вредности елемената низа, променљивама из листе аргумената<ref>[http://www.php.net/manual/en/function.list.php PHP.net: list, 26. октобар 2012, приступ 28. октобар 2012]</ref>

<source lang="php">
<?php
$picha = array("кафа", "чај", "сок");
list($piche1, $piche2, $piche3) = $piche; // додељује вредности:
                                          // $piche1 = "кафа", $piche2 = "чај" $piche3 = "сок"
list( , , $moje_piche) = $piche; // додељује вредност $moje_piche = ”сок”
?>
</source>

Функција ''print_r()'' пролази кроз цео низ и разлаже га, прилажући све његове кључеве и придружене вредности. Функција ''array_walk()'', пролази цео низ и враћа вредности свих његових елемената, без кључева. ''array_flip()'', замењује вредности кључева са њиховим вредностима, а у случају асоцијативног низа, истовремено ради и обрнуто: замењује све вредности елемената низа вредностима њихових кључева.{{чињеница| date = 02. 2016.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> За додељивање вредности одређеним елементима низа користи се функција ''array_fill()''.<ref>[http://www.php.net/manual/en/function.array-fill.php PHP.net: array_fill, 26. октобар 2012, приступ 28. октобар 2012]</ref>

<source lang="php">
<?php
$a = array ("a" => "јабука", "б" => "банана", "в" => array ("караманка", "калуђерка", "виљамовка"));
print_r ($a);

// резултат штампа у облику
// [а] => јабука
// [б] => банана
// [в] => Array
// (
// [0] => караманка
// [1] => калуђерка
// [2] => виљамовка
// )
array_walk($a);

// враћа резултат
// јабукабананакараманкакалуђеркавиљамовка
?>
</source>

=== Функције ===

[[Функција (програмирање)|'''Функције''']] омогућавају извршавање одређеног блока [[#Наредбе|наредби]], које се понављају. -{PHP}- има доста већ уграђених, али постоји могућност дефинисања сопствених функција. Функција може да се позове из неког другог дела скрипте, прослеђујући јој аргументе, а она затим, када се изврши, може да врати неку вредност. Разлози због којег се користе функције могу бити<ref name="коре">{{Cite book| last1 = Atkinson| first1 = Leon| last2 = Suraski| first2 = Zeev| title = Core PHP Programming| url = https://books.google.com/books?id=e7D-mITABmEC| year = 2004| publisher = Prentice Hall Professional|isbn=978-0-13-046346-3|pages= }}</ref>:
* избегавање поновног писања већ написаног дела кода
* лакше разумевање кода

Функција се декларише помоћу [[#Кључне речи|кључне речи]] '''function''', на следећи начин:
<code>
<source lang="php">
function име_функције(листа_параметара)
{
    блок наредби;
}
</source>
</code>
Приликом избора имена функције, треба поштовати иста правила, која важе за имена [[#Променљиве|променљивих]], с том разликом да се код функција мала и велика слова не разликују и не пише се знак <code>$</code>. Препоручује се да име функције асоцира на акције, које она треба да реализује.<ref name="лари">{{harvnb|Ullman|2009|pp=}}</ref> Мада је у другим програмским језицима дозвољено, овде се за имена функција не могу искористи имена већ постојећих функција, јер то доводи до грешке у програму, осим ако се истоимена функција не налази у некој спољашњој датотеци. Ипак, чак ни тада се не препоручује, јер може отежати тумачење написаног кода.<ref name="веб">{{harvnb|Welling|Thomson|2003|pp=}}</ref>

У параметрима се наводи низ променљивих, међусобно раздвојених запетом. Функција може имати један или више параметара. Постоје случајеви када неће бити потребан ни један параметар. Међутим чак и у тада је обавезно писање обичних заграда приликом декларисања функције.<ref name="лари" />

<source lang="php">
function Поздрав()
{
  return "ДОБРО ДОШЛИ";
}
</source>

Да би се функција извршила, није довољно да само буде декларисана. Да би се искористила она мора да буде позвана.<ref name="веб" /> Није неопходно, али се препоручује, да пре позивања, функција буде већ декларисана. Приликом позивања функције, наводи се листа аргумената.<ref>[http://msdn.microsoft.com/es-es/library/9kewt1b3(v=vs.80).aspx MDSN Visual Studio 2005: Diferencias entre parámetros y argumentos, приступ 30. новембар 2012]{{ес}}</ref>

<code><source lang="php">име_функције(листа_аргумената);</source></code>

Редослед аргумената, који се наводе у позиву, треба да одговара редоследу параметара у декларацији функције. Као аргументи, могу се навести променљиве, одређене вредности или изрази. Бројне вредности се могу проследити са наводницима или без њих. Није неопходно да број елемената из листа аргумената буде једнак броју елемената из листе параметара. Ако је број аргумената мањи и немају унапред додељену вредност недостајућим променљивама се додељује вредност ''null'' (мада долази до грешке, она се неће зауставити извршавање функције). Ако функција враћа неку вредност, она се у позиву може доделити некој променљивој или употребити у неком изразу.<ref name="кобо" />

Када се извршавање функције заврши, ток програма се наставља, тачно од места одакле је позвана. Извршавање може да се прекине пошто се прође кроз целу функцију или се ток извршавања може прекинути у било ком делу блока, употребом једне или више наредби за повратак ({{јез-ен|return}}). Претерана употреба наредбе за повратак у оквиру исте функције, може отежати разумевање тока функције. У пракси, најбоље је да постоји један улаз и један излаз из блока наредби.<ref name="коре" />
Дозвољена је [[рекурзија]], односно, функција може да позове саму себе.<ref name="кобо" /> У следећем примеру рачуна се [[факторијел]] прослеђеног природног броја:

<source lang="php">
function факторијел($број)
{
    if ($број < 0)
    {
        return "недозвољена вредност"; 
    }
    elseif (број == 0)
    {
        return 1;
    }
    else
    {
        $помоћна = $број * факторијел($број — 1);    // вредност факторијел се добија рекурзијом
        return $помоћна;
    }
}
</source>

Навођењем променљивих у листи аргумената, променљиве се могу проследити<ref name="веб" />.{{чињеница| date = 02. 2016.}}<!--mrtva veza od tog datuma-->:
* по вредности ({{јез-ен|by value}}), када се унутар функције њихове вредности не мењају
* по адреси, односно референци ({{јез-ен|by reference}}) помоћу симбола <code>&</code>, када је неопходно да се вредност променљиве промени унутар функције. Позив по адреси могућ је једино приликом декларисања функције, никако при њеном позивању, у оквиру аргумената<ref name="нутшел">{{harvnb|Hudson|2005|pp=}}</ref>

<source lang="php">
function додај_један(&$број) // декларација функције са параметром по адреси (&)
{
  $број = $број + 1;                    //увећава вредност за један
}

/* касније се позива функција*/

$број = 1; // променљивој се додељује почетна вредност
додај_један($број); // позива се функција са аргументом (променљива $broj)
echo $број; // добија вредност 2
</source>

Параметри могу да имају унапред додељене вредности ({{јез-ен|default values}}). При позивању функције, њих није обавезно навести и само у том случају, унапред додељене вредности имају ефекта. У супротном се користе вредности прослеђене из листе аргумената. У декларацији функције, параметри са унапред одређеним вредностима, наводе се на крају листе.<ref name="лари" />

<source lang="php">
function додај_сабирак(&$број, $сабирак = 1) // параметар по адреси (&) и параметар са унапред додељеном вредношћу
{
  $број = $број + $сабирак;                 
}

/* касније се позива функција*/

$број = 1; // променљивој се додељује почетна вредност
додај_сабирак($број); // позива се функција са аргументом (променљива $број)
echo $број; // $број добија вредност 2
$збир = 1;
$мој_сабирак = 10;
додај_сабирак($моја_сума, $мој_сабирак); // позива функцију са оба аргумента
echo $збир; // збир је 11
</source>

Све променљиве које се користе у оквиру функција, осим оних које се налазе у листи параметара прослеђене по адреси, добијају почетне вредности приликом сваког позивања функције. Те променљиве су локалног карактера, њихове вредности се додељују и расположиве су искључиво у оквиру исте функције. Важи и обрнуто, променљиве дефинисане ван функције, нису расположиве унутар функције, чак ни онда када се ван и у оквиру функције користе истоимене променљиве.<ref name="оливер" /> На пример, променљива <code>$глоб</code> има додељену вредност 1 на самом почетку програма. Такође, у оквиру функције постоји истоимена локална променљива <code>$глоб</code>. Ове две променљиве неће имати исту вредност. Нпр.

<source lang="php">
<?php
$глоб = 1; // глобална променљива $глоб

function моја_функција()
{
    echo $глоб ;                       // $глоб је локална променљива и нема додељену вредност*/ 
}

моја_функција(); //позива функцију
?>
</source>

Да би променљиве коришћене локално, у оквиру неке функције имале глобални карактер, односно да би њене вредности биле на располагању и ван функције, променљиве је неопходно посебно назначити на један од следећих начина:
* коришћењем кључне речи global:
<code>
<source lang="php">
global $име_променљиве [, ...];
</source>
</code>
У листи је могуће навести неограничен број променљивих<ref name="домен">{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/language.variables.scope.php |title=PHP.net: Variable scope, 20. август 2011, приступ 5. новембар 2012 |access-date=05. 11. 2012 |archive-date=19. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140319012521/http://www.php.net/manual/sr/language.variables.scope.php |url-status=dead }}</ref>, што би примењено у претходном примеру, за променљиву <code>$глоб</code> би изгледало овако:
<source lang="php">
<?php
function моја_функција()
{
    global $глоб;
    echo $глоб;                       //променљива $глоб има вредност 1
}
?>
</source>
* коришћењем асоцијативног низа <code>$GLOBALS</code>, који је расположив увек и свуда, у било ком окружењу, због чега се назива супер глобалним. Елементе овог низа чине вредности, док индексе низа чине имена расположивих променљивих.<ref name="оливер" /> У претходном примеру:
<source lang="php">
<?php
function моја_функција()
{
    global $глобална;
    $GLOBALS["ц"] = $глобална + 1;   // дефинисана је локална променљива $ц
}
?>
</source>

Локалне променљиве у оквиру функције губе своје вредности, између различитих позива и поново се додељују приликом сваког извршавања. И ако вредности локалних променљивих не могу бити коришћене ван функције, постоји могућност да се вредности променљивих из претходног позива сачувају, тако што се променљиве унутар функције декларишу као статичке, помоћу кључне речи '''static''' и при томе им се може доделити нека почетна вредност.<ref name="оливер" />

<code>
static $име_променљиве [= вредност];
</code>

Почетна вредност ће бити додељена само при првом позиву функције.<ref name="домен" /> Пример: ''функција_увећања'' ће при сваком позиву увећати вредност променљиве <code>$стат</code> за 6:
<source lang="php">
<?php
function функција_увећања()
{
   static $стат = 8;
   $стат = $стат + 6;               // 1. позив $стат = 14, 2. позив $стат = 20, 3. позив $стат = 26
}
?>
</source>

=== Управљање датотекама ===

На располагању је група функција за рад са [[систем датотека|датотечним системима]].<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/ref.filesystem.php |title=PHP.net: Функције фајл-система, 20. август 2011, приступ 8. новембар 2012 |access-date=09. 11. 2012 |archive-date=06. 08. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130806092623/http://www.php.net/manual/sr/ref.filesystem.php |url-status=dead }}</ref> Прва функција која омогућава приступ датотеци је функција за отварање датотеке, при чему се ствара објекат типа ресурс, за опис датотеке ({{јез-ен|file descriptor}}),<ref>[http://sr.glosbe.com/en/sr/File%20Set%20Descriptor Glosbe речник: File Set Descriptor, приступ 8. новембар 2012]</ref> где се смешта информација о датотеци. Отварање се постиже уз помоћ функције <code>'''fopen'''</code><ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/function.fopen.php |title=fopen, 20. август 2011, приступ 8. новембар 2012 |access-date=09. 11. 2012 |archive-date=05. 08. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130805153756/http://www.php.net/manual/sr/function.fopen.php |url-status=dead }}</ref>:
<code>
<source lang="php">
$фд = fopen( $име_датотеке”, $начин_приступања [, $користити_путању_за_спољашње_датотеке = false [, $ресурс]] );
</source>
</code>
која има четири могућа параметра, од којих су два обавезна и најчешће се користе:
* име датотеке се претпоставља да се ради о некој доступној [[uRL|веб адреси]], која се тражи уз помоћ управљача [[интернет протокол|протокола]], односно омотача ({{јез-ен|wrapper}}).<ref>{{Cite web |url=http://php.net/manual/sr/wrappers.php |title=PHP.net: Подржани протоколи и омотачи, 20. август 2011, приступ 8. новембар 2012 |access-date=09. 11. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130807162907/http://www.php.net/manual/sr/wrappers.php |archive-date=07. 08. 2013 |url-status=dead }}</ref>
* начин приступања датотеци може да има једну од следећих вредности:

{| class="wikitable"  style="background: white;text-align: left" 
! style="font-size:100%; background:solid gray;" colspan="2"| Комбиновани оператори доделе
|-   
! начин !! опис
|-
| "r" ||  отвара за читање, показивач се поставља на почетак датотеке и одатле почиње да пише, без брисања претходног садржаја, ако датотека већ постоји, даје обавештење 
|-
| "r+" || отвара за читање и писање, остало исто као и претходној опцији
|-
| "w" || отвара само за писање, показивач се поставља на почетак датотеке и одатле почиње да пише, бришући сав претходни садржај. Ако датотека не постоји, покушаће да направи нову
|-
| "w+" || отвара за читање и писање, остало исто  као и у претходној опцији
|-
| "a" || отвара само за писање, чува претходни садржај датотеке, поставља показивач на крај датотеке и одатле почиње да пише. Ако датотека не постоји, покушаће да направи нову 
|-
| "a+" || за читање и писање, остало исто као и опција а
|-
| "x" || прави нову датотеку и отвара је само за писање, постављајући показивач на почетак датотеке. Ако датотека већ постоји, даје грешку.  Ако датотека не постоји, покушаће да направи нову
|-
| "x+" || прави нову датотеку и отвара је за читање и писање. Остало исто као претходна опција
|-
| "c" || отвара датотеку само за писање. Ако датотека не постоји, прави нову датотеку, ако постоји прави нову датотеку. Показивач се поставља на почетак датотеке.
|-
| "c+" || отвара датотеку за читање и писање. Остало исто као и опција c
|}
* индикатор за коришћење путање спољашњих датотека наведен у опцији ''include_path'' у оквиру конфигурацијске датотеке php.ini
 
Резултат функције може се сместити у променљиву, која садржи показивач на ресурс (означену као <code>$фд</code> у примеру), ако је отварање било успешно или се добија вредност нетачно (<code>false</code>), ако је дошло до грешке приликом отварања.

Једном када се датотека успешно отвори, могуће је читање и писање података из ње.

Писање се се врши уз помоћ функције </code>'''fwrite'''</code>:
<code>
<source lang="php">
fwrite ( $фд , $садржај [, $дужина_у_бајтовима] );
</source>
</code>
којој се прослеђују: показивач на ресурс, садржај који се уписује, као обавезни аргументи, променљива типа <code>string</code>. Могуће је одредити дужину информације за упис, која се изражава бројем [[бајт]]ова. Резултат ове функције може бити број уписаних бајтова, ако се уписивање успешно извршило или вредност нетачно ако је дошло до грешке приликом уписивања

Читање садржаја, могуће је једино ако је датотека претходно успешно отворена. Може се извршити:
* линију по линију, помоћу функције <code>'''fgets'''</code><ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/function.fgets.php |title=PHP.net: fgets, 20. август 2011, приступ 9. новембар 2012 |access-date=09. 11. 2012 |archive-date=07. 08. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130807162822/http://www.php.net/manual/sr/function.fgets.php |url-status=dead }}</ref>:

<code>
<source lang="php">
fgets ( resource $фд [, $број_бајтова ] )
</source>
</code>
где је променљива која садржи показивач на ресурс (означена као <code>$фд</code> у примеру) једини обавезни параметар. Уз њега се може навести променљива у коју ће бити смештен број учитаних бајтова. Учитавање је могуће све док показивач не дође до [[EOF (рачунарство)|краја датотеке]]. Функција враћа учитану линију у колико се успешно извршила, односно вредност нетачно, ако је дошло до грешке. Учитана линија обично се смешта у низ или у знаковну променљиву (<code>string</code>).
* целог садржаја који се смешта у низ помоћу функције <code>'''fgets'''</code><ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/function.file.php |title=PHP.net: file, 20. август 2011, приступ 9. новембар 2012 |access-date=09. 11. 2012 |archive-date=04. 07. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130704070713/http://www.php.net/manual/sr/function.file.php |url-status=dead }}</ref>
* целог садржаја који се смешта у знаковну (текстуалну) променљиву <code>'''file_get_contents'''</code><ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/function.file-get-contents.php |title=file_get_contents, 20. август 2012, приступ 9. новембар 2012 |access-date=09. 11. 2012 |archive-date=02. 07. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130702054910/http://php.net/manual/sr/function.file-get-contents.php |url-status=dead }}</ref>

Пошто је број отворених ресурса ограничен, када се заврше све потребне акције над датотеком, препоручује се њено затварање, помоћу функције <code>'''fclose'''</code>:
<code>
<source lang="php">
fclose ( $фд );
</source>
</code>

Пример:
<source lang="php">
<?php

$фд= fopen("datoteka.txt", "r");
if ($фд) {
    while ( !feof($фд)) {
        $линија = fgets($фд);
    }
    if (!feof($фд)) {
        echo "грешкаl\n";
    }
    fclose($фд);
}

?>
</source>

=== Спољашње датотеке ===

-{PHP}- у свом конструктору (језичкој основи)<ref>[http://www.learnphponline.com/php-basics/php-include-tutorial w3schools: PHP Include Files, приступ 30. октобар 2012] {{Wayback|url=http://www.learnphponline.com/php-basics/php-include-tutorial |date=20121113230157 }}{{ен}}</ref> садржи неколико функција које омогућавају употребу спољашњих датотека ({{јез-ен|external files}}) у оквиру скрипте.<ref name="етф" /> Различити су разлози због којих се користе спољашње датотеке за смештање: заједничких променљивих, корисничких функција<ref name="марио">{{harvnb|Lurig|2008|pp=}}</ref>, класа<ref name="етф" />, -{HTML}- кода за различите странице / скрипте,<ref name="марио" /> података за приступ базама података<ref name="лари"/>. Смештањем у спољашње датотеке постиже се лакша прегледност главног кода, уштеда времена, када је потребно да се промени неки податак из датотеке и омогућава се лакша локализација могућих грешака у коду.<ref>{{Cite web | url = http://www.learnphponline.com/php-basics/php-include-tutorial | title = learnphponline, PHP Include Tutorial, приступ 30. октобар 2012 | accessdate = 30. 10. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121113230157/http://www.learnphponline.com/php-basics/php-include-tutorial |archive-date = 13. 11. 2012 |url-status=dead }}</ref> Користе се четири функције:
<code>
<source lang="php">
include("путања/име_спољашње_датотеке");
require("путања/име_спољашње_датотеке");
include_once("путања/име_спољашње_датотеке");
require_once("путања/име_спољашње_датотеке");
</source>
</code>

Свакој од њих се прослеђује име датотеке и путања до ње.<ref name="етф" /> Навођење путање није обавезно у колико је она наведена у опцији <code>include-path</code> конфигурацијске датотеке <code>php.ini</code> или ако се датотека налази у истом [[директоријум]]у као и скрипта која позива спољашњу датотеку.<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/ini.core.php#ini.include-path |title=PHP.net: ini.include-path, 20. август 2012, приступ 30. октобар 2012 |access-date=30. 10. 2012 |archive-date=19. 04. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130419043721/http://www.php.net/manual/sr/ini.core.php#ini.include-path |url-status=dead }}</ref> Није обавезна ни употреба заграда, с обзиром да се ради о основним функцијама, најчешће се користе због лакше прегледности. Називи датотека, које се наводе као аргументи ових функција могу да буду произвољни, али се препоручује да њихове [[екстензија|екстензије]] увек буду <code>.php</code> или <code>.inc.php</code>. У супротном, ако корисник покуша сам да отвори неку од оваквих датотека, интерпретатор неће неће препознати као PHP код и приказаће њихов садржај, као да се ради о обичним тексту.<ref name="орели">{{Cite book| last1 = Davis| first1 = Michele E.| last2 = Phillips| first2 = Jon A.| title = Learning PHP & MySQL: Step-by-Step Guide to Creating Database-Driven Web Sites| url = https://books.google.com/books?id=IpuT0GxHvAkC| year = 2007|publisher="O'Reilly Media, Inc."|isbn=978-0-596-55165-0|pages= }}</ref>
Све четири функције веома слично раде: укључују читав садржај наведене датотеке у текућу скрипту. Разлика између функције <code>include</code> и <code>require</code> је у понашању у случају да датотека не постоји или није видљива на наведеној путањи. У том случају функција <code>include</code> само даје упозорење, док је функција <code>require</code> „строжа“ и даје грешку, која зауставља извршавање скрипте.<ref name="орели" /> Суфикс <code>„_once“</code> се односи на функције и класе из спољашње датотеке. Њиме се појашњава да се декларација објеката врши само једном, чиме се спречава вишеструко декларисање, које -{PHP}- не дозвољава, пошто иначе, иста спољашња датотека може да се наведе више пута, на различитим местима у програму.<ref name="орели" />

Пример коришћења спољашњих датотека<ref>[http://www.cristalab.com/tutoriales/como-usar-include-y-require-en-php-c203l/ Crista lab: Cómo usar include y require en PHP, приступ 31. октобар2012]</ref>:
Датотека за заглавље странице веб (''zaglavlje.php'') има следећи садржај.
<source lang="html4strict">
<html>
<head>
<title> Заглавље </title>

</head>
<body>
</source>
Датотека за подножје (''podnozje.php'') странице има следећи садржај:
<source lang="html4strict">
</body>
</html>
</source>
А тело странице (''telo.php''):
<source lang="php">
<?php
include("zaglavlje.php");
echo "Ово је садржај тела странице.";
php include("podnozje.php");
?>
</source>
На излазу ће се као резултат добити:
<source lang="php">
<html>
<head>
<title> Заглавље </title>

</head>
<body>
Ово је садржај тела странице.
</body>
</html>
</source>
Исто заглавље и подножје, па чак и мени, могу да се искористе за различите странице, чиме се постиже уштеди времена. У колико се користи ћирилице, спољашње датотеке најбоље је да буду сачуване у [[UTF-8]] формату.

=== Класе и објекти ===

У [[Објектно-оријентисано програмирање|објектно-оријентисаном програмирању]], за смештање одређене групе функција и променљивих користе се '''класе'''.<ref name="крстарица-класе">[http://zivot.krstarica.com/l/tehnika/programiranje/php-klase-i-objekti/ Крстарица: Класе и објекти, 24. јул 2012, приступ 31. октобар 2012]{{Мртва веза| date = 9. 2018 | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Да би биле доступније у било ком делу истог програма или у неким другим програмима, класе се најчешће исписују у посебним спољашњим датотекама.<ref name="орели" /> Класе саме за себе не садрже податке. На основу класа праве се '''објекти'''.<ref name="оливер">{{harvnb|Heurtel|2011|p=147}}</ref> Класе су модели<ref name="оливер" />, апстрактне представе објеката са заједничким особинама и понашањем.<ref>{{Cite web | url = http://silab.fon.rs/index2.php?option=com_docman&task=doc_view&gid=706&Itemid=5 | title = ФОН-предавања: Основни концепти Јаве, др Синиша Влајић, проф. др Видојко Ћирић, дипл. инж. Душан Савић, Београд (2003) | accessdate = 1. 11. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130616175523/http://silab.fon.rs/index2.php?option=com_docman&task=doc_view&gid=706&Itemid=5 |archive-date = 16. 06. 2013 |url-status=dead }}</ref>

Класа се декларише уз помоћ кључне речи '''class''' на следећи начин<ref name="оливер" />:
<code>
<source lang="php">
class име_класе {

  //дефиниције атрибута
  [

     public | private | protected | $атрибут [= израз];

     ....
  ]

  //дефиниције метода
  [

     [public | private | protected]  function метода {

       ...
     }

   ...
  ]
}
</source>
</code>
Приликом избора имена класа важе иста правила, као и за имена функција и променљивих. Осим тога, интерпретатор не прави разлику између малих и великих слова, али је обичај да у именима класа почетак речи буде велико слово, а да остала слова буду мала, како би се разликовале од осталих идентификатора<ref name="етф" />. Својства<ref name="линк-ооп">[http://www.it-akademija.com/materijal-sa-predavanja/php-kurs/PHP08.pdf Линк груп, материјал: Објектно-оријентисано програмирање у PHP-у, приступ 31. октобар 2012]</ref>, односно '''атрибути''' ({{јез-ен|attributes}}), особине или карактеристике су скуп променљивих, од којих неке могу да имају почетну вредност. Вредност се дефинише преко једноставних израза, који не могу да садрже друге променљиве, нити функције. Акције<ref name="крстарица-класе" /> или понашање класе дефинише се преко '''метода'''<ref name="линк-ооп" />, које заправо имају улогу функција у [[strukturirano programiranje|структурном програмирању]],<ref name="крстарица-класе" /> с том разликом да је дозвољено да метода неке друге класе или спољашња корисничка функција носе исто име. Гледајући дефиницију класе, лако се може закључити да су то заправо колекције променљивих и функција, преко којих се дефинишу њена својства и понашање.<ref name="линк-ооп" /> Како својства, тако и методе могу имати различиту видљивост у односу на своје окружење. Ово се декларише преко кључних речи<ref name="оливер" />:
* public — атрибути и методе су јавни, односно потпуно су доступни ван постојеће класе
* private — атрибути и методе су доступни једино унутар класе
* protected — атрибути и методе су доступни унутар саме класе или унутар класа изведених ({{јез-ен|extended}}) од ње.

За методе важи правило да ако се не наведе ни једна од од ове три кључне речи, она се сматра јавном, док је код променљивих обавезно навести једну од три могућности за њихову доступност. Ово правило је уведено од пете верзије (-{PHP}-.5), док су у претходној верзији све методе и сви атрибути били јавни. Тада је за атрибуте било обавезно употребити кључну реч ''var'', која има исто значење као и ''public'', док за методе међутим, није било могућности избора доступности, све су биле јавне.<ref name="оливер" />

Да би се створио нови објекат потребно је да се направи нова инстанца ({{јез-ен|instance}}), односно примерак класе,<ref name="орели" /> помоћу кључне речи '''new'''<ref name="линк-ооп" />, при чему објекат добија структуру класе и осим тога, садржи податке.<ref name="оливер" />

<code>
<source lang="php">
име_објекта = new име_класе(листа_аргумената);
</source>
</code>

За одређени објекат (инстанцу класе), да би се приступило неком атрибуту или методи:
* Искључиво унутар саме класе, користи се кључна реч <code>$this</code>, променљиве која означава сопствени објекат, уз оператор -><ref name="оливер" />:

<code>
<source lang="php">
$this->име_атрибута;

$this->име_методе();
</source>
</code>
* Ван класе, једном када је направљен нови објекат и пошто се извршила метода конструктора, помоћу имена конкретног објекта и оператора -><ref name="линк-ооп" />:
<code>
<source lang="php">
име_објекта->име_атрибута;

име_објекта->име_методе();
</source>
</code>
Треба имати на уму да се <code>$this</code> не може употребити ван класе, јер иначе даје грешку.

==== Специјалне методе класе ====

У -{PHP}- постоји више уграђених специјалних метода, које имају одређену функцију у класи. Једна од специјалних метода може да носи исто име као и сама класа. У том случају, ради се о методи конструктору. Приликом креирања (инстанцирања) новог објекта, то је прва метода, која се аутоматски позива. Уз помоћ ње се додељују одређене почетне вредности променљивих (атрибута) у оквиру класе, а могуће је извршити и одређене функције. Други начин за означавање конструктора је помоћу методе <code>__construct()<code>, која носи две доње црте испред имена. Заправо, да би идентификовао методу конструктора, интерпретатор прво тражи функцију која носи назив <code>__construct()</code>, па ако је не пронађе, онда тражи методу која носи име класе,<ref name="оливер" /> јер у претходним верзијама -{PHP}- није постојала метода <code>__construct()</code>.

Мада није обавезно, осим конструктора, свака класа може да садржи и уништавача <code>__destruct()</code>, функцију без параметара, која се извршава аутоматски, пошто се елиминише и последњи објекат (инстанца) дотичне класе.<ref name="оливер" /> Ову методу није неопходно посебно наводити, јер је већ аутоматски уграђена, али ако се наведе, у оквиру класе могуће је искористити податке из објекта (да се упишу у базу података нпр.), управо пре него што се објекат уништи.<ref name="оливер" /> Метода <code>__destruct()</code> ван класе позива се помоћу наредбе<ref name="линк-ооп" />:

<code>
<source lang="php">
unset($име_објекта);
</source>
</code>

Понекад постоји потреба да се приликом позивања неког објекта, уместо целе структуре класе добија само једна знаковна ниска (литерал), за шта се користи метода <code>__toString</code>. Помоћу ове методе, враћа се у облику текста, она информација о класи, за коју се сматра да је сходна.<ref name="оливер" />

За копирање објеката користи се метода ''__clone''. Она аутоматски копира све податке из једног објеката у други. С обзиром да аутоматско копирање није увек жељено понашање приликом копирања објекта<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/language.oop5.cloning.php |title=PHP.net: Object Cloning, 20. август 2011, приступ 1. новембар 2012 |access-date=01. 11. 2012 |archive-date=19. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140319013325/http://www.php.net/manual/sr/language.oop5.cloning.php |url-status=dead }}</ref>, постоји могућност да се у оквиру саме класе прецизно дефинишу само подаци које треба копирати, као и начин на који ће се то извршити.<ref name="линк-ооп" /> Ова метода позива се помоћу кључне речи <code>clone</code>:
<code>
<source lang="php">
$објекат = new име_класе();

$клонирани_објекат = clone $објекат;
</source>
</code>

У пракси се не препоручује да све методе и атрибути једне класе буду јавни. Да би се добиле и мењале вредности одређених атрибута, обично се користе посебне јавне методе за приступ, док се сами атрибути декларишу као приватни.<ref name="линк-ооп" /> Тако нпр.<ref name="хиспано">{{Cite web |url=http://www.linuxhispano.net/2011/06/14/cursos-php-orientado-a-objetos-crear-una-clase-atributos-y-propiedades/ |title=Linux hispano: Cursos PHP orientado a objetos – Crear una clase (atributos y propiedades, 12. јун 2011, приступ 4. новембар 2012 |access-date=04. 11. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130204000716/http://www.linuxhispano.net/2011/06/14/cursos-php-orientado-a-objetos-crear-una-clase-atributos-y-propiedades/ |archive-date=04. 02. 2013 |url-status=dead }}</ref> као у класи „Корисник“ са атрибутима: број, име и презиме, декларише се 6 функција за приступ:

<source lang="php">
class Корисник
{
  private $broj;
  private $ime;
  private $prezime;
  
  function getBroj(){
    return $this->broj;
  }
  function setBroj($broj){
    $this->broj = $broj;
  }
  function getIme(){
    return $this->ime;
  }
  function setIme($ime){
    $this->ime = $ime;
  }
  function getPrezime(){
    return $this->prezime;
  }
 function setPrezime($prezime){
    $this->prezime = $prezime;
 }
}
 
</source>

Међутим, класа може да има велики број атрибута и метода, па писање оваквих функција за приступ може бити веома компликовано. Када се не ради о недоступним (недекларисаним или приватним) атрибутима или методама, који се неће позивати по референци (адреси) и нису статички, могуће је креирати атрибуте и методе, на динамички начин коришћењем специјалних метода ({{јез-ен|magic methods}}), које се извршавају аутоматски сваки пут<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/language.oop5.overloading.php#object.get |title=PHP.net Overloading, 20. август 2012, приступ 4. новембар 2012 |access-date=04. 11. 2012 |archive-date=21. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140721062758/http://php.net/manual/sr/language.oop5.overloading.php#object.get |url-status=dead }}</ref>:
* <code>__set()</code> када се уписују подаци у објекат
* <code>__get()</code> када се учитавају подаци из објекта

Начин на који ће се извршити учитавање или уписивање података, дефинише се у оквиру класе. Тако у претходном примеру, уместо метода са префиксом ''get'' и ''set'', могуће је употребити само две функције, које важе за било који атрибут:

<source lang="php">
public function __get($atribut) {
    switch ($atribut) {
      case "":
          return "";
      default:
        return $this->$atrb;
    }
}

public function __set($atribut, $vrednost) {
    switch ($atribut) {
      case "":
          return "";
      default:
        $this->$atribut = $vrednost;
    }
}
</source>

За испитивање да ли неки од овакво дефинисаних атрибута има вредност, користи се функција ''empty()'' при чему се у класи аутоматски извршава метод ''__issset()'', а при позивању невидљивих метода, извршава се метод „__call“.<ref name="младен" />

<source lang="php">
<?php
class Тест{
  protected елементи = array();
  public function __get($парам){
     if array_key_exists($парам, $this->елементи){
       return ($this->елементи[$парам]);
     }
     else {
        return ("не постоји атрибут");
     }
  }
  public function __set($кључ, $вредност)
  {
    $this->елементи[$кључ] = $вредност;
  }
  public function __isset($парам)
  {
     return (isset($this->елемент[$парам]));
  }
}

$објекат = new Тест();
print $објекат->брзина; // ”не постоји елемент”, јер још увек није постављена вредност
$објекат->брзина = ”55”;
if (emtpy($objekat->брзина))
{
  echo "атрибут брзина је постављен”;
}
$објекат->брзина = null;
if (emtpy($objekat->брзина))
{
  echo "Такође позива методу __isset”; // мада је вредност атрибута празна (null) атрибут је дефинисан
}

?>
</source>

==== Наслеђивање ====
[[Датотека:Наслеђивање PHP.jpg|мини|350п|<center>Различити начини једноструког наслеђивања класа]]
'''Наслеђивање''' ({{јез-ен|Inheritance}}) је једна од најкориснијих алатки у објектно-оријентисаном програмирању, која омогућава да корисник дефинише основну класу обично са једноставнијим или заједничким атрибутима и методама, и на основу ње изведе нове класе, које садрже извесне специфичности у односу на основну класу. Каже се да ако је Б класа исто што и А, а не важи обрнуто, онда је А наткласа или основна класа, а Б је изведена класа.<ref name="ЦАЕ">Computer Aided Education S.A: Programación páginas web con PHP material Herencia{{ес}}</ref> Основна класа се назива родитељ или наткласа ({{јез-ен|superclass}}), а све класе изведене од ње су њена деца или поткласе ({{јез-ен|subclass}}). Деца наслеђују све родитељске атрибуте и методе, декларисане као јавне (public) или као заштићене (protected), неке од њих могу да се измене ({{јез-ен|overload}}) и такође, свако дете може да надогради класу родитеља, новим атрибутима и методама.<ref name="курсеви">[http://coursesweb.net/php-mysql/php-oop-inheritance-class-extends PHP OOP — Inheritance, class extends, Courses web: PHP OOP — Inheritance, class extends, приступ 2. новембар 2012]</ref> Специјално у случају да су неки метод или цела родитељска класа, декларисани као завршни или финални ({{јез-ен|[[#Кључне речи|final]]}}), они неће моћи да буду измењен у изведеној класи.<ref>{{Cite web |url=http://php.net/manual/sr/language.oop5.final.php |title=PHP.net: Final Keyword, 20. август 2011, приступ 2. новембар 2012 |access-date=16. 11. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140319070236/http://www.php.net/manual/sr/language.oop5.final.php |archive-date=19. 03. 2014 |url-status=dead }}</ref> Док свака класа родитељ може имати више изведених класа, свака изведена класа може имати само једног родитеља, односно, наслеђивање је једноструко. За разлику од других програмских језика<ref name="младен">{{Cite book| last1 = Gogala| first1 = Mladen| last2 = MacIntyre| first2 = Peter| last3 = Danchilla| first3 = Brian| title = Pro PHP Programming| url = https://books.google.com/books?id=V1-yrnLpYeMC| year = 2011| publisher = Apress| isbn = 978-1-4302-3560-6| pages = | access-date = 19. 10. 2023| archive-date = 03. 11. 2023| archive-url = https://web.archive.org/web/20231103141520/https://books.google.com/books?id=V1-yrnLpYeMC| url-status = }}</ref>, попут [[C++]] што их чини или врло сложеним или мање ефикасним<ref name="Јава_2">{{cite book|title=Java 2: Osnove|volume=I| year = 2007|isbn=978-86-7991-288-6|pages= |last1=Horstmann|first1=Cay S.|last2=Cornell|first2=Gary|edition=7th|location=Beograd|publisher=CET}}</ref>, овде вишеструко наслеђивање није подржано.<ref name="младен" />

Декларисање изведене класе врши се на основу родитељске класе уз помоћ кључне речи '''extends''',<ref name="курсеви" />

<code>
<source lang="php">

class ИмеКласеДетета extends ИмеКласеРодитеља {

  // тело класе детета
}
</source>
</code>

због чега је неопходно да родитељска класа буде претходно декларисана, пре било које изведене класе<ref name="наслеђивање">{{Cite web |url=http://php.net/manual/sr/language.oop5.inheritance.php |title=PHP.net Object Inheritance, 20. август 2011, приступ 2. новембар 2012 |access-date=02. 11. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140721060700/http://php.net/manual/sr/language.oop5.inheritance.php |archive-date=21. 07. 2014 |url-status=dead }}</ref> и њен код мора да буде доступан изведеној класи<ref name="линк-ооп" />. Родитељска класа најчешће се пише у посебној датотеци, што је потребно навести на самом почетку, помоћу наредбе за коришћење спољашњих датотека пре декларисања изведене класе.

Осим тога, у изведеној класи наводе се само нови или они атрибути и методе из родитељске класе, које је потребно изменити. Истоимене методе наведене у изведеној класи неће се извршити у родитељској класи, осим ако се у изведеној класи специјално не наведе позив на родитељску методу.<ref name="наслеђивање" /> За позивање метода родитељске класе (укључујући и методу конструктор) из изведене класе, користи се кључна реч '''parent''', уместо имена родитељске класе, а иза кључне речи следе две двотачке и име методе, коју треба извршити.<ref>{{Cite web |url=http://php.net/manual/sr/keyword.parent.php |title=PHP.net: parent, 20. август 2011, приступ 6. новембар 2012 |access-date=06. 11. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140103092243/http://www.php.net/manual/sr/keyword.parent.php |archive-date=03. 01. 2014 |url-status=dead }}</ref>

<source lang="php">
class Родитељ {
    function пример() {
        echo "метода — пример у родитељској класи.<br />\n";
    }
}
class Дете extends Родитељ {
    function пример() {
        echo "Измењена метода — пример.<br />\n";
        parent::пример();   //позива истоимену родитељску методу
    }
}
</source>

У следећем примеру налази се основна класа ''Запослени'', из које се изводи посебна класа ''Продавац'', као специфичан случај ''Запослених'', код којих у се у обрачуну плате узима у обзир и провизија од количине продатих производа. Касније, у главном делу скрипте, користе се обе класе:
[[Датотека:Пример_наслеђивања_PHP.jpg|мини|150п|<center>Класе родитељ и дете]]
<source lang="php">
<?php
class Запослени
{
   private $име;
   protected $плата;
   private $датум_запослења;
   public function __construct($име, $плата, $датум)
   {
     $this->име = $име;
     $this->плата = $плата;
     $this->датум_запослења = $датум;
   }
   public function рачунаПлату()
   {
      return $this->плата;
   }
}
class Продавац extends Запослени
{
   private $продато;
   private $провизија;
   public function __construct($име, $плата, $датум, $провизија)
   {
     parent::__construct($име, $плата, $датум);
     $this->продато = 0;
     $this->провизија = $провизија;
   }
   public function продаја($количина)
   {
     $this->продато = $this->продато + $количина;
   }
   public function рачунаПлату()
   {
     return ($this->плата + ($this->продато * $this->провизија / 100));
   }
}
 $марко = new Запослени("Марко Краљевић", 56000, "10/04/2010");
 $ана = new Продавац("Ана Бркић", 40000, "21/02/2012", 50);
 $маркова_плата = $марко->рачунаПлату();
 $ана->продаја (1000);
 $анина_плата = $ана->рачунаПлату();
 
 echo "<p>Маркова плата је $маркова_плата</p>"; //Маркова плата је 56000
 echo "<p>Анина плата је $анина_плата</p>";     //Анина плата је 40500
?>
</source>

Да би се утврдило да ли је неки објекат примерак одређене класе, користи се оператор '''instanceof''', који примењен над неким објектом у изразу, враћа вредности тачно или нетачно. За примерке наслеђених класа, резултат операције у односу на родитељску класу, такође ће се добити тачна вредност<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/language.operators.type.php |title=PHP.net: Оператор за типове, 20. август 2011, приступ 7. новембар 2012 |access-date=07. 11. 2012 |archive-date=11. 09. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120911040150/http://www.php.net/manual/sr/language.operators.type.php |url-status=dead }}</ref>:

<source lang="php">
<?php
class КласаРодитељ
{
}

class КласаДете extends КласаРодитељ
{
}
$објекат = new КласаДете;
var_dump($a instanceof КласаДете); // тачно boolean(true)
var_dump($a instanceof КласаРодитељ); // тачно boolean(true)
?>
</source>

==== Апстрактне класе ====

'''Апстрактне класе''' ({{јез-ен|abstract classes}}) уведене су од 5. верзије -{PHP}-, за потребе објектно-оријентисаног програмирања и представљају шаблоне или моделе структура за класе наследнике изведене из ње. Апстрактна је свака она класа која садржи најмање једну апстрактну методу и обрнуто, у свакој апстрактној класи мора да постоји најмање једна апстрактна метода.<ref name="младен" /> Ни једна апстрактна метода не сме бити декларисана као приватна, јер треба да буде наслеђена, нити може бити финална, јер треба да буде измењена у наслеђеној класи.{{sfn|Trachtenberg|2004|p=32}} Апстрактне методе су оне које садрже искључиво декларацију методе, без писања кода који описују како ће се метода извршити.<ref>[http://www.desarrolloweb.com/articulos/2103.php Desarrolo web: Métodos y clases abstractos en PHP 5, 1. август 2005, приступ 7. новембар 2012]{{ес}}</ref> По апстрактном моделу није могуће створити ни један објекат, сваки покушај да се тако нешто учини даје грешку. Апстрактне класе декларишу се помоћу кључне речи '''abstract'''.<ref name="младен" />

<code>
<source lang="php">
abrstract class АпстрактнаКласа{

   abstract protected function обавезнаМетода1();

   abstract protected function обавезнаМетода2();
...
}
</source >
</code>

Све методе декларисане као апстрактне у шаблону, обавезно морају да буду дефинисане и у изведеним класама и њихова видљивост, односно домен, мора бити исти или још рестриктивнији, него у основној класи. Нпр. ако је нека метода у апстрактној класи дефинисана као заштићена (protected), онда иста метода мора да постоји и у изведеној класи и може бити декларисана или као заштићена или као јавна, али никако не може бити приватна.<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/language.oop5.abstract.php |title=PHP.net: Class Abstraction, 20. август 2011, приступ 7. новембар 2012 |access-date=07. 11. 2012 |archive-date=21. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140721042859/http://php.net/manual/sr/language.oop5.abstract.php |url-status=dead }}</ref>

==== Интерфејси ====

'''[[Интерфејс]]и''' ({{јез-ен|interfaces}}) су својеврсна скица или шаблон<ref name="Јава_2" /> састављен од јавних апстрактних метода, при чему се методе у интерфејсу декларишу, не садрже никакве детаље око њиховог извршавања, наводе се само имена метода и параметри. Исто као и код [[#Апстрактне класе|апстрактних класа]], од интерфејса се не могу стварати [[#Класе и објекти|објекти]]. Интерфејси служе искључиво за дефинисање оне групе метода које треба да постоје у свакој класи у којима се интерфејс примењује, односно имплементира ({{јез-ен|implement}}). За декларацију интерфејса користи се кључна реч '''interface'''. Осим метода, интерфејси могу да садрже и [[#Константе|константе]].<ref name="интерфејс">{{Cite web |url=http://php.net/manual/sr/language.oop5.interfaces.php |title=PHP.net: Object Interfaces, 20. август 2011, приступ 7. новембар 2012 |access-date=08. 11. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140721044326/http://php.net/manual/sr/language.oop5.interfaces.php |archive-date=21. 07. 2014 |url-status=dead }}</ref> Исто као и класе, интерфејси могу да [[#Наслеђивање|наслеђују]] један другог.
<code>
<source lang="php">
interface име_интерфејса()
{
  //дефиниције метода

  [public] function метода();

  ...
}
</source>
</code>
Све методе интерфејса су јавне, због чега није неопходно наводити кључну реч ''public''.<ref name="оливер" />
Да би се интерфејси применили у класама користи се кључна реч <code>'''implements'''</code>, иза које следи листа интерфејса.

<code>
<source lang="php">
class име_класе implements име_интерфјеса1, име_интерфејса2 ...{
...
}
</source>
</code>
Класа може да наследи само једну класу и може да примени више различитих интерфејса, при чему у тим интерфејсима не смеју да постоје истоимене методе.<ref name="интерфејс" /> Осим тога, класа мора да садржи све методе декларисане у интерфејсима. Ако се не дефинишу експлицитно у класи, методе ће се применити имплицитно, али онда класа која их примењује мора да буде апстрактна, јер у супротном долази до грешке.<ref>[http://www.desarrolloweb.com/articulos/2197.php Desarrollo web: Interfaces en PHP 5, 10. октобар 2005, приступ 7. новембар 2012]</ref> Осим тога, приликом употребе интерфејса у класама, битно је којим ће се редом свака од метода извршавати. Интерфејси могу да се употребе у класама онолико путе колико је то потребно.<ref name="интерфејс" />

Док су интерфејси стандардне структуре у неким другим језицима, као нпр. у [[Јава|Јави]], они се у -{PHP}- ређе употребљавају.<ref name="младен" />

==== Именски простор ====

'''[[Именски простор (информатика)|Именски простор]]''' је уведен од верзије 5.3<ref name="пхп-именски">[http://www.php.net/manual/en/language.namespaces.rationale.php PHP.net: Namespaces overview, 16. новембар 2012, приступ 17. новембар 2012]{{ен}}</ref> и превасходно је замишљен ради решавања конфликта око истоимених метода и функција, како би могле да се користе у оквиру истог пројекта. Ово је посебно погодно у случају да се ради о комплексним пројектима, који су распоређени по различитим датотекама и када у развоју апликације учествује група програмера.<ref>[http://www.baluart.net/articulo/los-namespaces-de-php-53-una-buena-forma-de-tener-un-codigo-mas-limpio-y-organizado baluart.net: Los namespaces de PHP 5.3, una buena forma de tener un código más limpio y organizado, 4 Marzo 2011, приступ 17. новембар 2012] {{Wayback|url=http://www.baluart.net/articulo/los-namespaces-de-php-53-una-buena-forma-de-tener-un-codigo-mas-limpio-y-organizado |date=20121127120206 }}{{ес}}</ref> За декларисање именског простора користи се [[#Кључне речи|кључна реч]] <code>'''''namespace'''''</code> и при чему морају да се испуне следећи услови<ref name="петар">{{harvnb|MacIntyre|2010|p=120}}</ref>:
* пре прве декларације именског простора не сме да постоји никакав други -{PHP}- код (ни HTML код, осим ознаке ни белине), осим декларација уз помоћ кључне речи <code>''declare''</code>.<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/language.namespaces.definition.php |title=PHP.net: Defining namespaces, 20. август 2011, приступ 17. новембар 2012 |access-date=17. 11. 2012 |archive-date=21. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140721064223/http://php.net/manual/sr/language.namespaces.definition.php |url-status=dead }}</ref> Односно, испред декларације именског простора могу да стоје само ознака <code><''HTML''></code>, ознака за -{PHP}- код <code>''<?php''</code>, као декларације за блокове<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/control-structures.declare.php |title=PHP.net: declare, 20. август 2011, приступ 17. новембар 2012 |access-date=17. 11. 2012 |archive-date=21. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140721061152/http://php.net/manual/sr/control-structures.declare.php |url-status=dead }}</ref>
* именски простор је јединствен и за његову декларацију не могу се употребити кључне речи<ref name="петар" />. За именске просторе не може се користити ни реч ''php'' (или ''PHP''), нити било какве сложенице на бази ње (као нпр. „''PHP\Class''“)<ref name="пхп-именски" />
* пре прве примене именског простора, неопходно је да сав остали код буде дефинисан у том истом именском простору, што се обично чини употребом витичастих заграда ''{}''

Дозвољено је користити више именских простора у оквиру истог програма<ref name="петар" />, чак и исте датотеке<ref name="пхп-именски" />, са могућношћу располагања на глобалном нивоу<ref name="петар" />.

=== Изузеци ===
'''[[Изузетак (програмирање)|Изузеци]]''' ({{јез-ен|exceptions}}) су реакције у сопственом коду на одређене догађаје, за време извршавања програма, што захтева посебан блок наредби, како би такве ситуације биле третиране на одговарајући начин.<ref>[http://desarrolla2.com/post/manejo-de-excepciones-en-php Desarrollo: Manejo de excepciones en PHP, 16. децембар 2011, приступ 11. новембар 2012] {{Wayback|url=http://desarrolla2.com/post/manejo-de-excepciones-en-php |date=20121105095751 }}{{ес}}</ref> Конкретно за -{PHP}-, од верзије [[#-.7BPHP.7D- 5.0]].<ref name="пхп-изузетак">{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/language.exceptions.php |title=Exceptions, 20. новембар 2011, приступ 11. новембар 2012 |access-date=13. 11. 2012 |archive-date=19. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140319121233/http://www.php.net/manual/sr/language.exceptions.php |url-status=dead }}</ref> у ту сврху се користе објекти из класе '''''Exception''''' или било које друге класе изведене из ње. Структура основне класе има следећи изглед<ref name="пхп-изузетак" />:
<source lang="php">
Exception {
/* Атрибути класе Exception*/
protected string $message ; // порука изузетка

protected int $code ; // идентификациони број изузетка

protected string $file ; // датотека у којој је побуђен изузетак

protected int $line ; // линија у којој је искочио изузетак

/* Методе класе Exception */

public __construct ([ string $message = "" [, int $code = 0 [, Exception $previous = NULL ]]] )

final public string getMessage ( void ) // Враћа поруку о изузетку, као знаковну променљиву (String)

final public Exception getPrevious ( void ) // враћа претходни објекат изузетка (класе Exception)

final public mixed getCode ( void ) // враћа број изузетка

final public string getFile ( void ) //враћа датотеку у којој је искочио изузетак

final public int getLine ( void ) //враћа број линије у којој је искочио изузетак

final public array getTrace ( void ) // враћа низ са стеком извршавања изузетка

final public string getTraceAsString ( void ) // враћа знаковну променљиву уместо низа

public string __toString ( void ) // изузетак представљен помоћу знаковне променљиве

final private void __clone ( void ) // није дозвољено клонирање изузетака, метода враћа грешку
}
</source>

Да би се на прави начин третирао изузетак, објекат из класе изузетака треба да располаже: поруком о разлогу избацивања <code>''Message''</code>, идентификационим бројем или кодом ({{јез-ен|code}}) изузетка, бројем линијског кода ({{јез-ен|line}}) и именом датотеке ({{јез-ен|file}}) у којој је изузетак избачен.<ref name="младен"/>

Објекти, као примерци изузетака су веома корисни за испитивање исправности програма. Помоћу њих се постиже да све остане под контролом, тако што се програм прилагоди насталој ситуацији и настави даље извршавање, чак и у случају да се деси нешто „лоше“ у програму, односно или дође до неке грешке.<ref name="младен"/>

Контрола могућих грешака врши се помоћу структура формираних од [[#кључне речи|кључних речи]] <code>'''''try'''''{}</code> и <code>'''''catch'''''{}</code>, где свака од њих обухвата одређени блок наредби, уписаних између витичастих заграда. Уз сваки блок <code>''try''</code> треба поставити најмање један, а може и више блокова <code>''catch''</code>. Више блокова <code>''catch''</code> пише када постоје изузеци из различитих класа изведених из класе<code>''Exception''</code>. Структура <code>try — catch</code> могла би се превести на обичан језик следећом реченицом: „пробај блок </code>''try''</code> и ако се деси неки изузетак, пређи на блок <code>''catch''</code>. У блоку <code>''catch''</code> дефинише се шта је тачно потребно урадити у колико дође до изузетка. Изузетак може бити: побуђен ({{јез-ен|rаised}}), односно избачен ({{јез-ен|throwen}}), или ухваћен ({{јез-ен|catched}}).<ref name="младен"/> Ово се постиже уз помоћ кључне речи <code>'''throw'''</code>. Њоме се креира конкретан објекат из класе ''Exception''. Обично се поставља на почетку блока или функције <code>''try''</code>, a може се употребити и у блоку <code>''catch''</code>, једном када је изузетак ухваћен.

Постављањем кључне речи <code>''throw''</code> на почетку блока, спречава се даље извршавање наредби у оквиру тог блока. Следећи корак у извршавању је тражење блока <code>''catch''</code> и испитивање услова да ли изузетак припада класи, односно типу који је могуће контролисати у оквиру тог блока.

<source lang="php">
<?php
class ДиректоријумИзузетак extends Exception {}
class ДатотекаИзузетак extends Exception {}
function провериДиректоријум($директоријум)
{
   if (!is_dir($директоријум))
      throw new ДиректоријумИзузетак("Погрешан директоријум:" . $директоријум);
}
function провериДатотеку($датотека)
{
       if(!file_exists($датотека))
         throw new ДатотекаИзузетак("Не постоји датотека:" . $датотека);
 
}
function отвориДатотеку($директоријум, $датотека)
{
   провериДиректоријум($директоријум);
   провериДатотеку($директоријум . $датотека);
   throw new Exception("Било која грешка");
   $фд = fopen($директоријум . $датотека, "a+");
   return $фд;
}

$директоријум = "C:/proba/";
$датотека = "text.txt";
try
{
   $фд = отвориДатотеку($директоријум, $датотека);
   fclose($фд);
}
catch (ДиректоријумИзузетак $e) //ако не постоји директоријум
{
  echo $e->getMessage();         //штампа текст "Погрешан директоријум:C:/proba/"
}
catch (ДатотекаИзузетак $e) // ако не постоји датотека
{
  echo $e->getMessage();         // штампа текст "Не постоји датотека:C:/proba/text.txt"
}
catch (Exception $e)
{
  echo $e->getMessage();
}
?>
</source>

Када се користе различите класе изузетака, веома је битан редослед којим се хватају изузеци. Прво се наводе конкретнији случајеви помоћу изведених класа (<code>''ДиректоријумИзузетак''</code> и <code>''ДатотекаИзузетак''</code>) , а касније иду генералнији случајеви користећи класу базу — <code>''Exception''</code>.

Ако се услов за хватање не испуни, изузетак бива избачен, односно прослеђен на више родитељске блокове, где се очекује да постоји контрола. У случају да грешка не може да се ухвати ни на једном нивоу, долази до грешке ({{јез-ен|fatal error}}), која зауставља извршавање скрипте. Ради избегавања неконтролисаних изузетака, може да се дефинише управљање изузецима уз помоћ функције <code>'''''set_exception_handler'''''</code>.<ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/function.set-exception-handler.php |title=PHP.net: set_exception_handler, 20. август 2011, приступ 15. новембар 2012 |access-date=16. 11. 2012 |archive-date=21. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140721044637/http://php.net/manual/sr/function.set-exception-handler.php |url-status=dead }}</ref> или управљање грешкама <code>''set_error_handler''</code><ref>{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/function.set-error-handler.php |title=PHP.net: set_error_handler, 20. август 2011, приступ 15. новембар 2012 |access-date=16. 11. 2012 |archive-date=21. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140721041101/http://php.net/manual/sr/function.set-error-handler.php |url-status=dead }}</ref>

Подаци добијени уз помоћ функција за руковање изузецима, односно грешкама, могу се на контролисан начин приказати кориснику на екрану, регистровати у датотеци или послати преко електронске поште, помоћу функције <code>''error_log''</code><ref>{{Cite web |url=http://php.net/manual/sr/function.error-log.php |title=PHP.net: error_log, 20. август 2011, приступ 15. новембар 2012 |access-date=16. 11. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120409151844/http://php.net/manual/sr/function.error-log.php |archive-date=09. 04. 2012 |url-status=dead }}</ref> или помоћу истоимене опције у конфигурацијској датотеци <code>php.in</code><ref name="подешавања">{{Cite web |url=http://www.php.net/manual/sr/errorfunc.configuration.php |title=PHP.net: Подешавања у току извршавања, 20. август 2011, приступ 15. новембар 2012 |access-date=16. 11. 2012 |archive-date=03. 09. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130903005650/http://www.php.net/manual/sr/errorfunc.configuration.php |url-status=dead }}</ref> Врсте грешака које ће се на овај начин контролисати зависе од параметра <code>''error_reporting''</code>, док се приказивање на екрану може подесити помоћу опције <code>''display_errors''</code>, што је корисно приликом проба и депурације кода, али се у крајњој верзији за клијената радије препоручује опција <code>''log_errors''</code>, навођење путање регистра у конфигурацијској датотеци <code>php.ini</code>.<ref name="подешавања" />

Управљање грешкама уз помоћ изузетака доста је јасније и лакше од класичног начина, међутим, као термин у -{PHP}--у, он је још увек недовољно развијен, јер изузеци нне искачу аутоматски, не генерише их интерпретатор, за разлику од неких других објектно-оријентисаних језика, који у ту сврху пружају далеко веће могућности.<ref name="ЦАЕ" />

=== Кључне речи ===

'''Кључне речи''' ({{јез-ен|keywords}}) су резервисане речи. Имају специјално значење и на располагању су у било ком делу програма (скрипте). Оне чине основу -{PHP}- језика. Употреба њихових имена за дефинисање сопствених променљивих може довести до конфузије. Ипак, могу слободно да се користе као имена корисничких константи, функција, метода, класа и објеката. Следи табела основних кључних речи:<ref>[http://php.net/manual/en/reserved.keywords.php PHP.net List of Keywords, 26. октобар 2012, приступ 27. октобар 2012]{{ен}}</ref>

{| class="wikitable" style="background: white;text-align: left" 
! style="font-size:100%; background:solid gray;" colspan="2"| Кључне речи
|- 
! кључна реч !! опис 
|-
| __halt_compiler() || Зауставља извршење компајлера 
|-
| abstract	|| дефинише [[#Апстрактне класе|апстрактне класе]] и методе 
|- 
| and	 || логички оператор нижег [[#Приоритет оператора|приоритета]]
|- 
| array() || креира [[#Низови|низ]]
|-
| as ||  користи се у [[#Петља „за сваки“|петљи foreach]] за нумеричке или асоцијативне [[#Низови|низове]]
|-
| break || прекида извршавање актуелне [[#Управљачке структуре|структуре]] у петљама [[#Петља for|for]], [[#Петља „за сваки“|foreach]], [[#Петља „докле год“|while]], [[#Петља do-while|do-while]] или [[#Вишесмерно гранање|switch]]
|-
| callable ||
|-
| case || користи се као услов у [[#Вишесмерно гранање|структури switch]]
|-
| catch || користи се као клаузула блока [[#Изузеци|try]]
|-
| class || дефинише [[#Класе и објекти|класу]]  
|-
| clone || [[#Специјалне методе класе|креира копију]] објекта
|-
| const || дефинише [[#Константе|константу]] на локалном нивоу 
|-
| constаnt() || враћа вредност претходно дефинисане [[#Константе|константе]]
|-
| continue	|| наставља извршавање на крај [[#Петље|петље]]
|-
| declare ||
|-
| default || подразумевана клаузула блока [[#Вишесмерно гранање|структури switch]]
|-
| define || дефинише [[#Константе|константе]] на глобалном нивоу
|-
| defined() || проверава да ли је дефинисана [[#Константе|константа]]
|-
| die() || исто што и exit()
|-
| do || клаузула [[#Петља do-while|петље do-while]]
|-
| echo || шаље променљиве на стандардни излаз 
|-
| else || клаузула контролне структуре [[#Условно гранање|if]]  
|-
| elseif || клаузула контролне структуре [[#Условно гранање|if]]  
|-
| empty() || утврђује да је променљива без додељене вредности (null), обрнуто од isset()
|-
| enddeclare ||
|-
| endfor || завршетак петље for у  [[#Алтернативна синтакса|другој синтакси]]
|-
| endforeach || завршетак петље foreach у  [[#Алтернативна синтакса|другој синтакси]]
|-
| endif || завршетак контролне структуре if у  [[#Алтернативна синтакса|другој синтакси]]
|-
| endswitch || завршетак контролне структуре switch у  [[#Алтернативна синтакса|другој синтакси]]
|-
| endwhile || завршетак петље while у [[#Алтернативна синтакса|другој синтакси]]
|-
| eval() || процењује да ли променљива знаковног типа представља -{PHP}- кода  
|-
| exit() || зауставља извршавање скрипте, исто што и die()
|-
| extends || дефинише [[#Наслеђивање|родитељску класу]] актуелној класи  
|-
| final || у декларацији да означи као класу или методу која не може да се [[#Наслеђивање|наследи]]
|-
| for || [[#Петља for|петља]]
|-
| foreach || [[#Петља „за сваки“|петља]]
|-
| function || дефинише корисничку [[#Функције|функцију]]
|-
| global || [[#Функције|глобална променљива]]
|-
| goto || скаче на други део програма, циљна тачка је наведена лабелом праћеном двотачком 
|-
| if || [[#Условно гранање|контролна структура]]
|-
| implements || употреба [[#Интерфејси|интерфејса]] у класи
|-
| include || коришћење [[#Спољашње датотеке|спољашње датотеке]]
|-
| include_once || коришћење [[#Спољашње датотеке|спољашње датотеке]] са једном декларацијом
|-
| instanceof || оператор који утврђује да ли је неки објекат примерак одређене класе или [[#Наслеђивање|наслеђене]] класе
|-
| insteadof ||
|-
| interface	|| декларише [[#Интерфејси|интерфејс]]
|-
|isset() || проверава да ли променљива има додељену вредност, супротно од isempty()
|-
| list() || додељује вредности [[#Вишедимензионални низови|низа]] променљивама из листе аргумената 
|- 
| namespace || декларише [[#Именски простор|именски простор]]
|-
| new || креира нови [[#Класе и објекти|објекат]] према моделу класе
|-
| or || клаузула наредбе [[#Условно гранање|if]]
|-
| print || шаље [[#Променљиве|променљиву]] на излаз
|-
| private || декларише атрибут или методу доступну унутар једне [[#Класе и објекти|класе]]
|-
| protected || декларише атрибут или методу доступну унутар једне [[#Класе и објекти|класе]] и свих класа [[#Наслеђивање|изведених]] од ње
|-
| public || декларише јавни атрибут или [[#Класе и објекти|класу]]
|-
| require || коришћење [[#Спољашње датотеке|спољашње датотеке]]
|-
| require_once || коришћење [[#Спољашње датотеке|спољашње датотеке]] са једном декларацијом
|-
| return || повратак из корисничке  [[#Функције|функције]]
|-
| static ||  декларише променљиве и [[#Функције|функције]] које не мењају вредност између позива
|-
| switch || структура за [[#Вишесмерно гранање|вишесмерно гранање]]
|-
| throw || испаљује [[#Изузеци|изузетак]]
|-
| trait ||
|-
| try || блок кода за хватање [[#Изузеци|изузетака]]
|-
| unset() || поништава  претходно додељену вредност  променљивој или класи
|-
| use	|| коришћене [[#Именски простор|именског простора]]
|-
| var || декларише јавни атрибут (променљиву)  [[#Класе и објекти|класе]]
|-
| while || [[#Петља „докле год“|петља]]
|-
| xor || логички [[#Оператори|оператор]] нижег [[#Приоритет оператора|приоритета]]
|}

== Рад са формама ==

'''Форма''', формулар или образац ({{јез-ен|form}}) је један од значајних елемената динамичког аспекта већине интернет апликација, у којима приказ [[веб-страница|веб-странице]] зависи од корисничких акција. Међутим, форма је заправо део -{HTML}- структуре, за груписање различитих елемената, чија је функција прикупљање података од корисника.<ref>{{Cite web |url=http://php.com.hr/60 |title=PHP.com.net Увод у форме, приступ 17. новембар 2012 |access-date=17. 11. 2012 |archive-date=03. 11. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121103071611/http://php.com.hr/60 |url-status=dead }}</ref> У зависности од акције корисника, добијена информација се може проверити код корисника, затим се може послати као захтев серверу, на поновну проверу и обраду података, а у зависности од потребе на крају се може послати и повратна информација. Пример:
[[Датотека:Снимак_екрана_пример_за_PHP.png|мини|250п|<center>Пример HTML странице са уграђеним формуларом]]
<source lang="html4strict">
<!DOCTYPE html>
<html lang="mul" dir="ltr">
    <head>
        <meta charset="utf-8" />
        <title>Википедија</title>
    </head>
    <body>
        <div style="margin-left: 80px;">
            <img src="/media/wikipedia/sr/b/bc/Wiki.png" alt="Википедија" />
        </div>
        <div class="central-featured-lang lang1" lang="sr">
            <a href="/" title = "Српски — Википедија — слободна енциклопедија" 
                 style="margin-left: 115px;">
                <strong>Српски</strong>

                <em style="margin-left: 60px;">Слободна енциклопедија</em>

                <small style="margin-left: 95px;">170 000+ чланака</small>
            </a>
        </div>
        <form action="http://www.wikipedia.org/search-redirect.php">
            <input type="hidden" name="family" value="wikipedia" />
            <input id="searchInput" name="search" type="search" size="20" 
                       autofocus="autofocus" accesskey="F" />
            <select id="searchLanguage" name="language">
                <option value="sr" lang="sr" selected="selected">Српски / Srpski</option>
                <option value="es" lang="es">Español</option>
                <option value="ru" lang="ru">Русский</option>
                <option value="en" lang="en">English</option>
            </select>
            <input class="formBtn" type="submit" value="  ⇒  " name="go" style="margin-top: 20px;" />
            <input type="hidden" value="Go" name="go" />
        </form>
    </body>
</html>
</source>

Форме су заправо невидљиви контејнери постављени између ознака за почетак <form> и крај </form>. Битни атрибути ове етикете су:
* action — која садржи [[uRL|веб адресу]] на серверу на којој ће се извршити обрада информације добијене из формулара
* method — којом се дефинише метода за преношење података из формулара. Постоје две методе: ''GET'' и ''POST''

Метода ''GET'' се користи ако се не наведе ни једна метода. Њоме се информација унета у формулар надовезује на веб адресу из атрибута ''action'' и има следећи облик:

 <pre>http://веб_адреса?име_поља1=вредност1&име_поља2=вредност2 ...</pre>

при чему треба водити рачуна да постоје ограничења за укупну дужину веб адресе. Осим тога, ова метода није сигурна и не може се користити за слање лозинки и осталих личних података корисника.

Метода ''POST'' преноси информацију на нешто сигурнији начин, нема ограничења у величини информације, а шаље се као део документа у облику улазног тока података, формирајући парове: <code>име_поља1=вредност1&име_поља2=вредност2</code>.<ref>{{Cite web | url = http://poincare.matf.bg.ac.rs/~vitas/nastava/op/html/html04.html | title = Математички факултет Универзитета у Београду — Предавања: Структуирање текста, септембар 2000, приступ 18. новембар 2012 | accessdate = 18. 11. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130619012155/http://poincare.matf.bg.ac.rs/~vitas/nastava/op/html/html04.html |archive-date = 19. 06. 2013 |url-status=dead }}</ref>

== Техничке могућности ==
Развојни тим -{PHP}--а се састоји од неколико десетина програмера, и још неколико десетина радника који раде на другим пројектима везаним за -{PHP}-, као што је -{PEAR}- и документација -{PHP}--а. Поред овога, -{PHP}--у су добровољно доприносили многи програмери широм света. Брз развој је проузроковао да -{PHP}- поседује велики број библиотека и функција, али и проблем неконзистентности у именовању уграђених функција.

Следи детаљан списак могућности које -{PHP}- нуди кроз своје библиотеке и додатке:
* Комуникација са базама података; подржане базе:
** [[MySQL]]
** [[mSQL]]
** [[PostgreSQL]]
** [[SQLite]]
** [[Sybase]]
** [[Open Database Connectivity|ODBC]]
** [[Oracle Database|Oracle]]
** [[Microsoft SQL]]
** [[DB++]]
** [[dBase]]
* Рад са [[XML]] документима; независне библиотеке:
** XML [[DOM (рачунарство)|DOM]]
** XMLReader и XMLWriter
** SimpleXML
* Рад са текстовима у страним језицима
** Библиотека [[Gettext]]
** Функције за рад са [[низ (структура података)|нискама вишебајтних карактера]]
* Рад са великим бројевима; библиотека GMP ([[Енглески језик|Енг.]] ''[[GNU]] Multiple Precision'')
* Рад са датумима и календаром (подржава [[грегоријански календар|грегоријански]] и [[јулијански календар]])
* Креирање [[PDF]] докумената; независне библиотеке:
** -{Haru PDF}-
** -{PDFLib}-
* Компресија; подржани [[алгоритам|алгоритми]]:
** [[Rar (формат)|Rar]]
** [[ZIP]]
** [[Bzip2]]
** [[Zlib]]
* Криптовање (функција mcrypt); подржани алгоритми:
** DES
** TripleDES
** Blowfish
** 3-WAY
** SAFER-SK64
** SAFER-SK128
** TWOFISH
** TEA
** RC2
** GOST
** RC6
** IDEA
* Рад са сликама
** Уређивање слика (библиотека GD)
** Читање мета-информација о сликама (Библиотека Exif)
* Рад са датотечним системом ([[директоријум]]има и [[датотека]]ма)
* Кеширање стандардног излаза
* Конзолна графика (библиотека NCurses)
* Рад са [[штампач]]ем
* Мрежна комуникација преко [[интернет сокет|сокета]]
* Интеграција -{PHP}--[[Јава]]
* Директан приступ сервису [[електронска пошта|електронске поште]]
* Рад са стандардним [[интернет протокол|протоколима]]:
** [[FTP]]
** [[HTTP]]
* Извршавање екстерних извршних датотека
* Рад са [[COM]] и [[.NET Framework|.NET]] објектима за Windows

== Компатибилност ==
-{PHP}- је подржан у већини популарних [[Оперативни систем|оперативних система]], укључујући [[Unix|Јуникс]], [[Linux|Линукс]], [[Microsoft Windows]] и [[MacOS|Мек ОС]].<ref>[http://www.php.net/downloads.php PHP.NET, "PHP download for Linux, Unix and Windows"]</ref><ref>{{Cite web | url = http://www.entropy.ch/software/macosx/php/ | title = www.entropy.ch, "PHP download for Mac OS X" | accessdate = 30. 08. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070905190635/http://www.entropy.ch/software/macosx/php/ |archive-date = 5. 09. 2007 |url-status=dead }}</ref>

== Доступност и лиценца ==
-{PHP}- се може бесплатно преузети широм Интернета и на званичном сајту -{PHP}--а, а лиценциран је [http://www.php.net/license/3_01.txt -{PHP}- лиценцом], која предвиђа:<ref>[http://www.php.net/downloads.php PHP.NET, "Downloads"]</ref><ref>{{cite web| url = http://www.php.net/license/3_01.txt | title = The PHP License, version 3.01| accessdate = 20. 5. 2010. }}</ref>

{{quote
| Производи који се добијају из овог софтвера не смеју се назвати "PHP", нити се сме "PHP" појављивати у њиховом имену, без претходне писмене дозволе од group@php.net. Можете указати на то да ваш софтвер функционише заједно са PHP-ом говорећи "[[Foobar|Foo]] за PHP" умјесто да га зовете "PHP Foo" или "phpfoo".
}}

Ово ограничење употребе "PHP"-а чини лиценцу PHP неспојивом с [[ГНУ-ова општа јавна лиценца|Општом јавном лиценцом]], док Зенд лиценца није компатибилна због рекламне клаузуле сличне оној из оригиналне [[BSD licence|BSD лиценце]].<ref>{{cite web | title = GPL-Incompatible, Free Software Licenses | url = https://www.gnu.org/licenses/license-list.html#GPLIncompatibleLicenses | work = Various Licenses and Comments about Them | publisher = Free Software Foundation| accessdate = 3. 1. 2011.}}</ref>

== Референце ==
{{референце|30em}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book | last = Trachtenberg| first = Adam| title = Upgrading to PHP 5| url = https://books.google.com/books?id=Yat0DYXpUj8C&pg=PA32| year = 2004|publisher="O'Reilly Media, Inc."|isbn=978-0-596-00636-5|pages=}}
* {{Cite book | last1 = Gogala| first1 = Mladen| last2 = MacIntyre| first2 = Peter| last3 = Danchilla| first3 = Brian| title = Pro PHP Programming| url = https://books.google.com/books?id=V1-yrnLpYeMC| year = 2011| publisher = Apress|isbn=978-1-4302-3560-6|pages=}}
* {{Cite book | last = Heurtel| first = Olivier| title = PHP 5.3: Desarrollar un sitio Web dinámico e interactivo| url = https://books.google.com/books?id=GcymrdA9lZoC&pg=PA147| year = 2011| publisher = Ediciones ENI|isbn=978-2-7460-6666-3|pages= 147}}
* {{Cite book | last1 = Davis| first1 = Michele E.| last2 = Phillips| first2 = Jon A.| title = Learning PHP & MySQL: Step-by-Step Guide to Creating Database-Driven Web Sites| url = https://books.google.com/books?id=IpuT0GxHvAkC| year = 2007|publisher="O'Reilly Media, Inc."|isbn=978-0-596-55165-0|pages=}}
* {{Cite book | last = MacIntyre| first = Peter| title = PHP: The Good Parts| url = https://books.google.com/books?id=THI24xC5CUwC&pg=PA120| year = 2010|publisher="O'Reilly Media, Inc."|isbn=978-1-4493-9074-7|pages= 120–}}
* {{Cite book | last = Hudson| first = Paul| title = PHP in a Nutshell| url = https://books.google.com/books?id=dm2_jgULbBUC| year = 2005|publisher="O'Reilly Media, Inc."|isbn=978-1-4493-7912-4|pages=}}
* {{Cite book | last = Lurig| first = Mario| title = PHP Reference: Beginner to Intermediate PHP5| url = https://books.google.com/books?id=noi76uKOJ5wC| year = 2008| publisher = Mario Lurig|isbn=978-1-4357-1590-5|pages=}}
* {{Cite book | last = Ullman| first = Larry| title = PHP for the Web: Visual QuickStart Guide| url = https://books.google.com/books?id=A_ivap-0XucC| year = 2009| publisher = Peachpit Press|isbn=978-0-321-61744-6|pages=}}
* {{Cite book | last1 = Welling| first1 = Luke| last2 = Thomson| first2 = Laura| title = PHP and MySQL Web Development| url = https://books.google.com/books?id=G4dTRyvpfhoC| year = 2003| publisher = Sams Publishing|isbn=978-0-672-32525-0|pages=}}
* {{Cite book | last = Cobo| first = Ángel| title = PHP y MySQL: Tecnología para el desarrollo de aplicaciones web.| url = https://books.google.com/books?id=zMK3GOMOpQ4C| year = 2005| publisher = Ediciones Díaz de Santos|isbn=978-84-7978-706-6|pages=}}
* {{Cite book | last1 = Atkinson| first1 = Leon| last2 = Suraski| first2 = Zeev| title = Core PHP Programming| url = https://books.google.com/books?id=e7D-mITABmEC| year = 2004| publisher = Prentice Hall Professional|isbn=978-0-13-046346-3|pages=}}

{{Литература крај}}
=== Додатна литература ===
* {{cite journal | quote = What’s the Absolute Minimum I Must Know About PHP? | url = https://www.bloomberg.com/graphics/2015-paul-ford-what-is-code/ | title = What is Code? | last = Ford| first = Paul| date = 11. 6. 2015. | journal = [[Bloomberg Businessweek]] }}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat}}
* {{званични веб-сајт|http://www.php.net/}}
* {{cite web|author= |title= |url=http://www.php.net/manual/sr/index.php |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://www.php.net/manual/sr/index.php |date=20120508132623 }} Пуна документација]{{ср}}{{ен}}
* {{GitHub|php/php-src|PHP source code repository}}
* [https://www.popwebdesign.net/php_tutoriali.html PHP туторијали]
* {{Twitter | id = @official_php}}

{{-}}
{{PHP}}
{{Програмски језици}}
{{Подножје}}

[[Категорија:PHP| ]]
[[Категорија:Софтвер 1995.]]
[[Категорија:Програмски језици базирани на класама]]
[[Категорија:PHP софтвер]]
[[Категорија:Скраћенице]]
[[Категорија:Вишеплатформски софтвер]]
[[Категорија:Динамички типизирани програмски језици]]
[[Категорија:Објектно-оријентисани програмски језици]]
[[Категорија:Софтвер са PHP лиценцом]]