Izvorni kôd stranice Linux kernel

{{Infokutija operativni sistem|naziv=Linux <!-- This is the name used to transclude the {{Latest stable software release/Linux}} and {{Latest preview software release/Linux}} version templates -->|logo=[[File:Tux.svg|120px|Tux]]|logo_tekst=Pingvin [[Tux (maskota)|Tux]], maskota Linuxa<ref>{{cite web|date=2008 |title=Linux Logos and Mascots |publisher=Linux Online |url=http://www.linux.org/info/logos.html |access-date=11. 8. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100815085106/http://www.linux.org/info/logos.html |archive-date=15. 8. 2010 |url-status=dead }}</ref>|screenshot=Linux 3.0.0 boot.png|opis=Linux kernel 3.0.0 booting|razvijatelj=[[Linus Torvalds]] i hiljade drugih<!--see git-log-->|napisan_u=[[C (programski jezik)|C]] and [[asembler]]<ref>[https://www.openhub.net/p/linux/analyses/latest/languages_summary The Linux Kernel Open Source Project on Open Hub: Languages Page]</ref>|skupina=[[Unixu-sličan]]|opć_dost=0.01 <small>({{Start date and age|1991|9|17|df=yes}})</small>|jezik=Engleski|kernel=[[Monolitni kernel|Monolitni]]|licenca=[[GNU General Public License|GPLv2]] sa [[BLOB]]<ref name="firmware">{{cite web |date=16. 10. 2002 |title=kernel/git/stable/linux-stable.git |quote=path: root/firmware/WHENCE |publisher=git.kernel.org |url=https://git.kernel.org/?p=linux/kernel/git/stable/linux-stable.git;a=blob;f=firmware/WHENCE;hb=HEAD |archive-url=https://archive.today/20130113003817/http://git.kernel.org/?p=linux/kernel/git/stable/linux-stable.git;a=blob;f=firmware/WHENCE;hb=HEAD |url-status=dead |archive-date=13. 1. 2013 |access-date=21. 8. 2012 }}</ref>|website={{URL|https://www.kernel.org/}}}}<nowiki> </nowiki>'''Linux kernel''' jest [[Monolitni kernel|monolitni]] i [[Operativni sistem sličan Unixu|Unixu-sličan]] [[kernel]] [[Operativni sistem|operativnog sistema]]. Porodica [[Linux]] operativnih sistema se temelji na ovom kernelu i nalazi se u računarskim sistemima poput ličnih računara i [[server]]a, obično u obliku [[Linux distribucija|Linux distribucije]],<ref>{{Cite web|url=https://git.kernel.org/?p=linux/kernel/git/torvalds/linux-2.6.git;a=blob;f=README;h=90a07658ede14840346eee6610648bcf4ec79997;hb=f3b8436ad9a8ad36b3c9fa1fe030c7f38e5d3d0b|title=README|publisher=git.kernel.org|archive-url=https://archive.today/20120724163945/http://git.kernel.org/?p=linux/kernel/git/torvalds/linux-2.6.git;a=blob;f=README;h=90a07658ede14840346eee6610648bcf4ec79997;hb=f3b8436ad9a8ad36b3c9fa1fe030c7f38e5d3d0b|archive-date=24. 7. 2012|access-date=12. 11. 2010}}</ref> i na raznim [[Ugrađeni uređaj|ugrađenim uređajima]] kao što su [[Router|ruteri]], [[WiFi pristupna tačka|bežične pristupne tačke]], [[Poslovni telefonski sistem|telefonski sistemi]], [[Set-top box|set-top boksevi]], [[FTA prijemnik|FTA prijemnici]], [[Smart TV|pametni televizori]], [[video rekorder]]i i [[NAS uređaj]]i. Iako Linux kernel nema veliki udio u operativnim sistemima na korisničkim [[Stolni računar|stolnim računarima]], dominira u gotovo svim drugim segmentima u računarstvu, od mobilnih uređaja do [[Glavni centralni računar|glavnih centralnih računara]]. Od novembra 2017, svi od 500 najmoćnijih [[superračunar]]a na svijetu pokreću Linux.<ref name="top500stats">{{Cite web|url=https://www.top500.org/statistics/details/osfam/1|title=TOP500 Supercomputer Sites: Operating system Family / Linux|publisher=Top500.org|access-date=5. 10. 2019}}</ref> Operativni sistem [[Android (operativni sistem)|Android]] za [[Tablet (računar)|tablet računare]], [[Pametni mobitel|pametne telefone]] i pametne satove također koristi Linux kernel.

Linux kernel je 1991. godine osmislio i napravio [[Linus Torvalds]]<ref>{{Cite web|url=http://www.linuxjournal.com/article/3655|title=Interview: Linus Torvalds|last=Richardson|first=Marjorie|date=1. 11. 1999|publisher=Linux Journal|access-date=20. 8. 2009}}</ref> za svoj lični računar. Linux je brzo privukao druge programere i korisnike koji su usvojili njegov kernel za druge [[Slobodni softver|slobodne softverske]] projekte, posebno [[GNU|operativni sistem GNU]], koji je stvoren kao besplatni, slobodni operativni sistem.

[[Aplikativni programski interfejs]] (API) Linux kernela preko kojeg korisnički programi komuniciraju s kernelom, je dizajniran da bude vrlo stabilan i da ne prekida programe [[Korisnički prostor|korisničkog prostora]].

Linux kernel koji su razvili saradnici širom svijeta predstavlja istaknuti primjer softvera koji je slobodan i otvorenog koda.<ref>{{Cite mailing list|title=Re: GPLv3 Position Statement|url=https://lkml.org/lkml/2006/9/25/161}}</ref> Linux kernel je objavljen pod [[GNU General Public License|općom GNU javnom licencom]] verzije 2 (GPLv2),<ref name="COPYING">{{Cite web|url=https://git.kernel.org/?p=linux/kernel/git/torvalds/linux-2.6.git;a=blob;f=COPYING|title=Linux Kernel Copying<!-- this updates with the kernel, at citation was ;h=ca442d313d86dc67e0a2e5d584b465bd382cbf5c;hb=f3b8436ad9a8ad36b3c9fa1fe030c7f38e5d3d0b -->|archive-url=https://archive.today/20121221041715/http://git.kernel.org/?p=linux/kernel/git/torvalds/linux-2.6.git;a=blob;f=COPYING|archive-date=21. 12. 2012|access-date=25. 9. 2013}}</ref><ref name="torvalds2000-gplv2only">{{Cite mailing list|url=http://lkml.iu.edu/hypermail/linux/kernel/0009.1/0096.html|title=Linux-2.4.0-test8|access-date=21. 11. 2015}}</ref> sa nekim [[Firmware|slikama firmvera]] objavljenim pod raznim drugim neslobodnim licencama.

== Arhitektura ==
[[Datoteka:Linux_kernel_map.png|desno|mini|300x300piksel| Mapa Linux kernela]]
Linux kernel je [[monolitni kernel]], koje podržava preventivni "multitasking" (u [[Korisnički prostor|korisničkom režimu]], a od verzije 2.6, i u [[kernel mod]]u<ref>{{Cite web|url=http://kernelnewbies.org/FAQ/Preemption|title=FAQ: Preemption|date=22. 8. 2009|website=kernelnewbies.org|access-date=7. 5. 2015}}</ref><ref name="lwn-22912">{{Cite web|url=https://lwn.net/Articles/22912/|title=Driver porting: the preemptible kernel|last=Jonathan Corbet|date=24. 2. 2003|publisher=[[LWN.net]]|access-date=7. 5. 2015}}</ref>), [[Virtualna memorija|virtualnu memoriju]], [[Biblioteka (informatika)|zajedničke biblioteke]], [[Potražnja stranica|zahtjeve za učitavanje]], dijeljene "Copy-on-Write" izvršne datoteke (preko KSM-a), [[upravljanje memorijom]], [[TCP/IP|paket internet protokola]] i [[Nit (računarstvo)|istovremene zadatke u procesima]] (threading).

[[Upravljački program]]i i proširenja kernela pokreću se u [[Korisnički prostor|prostoru kernela]] sa potpunim pristupom hardveru. Grafički sistem koji većina ljudi koristi na Linuxu ne radi unutar kernela. Za razliku od standardnih monolitnih kernela, upravljački programi se lako konfigurišu kao [[Učitavajući kernel modul|moduli]] i učitavaju ili otpakuju dok sistem radi. Također, za razliku od standardnih monolitnih kernela, pod određenim uvjetima upravljački programi mogu se isključiti; ova osobina dodana je za ispravno rukovanje hardverskim prekidima i za bolju podršku simetričnog multiprocesiranja.<ref name="lwn-22912"/>

=== Programski jezik i kompajler ===
Linux kernel je napisan u [[C (programski jezik)|programskom jeziku C koji]] podržava [[GNU Compiler Collection|GCC]], zajedno sa malim brojem ubačenog [[Asembler|asemblerskog koda]].

[[GNU Compiler Collection|GCC]] je zadani [[kompajler]] za izvorni kod Linux. 2004. godine, [[Intel]] je izmijenio kernel tako da ga je i njegov C kompajler mogao kompajlirati.<ref>{{Cite web|url=http://www.pyrillion.org/index.html?showframe=linuxkernelpatch.html|title=Linux kernel patch for Intel Compiler|last=Kubbilun|first=Ingo A.|date=2. 6. 2004|publisher=Pyrillion.org|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20110722090031/http://www.pyrillion.org/index.html?showframe=linuxkernelpatch.html|archive-date=22. 7. 2011|access-date=12. 11. 2010}}</ref>

=== Baza podataka ===
U 2013. Linux kernel 3.10 je imao 15.803.499 linija koda. Od 2007. godine, otprilike 5% koda otpada sržni dio kernela, dok 52% otpada na upravljačke programe.<ref name=":0">{{Cite news|url=http://www.computerworlduk.com/applications/are-top-linux-developers-losing-the-will-to-code-604/|title=Are top Linux developers losing the will to code?|last=Marti|first=Don|work=ComputerworldUK|language=en-GB|access-date=24. 10. 2016}}</ref>

=== Održavanje i dugoročna podrška ===
Najnovija verzija kernela i starije verzije se održavaju odvojeno. Obično najnovija izdanja kernela nadgledao je Linus Torvalds.<ref name="MAINTAINERS">{{Cite web|url=https://git.kernel.org/?p=linux/kernel/git/torvalds/linux.git;a=blob;f=MAINTAINERS|title=Linux MAINTAINERS file|archive-url=https://archive.today/20130112231112/http://git.kernel.org/?p=linux/kernel/git/torvalds/linux.git;a=blob;f=MAINTAINERS|archive-date=12. 1. 2013}}</ref> Trenutne verzije objavljuje Greg Kroah-Hartman.<ref>{{Cite web|url=https://lkml.org/lkml/2018/9/16/167|title=Linux 4.19-rc4 released, an apology, and a maintainership note|last=Torvalds|first=Linus|date=16. 9. 2018|website=LKML|access-date=23. 9. 2018}}</ref>
{{Citat|Linux je evolucija, a ne inteligentni dizajn!|[[Linus Torvalds]]|2005<ref>{{cite web |url=http://www.sprg.uniroma2.it/kernelhacking2008/lectures/lkhc08-01b.pdf |title=Linux Evolution |date=26. 3. 2008 |access-date=11. 11. 2019 |archive-date=14. 12. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131214074153/http://www.sprg.uniroma2.it/kernelhacking2008/lectures/lkhc08-01b.pdf |url-status=dead }}</ref>}}
{{Slojevi Linuxa}}

== Također pogledajte ==
{{Portal|Linux}}

* [[macOS]] 
* [[Mikrokernel]] 
* [[Microsoft Windows]]

== Reference ==
{{refspisak}}
== Vanjski linkovi ==

* {{Službeni sajt|https://kernel.org}} 
** [//kernel.org/doc/ Indeks dokumentacije za Linux kernel] 
** [//kernel.org/doc/man-pages/ Linux kernel "man pages"] 
** [https://bugzilla.kernel.org/ Kernel Bugzilla] i [https://bugzilla.kernel.org/show_bug.cgi?id=15790 regresije] za svaku nedavnu verziju kernela 
* [http://kernelnewbies.org/ Kernel Novi Kolači], izvor raznih informacija vezanih za kernel 
* [https://web.archive.org/web/20110727033027/http://www.lingrok.org/ LinGrok], unakrsna referenca izvornog koda Linux kernela 
* {{YouTube|L2SED6sewRw|Greg Kroah Hartman o Linux kernelu}}

[[Kategorija:Slobodni softver programiran u C-u]]
[[Kategorija:Monolitni kerneli]]
[[Kategorija:Linux]]
[[Kategorija:UNIX varijante]]