Wikipedia - Benutzerbeiträge [de]

Supska

2010-02-12T14:25:21Z

FelixBot: Ажурирање интернет адресе за сајт fallingrain

{{Насељено место у Србији
|место=Супска
|округ=Поморавски
|општина=Ћуприја
|надм висина=120
|популација=1434
|поштански код=35228
|позивни број=035
|регистарска ознака=-{JA}-
|гшир=43.972166
|гдуж=21.359333
}}
'''Супска''' је насеље у [[општина Ћуприја|општини Ћуприја]] у [[Поморавски округ|Поморавском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 1434 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 1803 становника).

== Демографија ==
У насељу Супска живи 1151 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,0 код мушкараца и 44,3 код жена). У насељу има 402 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,57.

Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

{| width="50%" style="background:transparent; "
| valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; " |

<center>
:''График промене броја становника током 20. века''
{|
| style="padding: 0;" |

<timeline>
ImageSize = width:250 height:200
PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20
TimeAxis = orientation:horizontal
AlignBars = justify
Colors =
id:gray1 value:gray(0.9)

DateFormat = yyyy
Period = from:1940 till:2010
ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940

PlotData =
bar:2222 color:gray1 width:1
from:start till:end
bar:1480 color:gray1
from:start till:end
bar:740 color:gray1
from:start till:end
bar:0 color:gray1

LineData =
layer:front
points:(62,149)(77,161) color:blue width:2
points:(77,161)(100,158) color:blue width:2
points:(100,158)(128,156) color:blue width:2
points:(128,156)(157,160) color:blue width:2
points:(157,160)(185,157) color:blue width:2
points:(185,157)(217,129) color:blue width:2

</timeline>
|}
</center>

| valign="down" width="50%" |
{{Попис
|извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref>
|п1948=1690
|п1953=1852
|п1961=1815
|п1971=1787
|п1981=1830
|п1991=1803
|п1991н=1508
|п2002с=1751
|п2002=1434
}}
|}

{{Графикон постоци
|извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref>
|ширина=300px
|наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]]
|позадина=#ddd
|позиција=left
|шипке=
{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|1411|98.39}}
{{Врста са постотком|[[Југословени]]|blue|4|0.27}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|red|2|0.13}}
{{Врста са постотком|[[Румуни]]|green|2|0.13}}
{{Врста са постотком|[[Немци]]|orange|2|0.13}}
{{Врста са постотком|[[Роми]]|cyan|1|0.06}}
{{Врста са постотком|[[Македонци]]|magenta|1|0.06}}
{{Врста са постотком|[[Власи (Србија)|Власи]]|black|1|0.06}}
{{Врста са постотком|непознато|gray|8|0.55}}
}}

{{Графикон пирамида
|извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref>
|ширина=300px
|наслов=
|позадина=#eee
|лево2=м
|десно2=ж
|шипке лево десно=
{{Врста лево десно|?|gray|6|7.40|2.46|2}}
{{Врста лево десно|80+|gray|11|13.58|23.45|19}}
{{Врста лево десно|75-79|gray|22|27.16|50.61|41}}
{{Врста лево десно|70-74|gray|50|61.72|83.95|68}}
{{Врста лево десно|65-69|gray|53|65.43|77.77|63}}
{{Врста лево десно|60-64|gray|36|44.44|64.19|52}}
{{Врста лево десно|55-59|gray|29|35.80|25.92|21}}
{{Врста лево десно|50-54|gray|46|56.79|58.02|47}}
{{Врста лево десно|45-49|gray|55|67.90|75.30|61}}
{{Врста лево десно|40-44|gray|50|61.72|59.25|48}}
{{Врста лево десно|35-39|gray|40|49.38|43.20|35}}
{{Врста лево десно|30-34|gray|44|54.32|48.14|39}}
{{Врста лево десно|25-29|gray|43|53.08|71.60|58}}
{{Врста лево десно|20-24|gray|38|46.91|49.38|40}}
{{Врста лево десно|15-19|gray|58|71.60|60.49|49}}
{{Врста лево десно|10-14|gray|36|44.44|33.33|27}}
{{Врста лево десно|5-9|gray|39|48.14|43.20|35}}
{{Врста лево десно|0-4|gray|44|54.32|35.80|29}}
|просекм=40.0
|просекж=44.3
}}

{{ДомаћинстваНасељаСрбија|307|358|399|425|448|442|402|61|87|51|77|49|54|18|3|1|1|3.57}}

{{БракНасељаСрбија|581|138|399|30|11|3|643|88|413|128|11|3}}

{{ЗанимањаНасељаСрбија|288|108|-|-|70|4|16|34|3|9|232|142|-|-|22|1|-|18|2|3|520|250|-|-|92|5|16|52|5|12|1|-|7|1|20|9|-|-|6|-|-|5|3|32|3|-|-|1|1|-|12|4|52|12|-|-|7}}

== Референце ==
{{извори}}

==Спољашње везе==
* [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Supska.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://wikimapia.org/maps?ll=43.972166,21.359333&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)]
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/supska/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.972166&longitude=21.359333&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]

{{Општина Ћуприја}}

[[Категорија:Општина Ћуприја]]
[[Категорија:Насељена места у централној Србији]]

[[fr:Supska]]

Selo gori, a baba se češlja

2009-11-06T23:34:45Z

FelixBot: Бот: Аутоматска замена текста (-{{напомене}} +{{извори}})

{| class="infobox" style="width: 20em; text-align: left; font-size: 90%" cellspacing="2"
! style="font-size: 110%; background: #C0C0C0;" align="center" colspan="2" | '''''Село гори, а баба се чешља'''''
|-
{{#if: {{{слика|<noinclude>-</noinclude>}}} |
{{!}} style="text-align: center;" colspan="2" {{!}} [[Слика:Selo gori.jpg|230п]] Главни јунаци серије: ''Радашин'' ([[Радош Бајић]]), ''Милашин'' ([[Милорад Мандић Манда]]), ''Драгојло'' ([[Мирко Бабић]]) и ''Жота'' ([[Драган Николић]])
{{!}}-
}}
{{#if: {{{генерација|<noinclude>-</noinclude>}}} |
! Жанр
{{!}} [[Комедија]]
{{!}}-
}}
{{#if: {{{аутор|<noinclude>-</noinclude>}}} |
! Аутор(и)
{{!}} [[Радош Бајић]] [[Предраг Јочић]] [[Недељко Бајић]]
{{!}}-
}}
{{#if: {{{глумци|<noinclude>-</noinclude>}}} |
! Улоге
{{!}} [[Радош Бајић]] [[Драган Николић]] [[Милорад Мандић Манда]] [[Данијел Николић]] [[Мирко Бабић]] [[Љиљана Стјепановић]] [[Недељко Бајић]]
{{!}}-
}}
{{#if: {{{држава производае>-</noinclude>}}} |
! Земља
{{!}} {{СРБ}}
{{!}}-
}}
{{#if: {{{језик|<noinclude>-</noinclude>}}} |
! Језик
{{!}} [[Српски језик|српски]]
{{!}}-
}}
{{#if: {{{број епизода|<noinclude>-</noinclude>}}} |
! Бр. епизода
{{!}} 17 (од [[19. априла]] [[2008]])
{{!}}-
}}
{{#ifeq: {{#expr: {{#if:{{{producer|<noinclude>-</noinclude>}}}|1|0}} or {{#if:{{{executive_producer|}}}|1|0}} or {{#if:{{{location|}}}|1|0}} or {{#if:{{{camera|}}}|1|0}} or {{#if:{{{runtime|}}}|1|0}} }} | 1 |
! style="font-size: 110%; background: #C0C0C0;" align="center" colspan="2" {{!}} Продукција
{{!}}-
{{#if: {{{Трајање епизоде|<noinclude>-</noinclude>}}} |
! Трајање епизоде
{{!}} 43-45 [[Минут|минута]] свака епизода
{{!}}-
}}
|
}}
! style="font-size: 110%; background: #C0C0C0;" align="center" colspan="2" | Телевизија
|-
{{#if: {{{тв кућа|<noinclude>-</noinclude>}}} |
! ТВ кућа
{{!}} [[РТС]]
{{!}}-
|
}}
{{#if: {{{Прва епизода|<noinclude>-</noinclude>}}} |
! Прва епизода
{{!}} ? [[2007]] - данас
{{!}}-
|
}}
{{#ifeq: {{#expr: {{#if:{{{website|<noinclude>-</noinclude>}}}|1|0}} or {{#if:{{{imdb_id|}}}|1|0}} }} | 1 |
! style="font-size: 110%; background: #C0C0C0;" align="center" colspan="2" {{!}} Линкови
{{!}}-
{{#if: {{{вебсајт|<noinclude>-</noinclude>}}} |
! colspan="2" style="text-align: center;" {{!}} [http://www.rts.rs/ Званични сајт]
{{!}}-
}}
{{#if: {{{imdb_id|<noinclude>-</noinclude>}}} |
! colspan="2" style="text-align: center;" {{!}} [http://www.imdb.com/title/tt0906069/ IMDb профил]
{{!}}-
}}
|
}}
|}
'''Село гори, а баба се чешља''' је серија која се приказује на [[Радио-телевизија Србије|Радио-телевизији Србије]].

Главни јунак је сељак Радашин ([[Радош Бајић]]), који прича причу о својој породици, времену и селу у коме живи, и сељацима са којима проводи дане. Време проводи са Драгојлом ([[Мирко Бабић]]), Жотом ([[Драган Николић]]) и Милом ([[Милорад Мандић Манда]]).

Радашинову породицу, о чијој судбини Радашин воли да прича и размишља, чине жена Радојка ([[Љиљана Стјепановић]]), син Радослав ([[Недељко Бајић (глумац)|Недељко Бајић]]), са снајом из [[Шведска|Шведске]] Ингрид ([[Ана Сакић]]) и унуком Томасом, односно Томом ([[Милош Станојевић]]), и ћерка Милона ([[Мариана Аранђеловић]]) са зетом Раденком ([[Фуад Табучић]]) и унуцима Милицом ([[Ксенија Репић]]) и Милутином ([[Братислав Чеперковић]]).

Место радње је смештено у једно мало село, између три Мораве ([[Велика Морава|Велике]], [[Јужна Морава|Јужне]] и [[Западна Морава|Западне]]).

[[Радош Бајић]] о својој серији каже: „Филм и ТВ серија Село гори а баба се чешља је сага о савременом српском селу, поетска прича о растакању села, о кућним огњиштима у којима се поново пале ватре“<ref name="бајић">[http://www.nin.co.yu/pages/article.php?id=25294 Интервју Радоша Бајића за НИН]</ref> . У средишту збивања су „мали а велики људи – сељаци“, јунаци серије, „они људи који прво плате порез и струју држави“<ref name="бајић"/>.

Попут Милутина, у [[роман]]у [[Данко Поповић|Данка Поповића]] [[Књига о Милутину]], Радашин је представљен као сељак, домаћин, [[Шумадија|Шумадинац]], који приповеда о времену у ком живи и недаћама које му је оно донело.

== Аутори ==
Аутори серије:<ref>[http://www.contraststudios.co.yu/autori.htm Аутори], Контраст студио</ref>
* Сценарио и режија: [[Радош Бајић]]
* Директор фотографије: [[Предраг Јочић]]
* Продуцент: [[Недељко Бајић (глумац)|Недељко Бајић]]
* Извршни продуцент: [[Јелена Бајић Јочић]]
* Музика: [[Александар Сања Илић]]
* Монтажер: [[Срђан Ристић]]
* Супервизор сценографије: [[Јасна Драговић]]
* Сценограф: [[Милица Поповић]]
* Костим: [[Снежана Бекрић]]
* Маскер: [[Станислава Зарић-Цана]]
* Сниматељ тона: [[Бранко Стојановић]]
* Помоћник режије: [[Иван Зацеро]]

== Улоге ==
{{Списак глумаца}}
|-
| [[Драган Николић]] || Жота / судија
|-
| [[Радош Бајић]] || Радашин
|-
| [[Милорад Мандић Манда]] || Милашин (Мила)
|-
| [[Мирко Бабић]] || Драгојло
|-
| [[Љиљана Стјепановић]] || Радојка, Радашинова жена
|-
| [[Олга Одановић]] || Златана, Милашинова жена
|-
| [[Сузана Манчић]] || Светлана, Жотина свастика
|-
| [[Нада Блам]] || Смиљана, Жотина жена
|-
| [[Нела Михајловић]] || шефица (инспекторка) Лабуда
|-
| [[Данијел Николић]] || службеник Јован
|-
| [[Недељко Бајић (глумац)|Недељко Бајић]] || Радослав, Радашинов син
|-
| [[Ненад Окановић]] || Драган, Милашинов син
|-
| [[Мариана Аранђеловић]] || Милона, Радашинова ћерка
|-
| [[Ана Сакић]] || Ингрид, Радашинова снаја
|-
| [[Момир Брадић]] || свештеник
|-
| [[Фуад Табучић]] || Раденко, Радашинов зет
|-
| [[Ксенија Репић]] || Милица, Радашинова унука
|-
| [[Братислав Чеперковић]] || Милутин, Радашинов унук
|-
| [[Милош Станојевић]] || Томас, Радашинов унук
|-
| [[Биљана Савић]] || чистачица у суду
|-
| [[Рака Радовић]] || отправник возова
|-
| [[Владан Живковић]] || полицајац 1
|-
| [[Љубиша Ристовић]] || полицајац 2
|-
| [[Весна Кљајић-Ристовић]] || полицајка
|-
| [[Никола Пантовић]] || братанац
|-
| [[Микица Петронијевић]] || касапин
|-
| [[Данко Рапајић]] || касапин
|-
| [[Новица Неговановић]] || музичар на станици
|-
| [[Никола Џамић]] || конобар
|-
|[[Никола Којо]] || ратни ветеран, специјални гост
|-
|[[Гоца Тржан]]|| Јоргованка, специјални гост
|}

== Списак епизода [http://www.imdb.com/title/tt0906069/episodes] ==

Прва сезона
# ''Багренце''
# ''Мушкатле''
# ''Вампир''
# ''Испратница''

Друга сезона
#<li value="5"> ''Риба''
# ''Преображење''
# ''Друмови''
# ''Потрага''
# ''Риба''
# ''Повратак''
# ''Капара''
# ''Несаница''
# ''Паприка''
# ''Снови''
# ''Крштење''
# ''Обрачун''
# ''Просидба''
# ''Растанак''
# ''Црни''
# ''Шкрипац''
# ''Судар''
# ''Слава''
# ''Патерице''
# ''Свадба''

Трећа сезона
#<li value="25"> ''Сом''
# ''Писмо''
# ''Жеље''
# ''Доводак''
# ''Београд''
# ''Невиност''
# ''Крушке''
# ''Гром''
# ''Слутња''
# ''Дом''
# ''Рођење''
# ''Свадба''
# ''Празнина''
# ''Операција''
# ''Задушнице''
# ''Канада''
# ''Кућни праг''
# ''Крекавац''
# ''Митровдан''
# ''Збогом''
# ''Свилена буба''
# ''Белина''
# ''Враџбина''
# ''Материце''
# ''Ђенерал''
# ''Лазарица''

== Напомене ==
{{извори}}

== Литература ==
* Ненад Ницовић: [http://www.krusevacgrad.co.yu/look/article.tpl?IdLanguage=10&IdPublication=1&NrArticle=1763&NrIssue=258&NrSection=70 Радашиново Поморавље], град [[Крушевац]], 19.01.2008.
* Ненад Ницовић: [http://www.krusevacgrad.co.yu/look/printer.tpl?IdLanguage=10&IdPublication=1&NrArticle=2535&NrIssue=294&NrSection=70 Скидање љаге са српског образа], град [[Крушевац]]
* Радмила Станковић: [http://www.nin.co.yu/pages/article.php?id=25294 Чешки ђаци ме нису хтели], НИН бр. 2898, 14.7.2006.
* [http://ww1.rts.co.rs/cipa/Gledanost/NedeljnaGledanost.htm Недељни преглед гледаности Радио-телевизије Србије: Подаци за седмицу од понедељка 07. до недеље 13. јануара 2008.], РТС

== Спољашње везе ==
* [http://www.contraststudios.co.yu/o_filmu_i_tv_seriji_kazu.htm Село гори а баба се чешља], Контраст Студио
* {{imdb title|id=0906069|name=Село гори, а баба се чешља}}
* [http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=83698&sectionId=41 Тадић у гостима код Радашина („Прес“, 20. октобар 2009.)]

[[Категорија:Српске серије]]

Supska

2008-09-08T05:35:59Z

FelixBot: Додавање надморске висине

'''Супска''' је насеље у [[општина Ћуприја|општини Ћуприја]] у [[Поморавски округ|Поморавском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 1434 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 1803 становника).

{{Насељено место у Србији
|место=Супска
|округ=Поморавски
|општина=Ћуприја
|географска_ширина=43° 58′ 33" СГШ
|географска_дужина=21° 21′ 56" ИГД
|надм висина=120
|популација=1434
|поштански код=35228
|позивни број=035
|регистарска ознака=-{JA}-
|гшир=43.972166
|гдуж=21.359333
}}

== Демографија ==
У насељу Супска живи 1151 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,0 код мушкараца и 44,3 код жена). У насељу има 402 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,57.

Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

{| width="50%" style="background:transparent; "
| valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; " |

<center>
:''График промене броја становника током 20. века''
{|
| style="padding: 0;" |

<timeline>
ImageSize = width:250 height:200
PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20
TimeAxis = orientation:horizontal
AlignBars = justify
Colors =
id:gray1 value:gray(0.9)

DateFormat = yyyy
Period = from:1940 till:2010
ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940

PlotData =
bar:2222 color:gray1 width:1
from:start till:end
bar:1480 color:gray1
from:start till:end
bar:740 color:gray1
from:start till:end
bar:0 color:gray1

LineData =
layer:front
points:(62,149)(77,161) color:blue width:2
points:(77,161)(100,158) color:blue width:2
points:(100,158)(128,156) color:blue width:2
points:(128,156)(157,160) color:blue width:2
points:(157,160)(185,157) color:blue width:2
points:(185,157)(217,129) color:blue width:2

</timeline>
|}
</center>

| valign="down" width="50%" |
{{Попис
|извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref>
|п1948=1690
|п1953=1852
|п1961=1815
|п1971=1787
|п1981=1830
|п1991=1803
|п1991н=1508
|п2002с=1751
|п2002=1434
}}
|}

{{Графикон постоци
|извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref>
|ширина=300px
|наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]]
|позадина=#ddd
|позиција=left
|шипке=
{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|1411|98.39}}
{{Врста са постотком|[[Југословени]]|blue|4|0.27}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|red|2|0.13}}
{{Врста са постотком|[[Румуни]]|green|2|0.13}}
{{Врста са постотком|[[Немци]]|orange|2|0.13}}
{{Врста са постотком|[[Роми]]|cyan|1|0.06}}
{{Врста са постотком|[[Македонци]]|magenta|1|0.06}}
{{Врста са постотком|[[Власи]]|black|1|0.06}}
{{Врста са постотком|непознато|gray|8|0.55}}
}}

{{Графикон пирамида
|извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref>
|ширина=300px
|наслов=
|позадина=#eee
|лево2=м
|десно2=ж
|шипке лево десно=
{{Врста лево десно|?|gray|6|7.40|2.46|2}}
{{Врста лево десно|80+|gray|11|13.58|23.45|19}}
{{Врста лево десно|75-79|gray|22|27.16|50.61|41}}
{{Врста лево десно|70-74|gray|50|61.72|83.95|68}}
{{Врста лево десно|65-69|gray|53|65.43|77.77|63}}
{{Врста лево десно|60-64|gray|36|44.44|64.19|52}}
{{Врста лево десно|55-59|gray|29|35.80|25.92|21}}
{{Врста лево десно|50-54|gray|46|56.79|58.02|47}}
{{Врста лево десно|45-49|gray|55|67.90|75.30|61}}
{{Врста лево десно|40-44|gray|50|61.72|59.25|48}}
{{Врста лево десно|35-39|gray|40|49.38|43.20|35}}
{{Врста лево десно|30-34|gray|44|54.32|48.14|39}}
{{Врста лево десно|25-29|gray|43|53.08|71.60|58}}
{{Врста лево десно|20-24|gray|38|46.91|49.38|40}}
{{Врста лево десно|15-19|gray|58|71.60|60.49|49}}
{{Врста лево десно|10-14|gray|36|44.44|33.33|27}}
{{Врста лево десно|5-9|gray|39|48.14|43.20|35}}
{{Врста лево десно|0-4|gray|44|54.32|35.80|29}}
|просекм=40.0
|просекж=44.3
}}

{{ДомаћинстваНасељаСрбија|307|358|399|425|448|442|402|61|87|51|77|49|54|18|3|1|1|3.57}}

{{БракНасељаСрбија|581|138|399|30|11|3|643|88|413|128|11|3}}

{{ЗанимањаНасељаСрбија|288|108|-|-|70|4|16|34|3|9|232|142|-|-|22|1|-|18|2|3|520|250|-|-|92|5|16|52|5|12|1|-|7|1|20|9|-|-|6|-|-|5|3|32|3|-|-|1|1|-|12|4|52|12|-|-|7}}

== Референце ==
{{напомене}}

==Спољашње везе==
* [http://www.fallingrain.com/world/YI/2/Supska.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://wikimapia.org/maps?ll=43.972166,21.359333&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)]
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/supska/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.972166&longitude=21.359333&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]

{{Координате|43_58_33_N_21_21_56_E|43° 58' 33" СГ Ш, 21° 21' 56" ИГД}}

{{Општина Ћуприја}}

[[Категорија:Општина Ћуприја]]
[[Категорија:Насељена места у централној Србији]]

[[fr:Supska]]

Borba (Zeitung)

2008-06-26T13:14:36Z

FelixBot: Полуаутоматско сређивање сортирања код категорија: уклањање постојећег DEFAULTSORT-a

Новине "'''Борба'''", независан политички и друштвени лист који је [[1922]]. године покренула [[КПЈ|Комунистичка партија Југославије]].

Први број је изашао [[19. фебруара]] [[1922]]. године у [[Загреб]]у. Лист је забрањен [[13. јануара]] [[1929]]. године, после увођења [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]].

Поново је излазио током [[Други светски рат|Другог светског рата]] у [[Ужичка република|ослобођеном Ужицу]], од [[19. октобра]] до [[27. новембра]] [[1941]]. године и у [[Босанска крајина|Босанској крајини]] од [[1. октобра]] [[1942]]. до [[27. фебруара]] [[1943]]. године. Штампала се у селу [[Дринић]]у.

После ослобођења [[Београд]]а, [[15. новембра]] [[1944]]. годионе почео је поново да излази као дневни лист, а од [[22. октобра]] [[1948]]. године у [[Загреб]]у, као орган [[КПЈ]] (СКЈ).

У Борби су између осталих као уредници, односно главни уредници или директори учествовали: [[Златко Шнајдер]], [[Владимир Ћопић]], [[Иван Крндељ]], [[Огњен Прица]], [[Јосип Краш]], [[Веселин Маслеша]], [[Маријан Стилиновић]], [[Пуниша Перовић]], [[Вељко Влаховић]], [[Влајко Беговић]], [[Лазар Мојсов]], [[Мома Марковић]] и [[Владимир Дедијер]].

Од [[9. јуна]] [[1954.]] Борба је орган ССРНЈ (Социјалистичког савеза радног народа Југославије).

Лист је одликован Орденом заслуга за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним венцем.

[[Категорија:Новине]]
[[Категорија:Историја радничког покрета у Југославији]]
[[Категорија:КПЈ]]

[[en:Borba (newspaper)]]
[[it:Borba (quotidiano)]]

Supska

2008-02-01T08:48:43Z

FelixBot: у великим делом → великим делом

'''Супска''' је насеље у [[општина Ћуприја|општини Ћуприја]] у [[Поморавски округ|Поморавском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 1434 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 1803 становника).

{{Насељено место у Србији
|место=Супска
|округ=Поморавски
|општина=Ћуприја
|географска_ширина=43° 58′ 33" СГШ
|географска_дужина=21° 21′ 56" ИГД
|популација=1434
|поштански код=35228
|позивни број=035
|регистарска ознака=-{JA}-
|гшир=43.972166
|гдуж=21.359333
}}

== Демографија ==
У насељу Супска живи 1151 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42.2 година (40.0 код мушкараца и 44.3 код жена). У насељу има 402 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3.57.

Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

{| width="50%" style="background:transparent; "
| valign="top" width="50%" style="border:1px solid black; " |

<center>
:''График промене броја становника током 20. века''
{|
| style="border:1px solid gray; padding: 0;" |

<timeline>
ImageSize = width:250 height:200
PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20
TimeAxis = orientation:horizontal
AlignBars = justify
Colors =
id:gray1 value:gray(0.9)

DateFormat = yyyy
Period = from:1940 till:2010
ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940

PlotData =
bar:2222 color:gray1 width:1
from:start till:end
bar:1480 color:gray1
from:start till:end
bar:740 color:gray1
from:start till:end
bar:0 color:gray1

LineData =
layer:front
points:(62,149)(77,161) color:blue width:2
points:(77,161)(100,158) color:blue width:2
points:(100,158)(128,156) color:blue width:2
points:(128,156)(157,160) color:blue width:2
points:(157,160)(185,157) color:blue width:2
points:(185,157)(217,129) color:blue width:2

</timeline>
|}
</center>

| valign="down" width="50%" |
{{Попис
|п1948=1690<ref>Књига 9, ''Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима'', Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9</ref>
|п1953=1852
|п1961=1815
|п1971=1787
|п1981=1830
|п1991=1803
|п1991н=1508
|п2002с=1751
|п2002=1434
}}
|}

{{Графикон постоци
|ширина=300px
|наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]]<ref>Књига 1, ''Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима'', Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9</ref>
|позадина=#ddd
|позиција=left
|шипке=
{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|1411|98.39}}
{{Врста са постотком|[[Југословени]]|blue|4|0.27}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|red|2|0.13}}
{{Врста са постотком|[[Румуни]]|green|2|0.13}}
{{Врста са постотком|[[Немци]]|orange|2|0.13}}
{{Врста са постотком|[[Роми]]|cyan|1|0.06}}
{{Врста са постотком|[[Македонци]]|magenta|1|0.06}}
{{Врста са постотком|[[Власи]]|black|1|0.06}}
{{Врста са постотком|непознато|gray|8|0.55}}
}}

{{Графикон пирамида
|ширина=300px
|наслов=
|позадина=#eee
|лево2=м
|десно2=ж
|шипке лево десно=
{{Врста лево десно|?|gray|6|7.40|2.46|2}}
{{Врста лево десно|80+|gray|11|13.58|23.45|19}}
{{Врста лево десно|75-79|gray|22|27.16|50.61|41}}
{{Врста лево десно|70-74|gray|50|61.72|83.95|68}}
{{Врста лево десно|65-69|gray|53|65.43|77.77|63}}
{{Врста лево десно|60-64|gray|36|44.44|64.19|52}}
{{Врста лево десно|55-59|gray|29|35.80|25.92|21}}
{{Врста лево десно|50-54|gray|46|56.79|58.02|47}}
{{Врста лево десно|45-49|gray|55|67.90|75.30|61}}
{{Врста лево десно|40-44|gray|50|61.72|59.25|48}}
{{Врста лево десно|35-39|gray|40|49.38|43.20|35}}
{{Врста лево десно|30-34|gray|44|54.32|48.14|39}}
{{Врста лево десно|25-29|gray|43|53.08|71.60|58}}
{{Врста лево десно|20-24|gray|38|46.91|49.38|40}}
{{Врста лево десно|15-19|gray|58|71.60|60.49|49}}
{{Врста лево десно|10-14|gray|36|44.44|33.33|27}}
{{Врста лево десно|5-9|gray|39|48.14|43.20|35}}
{{Врста лево десно|0-4|gray|44|54.32|35.80|29}}
|просекм=40.0
|просекж=44.3
}}

{{ДомаћинстваНасељаСрбија|307|358|399|425|448|442|402|61|87|51|77|49|54|18|3|1|1|3.57}}

{{БракНасељаСрбија|581|138|399|30|11|3|643|88|413|128|11|3}}

{{ЗанимањаНасељаСрбија|288|108|-|-|70|4|16|34|3|9|232|142|-|-|22|1|-|18|2|3|520|250|-|-|92|5|16|52|5|12|1|-|7|1|20|9|-|-|6|-|-|5|3|32|3|-|-|1|1|-|12|4|52|12|-|-|7}}

== Референце ==
<references />

==Спољашње везе==
* [http://www.fallingrain.com/world/YI/2/Supska.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://wikimapia.org/maps?ll=43.972166,21.359333&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)]
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/supska/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.972166&longitude=21.359333&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]

{{Координате|43_58_33_N_21_21_56_E|43° 58' 33" СГ Ш, 21° 21' 56" ИГД}}

{{Општина Ћуприја}}

[[Категорија:Општина Ћуприја]]
[[Категорија:Насељена места у Централној Србији]]

[[fr:Supska]]

Borba (Zeitung)

2008-01-01T23:29:35Z

FelixBot: Сређивање сортирања код категорија: {{DEFAULTSORT|Борба}}

Новине "'''Борба'''", независан политички и друштвени лист који је [[1922]]. године покренула [[КПЈ|Комунистичка партија Југославије]].

Први број је изашао [[19. фебруара]] [[1922]]. године у [[Загреб]]у. Лист је забрањен [[13. јануара]] [[1929]]. године, после увођења [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]].

Поново је излазио током [[Други светски рат|Другог светског рата]] у [[Ужичка република|ослобођеном Ужицу]], од [[19. октобра]] до [[27. новембра]] [[1941]]. године и у [[Босанска крајина|Босанској крајини]] од [[1. октобра]] [[1942]]. до [[27. фебруара]] [[1943]]. године. Штампала се у селу [[Дринић]]у.

После ослобођења [[Београд]]а, [[15. новембра]] [[1944]]. годионе почео је поново да излази као дневни лист, а од [[22. октобра]] [[1948]]. године у [[Загреб]]у, као орган [[КПЈ]] (СКЈ).

У Борби су између останих као уредници, односно главни уредници или директори учествовали: [[Златко Шнајдер]], [[Владимир Ћопић]], [[Иван Крндељ]], [[Огњен Прица]], [[Јосип Краш]], [[Веселин Маслеша]], [[Маријан Стилиновић]], [[Пуниша Перовић]], [[Вељко Влаховић]], [[Влајко Беговић]], [[Лазар Мојсов]] и [[Мома Марковић]].

Од [[9. јуна]] [[1954.]] Борба је орган ССРНЈ (Социјалистичког савеза радног народа Југославије).

Лист је одликован Орденом заслуга за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним венцем.

{{DEFAULTSORT:Борба}}

[[Категорија: Новине]]
[[Категорија: КПЈ]]

Neues Palais (Belgrad)

2007-11-21T22:57:49Z

FelixBot: Превођење именских простора и/или магичних речи

[[Слика:Predsednistvo.jpg|мини|Нови двор - Седиште Председника Републике Србије]]
Нови двор је монументално здање у центру Београда, на Андрићевом венцу у коме се налази седиште [[Председник Републике Србије|Председника Републике Србије]]. Ова грађевина је споменик културе под заштитом државе. Изграђена је у периоду од [[1911]]. до [[1922]]. године за резиденцијалне потребе [[Краљ Петар I Карађорђевић|краља Петра Првог Карађорђевића]]. Двор је саграђен према пројекту архитекте [[Стојан Тителбах|Стојана Тителбаха]] ([[1877]]-[[1916]]) у академском маниру, са елементима [[Ренесанса|ренесансне]] и [[барок]]не архитектуре, али је оригинални изглед временом измењен.

Налази се на Андрићевом венцу број 1 и са зградом [[Стари двор|Старог двора]], у којој се налази [[Скупштина града Београда]], чини значајну амбијенталну целину - дворски комплекс на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]] тј. градске дворове.

Објекат је користио [[Александар I Карађорђевић|краљ Александар]], у њему је био смјештен [[Музеј кнеза Павла]]. Од [[1950]]. године Нови двор користили су [[Влада Републике Србије|Извршно веће Србије]], [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштина Србије]] (данас преко пута у Улици краља Милана), Председништво Србије и, најдуже, [[председник Републике Србије]] са пратећим службама.

== Историја ==

=== Градња двора ===

Камен темељац за изградњу двора је положен 14. септембра 1911. Овој свечаности су присуствовали краљ Петар Први, [[Патријарх српски Димитрије|митрополит Димитрије]], министри, државни саветници и виши официри. Објекат је грађен на месту порушеног Дворца престолонаследника [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]], који је саградио [[Кнез Милош Обреновић|кнез Милош]] у току своје друге владавине од [[1858]]. до [[1860]]. године. У овом објекту било је смештено Министарство спољних и унутрашњих послова све до рушења објекта [[1911]]. године.

У току [[Први балкански рат|првог Балканског]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]] долази до прекида изградње. У Првом светском рату зграда је директно погођена гранатама, а у истом периоду у њој се налазила и [[Аустро-Угарска|аустријска]] команда.

Оправке и наставак радова на изградњи се настављају после рата под надзором архитекте [[Момир Коруновић|Момира Коруновића]]. Градња је завршена у пролеће [[1921]]. године. Радове на уређењу ентеријера и декорисању објекта изводила је француска фирма "Безије" у току [[1921]]. и [[1922]].

=== Првобитни изглед двора ===

Зграда Новог двора, са четири етаже и карактеристичним угаоним кубетом, представља вредно архитектонско остварење београдског градитељства после Првог светског рата. С обзиром на локацију, коју одређује угао двеју улица и денивелација терена, свечани улаз у Нови двор пројектован је из правца Старог двора, што се одразило и на архитектонску композицију фасада које су различито обликоване у зависности од функцоналног распореда унутрашњег простора, али и од оријентације у односу на непосредну околину. У приземље се улазило из правца Старог двора, преко монументалног степеништа под овалном колонадом са удвојеним стубовима. Степениште је, преко улазног хола, водило до централног вестибила из којег се могло приступити великом салону и осталим одајама распоређеним око вестибила: мањим салонима, трпезарији и помоћним просторијама. Лево од улазног хола налазило се главно степениште, повезано са вестибилом. Бочни, споредни улаз са мањим степеништем налазио се са горње стране [[Пионирски парк|Дворског парка]]. На првом спрату биле су смештене краљеве и краљичине приватне и радне просторије: спаваће собе са пратећим одајама, кабинети, салони, библиотека и трпезарија. На другом спрату налазили су се енглески и јапански салон, спаваће собе и библиотека. Намештај и уређење простора носе особености стилова [[Луј XIV|Луја XIV]], [[Луј XV|Луја XV]] и [[Луј XVI|Луја XVI]].

=== Музеј кнеза Павла ===

Нови двор је био званична резиденција [[Александар I Карађорђевић|краља Александра Карађорђевића]] од [[1922]]. до [[1933]]. године. Након тога краљ Александар се сели на [[Дедиње]], јер, наводно, није волео да буде у блиском контакту са поданицима, а Нови двор уступа Музеју, који се у њега сели у јуну месецу [[1934]]. године.

Пројекат адаптације унутрашњег простора за потребе музеја потписали су архитекти [[Драгиша Брашован]] и [[Иван Здравковић]]. Музеј, тада са називом [[Музеј кнеза Павла]], отворен је за јавност [[18. јануар]]а [[1936]]. године. У сутерену зграде смештене су радионице, лабораторије и фотографски атеље, док су у приземљу приказане праисторијска, грчка, римска и средњовековна збирка. Први спрат био је резервисан за радове југословенских сликара и вајара [[XVIII]] и [[XIX]] века. У музеју је [[1939]]. године одржана изложба италијанског сликарства, до тада не виђена у Србији. Биле су изложене слике тада највећих уметника: [[Тицијан]]а, [[Каравађо|Каравађа]]...
Музеј је за време ppДруги светски рат|Другог светског рата]] бомбардован, те је у том периоду зграда била у рушевинама па није ни кориштена.
Збирке музеја налазиле су се у Новом двору све до [[1948]]. године, када је зграда уступљена [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштини Србије]].

=== Измене изгледа двора ===

Битне измене у архитектонској композицији фасада, као и у унутрашњем распореду простора, наступиле су тек у периоду од [[1948]]. до [[1950]]. године, када су предузети опсежни радови преуређења Новог двора за потребе [[Влада Републике Србије|Извршног већа Србије]], изведени према пројекту архитекте [[Милан Минић|Милана Минића]]. Главне промене настале су на делу зграде, окренутом према Старом двору, где је проширена ранија грађевинска линија за 7,5 метара, тако да је кроз сутерен, приземље и први спрат извршено проширење објекта. У дограђеном делу формирана је свечана сала, а просторије распоређене око централног вестибила претворене су у салоне. На угловима крила зграде дограђена су два такозвана охридска салона са ентеријером изведеним у дуборезу.

Главни улаз у приземље оријентисан је из правца накадашње Дворске баште, а данас [[Пионирски парк|Пионирског парка]]. Иста диспозиција простора спроведена је и на првом спрату, изузев простора нове сале где су порушене таванице како би се добила висина потребна свечаној сали. На другом спрату налази се посебно уређена велика тераса, поплочана мермером. Најочигледније измене видљиве су на фасадама објекта. Доградњом према Старом двору, створено је издужено фасадно платно са монотоним ритмом прозора и дугом колонадом стубова.

Сличан утисак једноличности остварен је и на фасади према данашњем Андрићевом венцу. Изглед угаоног кубуса такође је измењен тако што је на прерађеној куполи уклоњен постамент са окулусима и скулптура двоглавог орла раширених крила са круном. На фасадном платну изведене су лукарне, смањена је висина лука и уклоњени су високи стубови са орловима, чиме је нарушена вертикалност угла изворног пројекта архитекте Тителбаха. У ентеријеру су поједини делови остали очувани, нарочито централни хол – вестибил са прилазним ходницима, као и салони према Андрићевом венцу и улици Краља Милана.

Високи стубови са орловима, који су скинуту са фасаде, враћени су када је [[Зоран Ђинђић]] изабран за [[Градоначелник Београда|градоначелника Београда]].

== Види још ==
*[[Краљевски дворови Краљевског Дома Југославије и Србије]]

{{портал2|Београд}}

==Спољашње везе==
* [http://www.predsednik.yu/mwc/default.asp?c=503000&g=20061001204038&lng=cir&hs1=1 Историја Новог двора, Фото галерија и текст о умјетничким делима у Новом двору на званичној страници Председника Републике Србије]
* [http://www.nezavisne.com/vijesti.php?vijest=16886&meni=30 ''Srpski Versaj u centru Beograda'' чланак из Независних новина]

[[Категорија:Палате]]
[[Категорија:Туризам у Београду]]
[[Категорија:Знаменитости Београда]]
[[Категорија:Општина Стари град (Београд)]]

Zastava 750

2007-11-21T22:13:29Z

FelixBot: Превођење именских простора и/или магичних речи

[[Слика:fica 4.jpg|мини|Застава 750]]
'''Застава 750''', популарно названа '''Фића''' или '''Фићо''', је српски [[аутомобил]] произведен у фабрици [[Застава (фабрика)|Застава]] из [[Крагујевац|Крагујевца]].

Први "Фића" је произведен [[18. октобар|18. октобра]] [[1955]]. Аутомобил "Застава 750" произведен је по лиценци италијанског "[[Фијат]]а" и налазио се у производном програму крагујевачке фабрике тачно 30 година, од октобра [[1955]]. до новембра [[1985]]. и у том периоду произведено је 923.487 примерака возила које је незванично проглашено за "националну класу". Последњи произведени аутомобил био је модел "З-750 ЛЕ" који се чува у Музеју "Застава".

== Историјат развоја Фиће ==

[[Слика:fica 2.jpg|мини|Застава 750]]

Историја Фиће почиње [[1955]]. године, на сајму аутомобила у [[Женева|Женеви]], када је представљен као послератно [[Италија|италијанско]] економско чудо.
Неколико година раније главни [[Фиат]]ов инжењер др. [[Данте Гикоса]] ([[1905]]-[[1996]]) добио је задатак на конструише мало возило које ће, за разлику од [[Фиат 500|Фиата 500]], легендарног Тополина (којег је конструисао [[1936]]. године и који је постао утор многим произвођачима малих аутомобила), омогућити удобан превоз за четири путника.

На пројекту "100" радио је [[Данте Гикоса|Гикоса]], и надишао је себе, створивши по многима најуспешнији и најпопуларнији [[Фиат]] свих времена - Фиат 600. Краћи од претходника за 130 mm, Фиат 600 је био минијатурни четворосед у самоносећој каросерији с двоје врата. Имао је водом хлађени четворотактни мотор од 663 ccm са 16 kW (21,5KS), постављен иза задње осовине, с погоном на задње точкове и независним кочењем на свим точковима. Осим блока мотора, глава и кућиште мењача и диференцијала били су изливени од алуминијума. Цели склоп износио је само 108 kg, а цели аутомобил 585 kg. Уз добар распоред тежине (44:45%), независно ослањање на сва четири точка и брзину од 100 km/h, малу потрошњу горива и симпатичну каросерију с великим стакленим површинама, Фиат 600 је тренут освојио срца посетитеља и новинара.

У првих пет година продато је милион примерака. [[1960]]. године учињено је унапређење модела 600 који је добио мотор од 767cc 18kW (29KS), а предњи прозори лептир-стакла. Највећа брзина била је 110 km/h. Овај модел добија ознаку 600Д, а од [[1965]]. године добија већа предња светла (фарове) и већи резервоар горива.

Поред [[Италија|Италије]] и [[СФРЈ|Југославије]] Фиат 600 производио се и у [[Аргентина|Аргентини]], [[Аустрија|Аустрији]] и [[Шпанија|Шпанији]]. Укупно је произведено 2.695.197 комада Фиата 600 у свим верзијама.

== Види још ==
* [[Застава (фабрика)|фабрика аутомобила "Застава"]]
* [[Национална класа|филм Национална класа]]

== Фото галерија ==

<gallery>
image:fica 3.jpg|Фића из Италије
image:fica 1.jpg|Из рекламног каталога
Image:ZastavaPICT3088.JPG|Фића из Хрватске
Image:Fičo7.jpg|3 Fića na prvom festivalu starovremenskih vozila Kodeli u Ljubljani septembra 2007
</gallery>

==Спољашње везе==
{{Commonscat|Zastava 750}}

[[Категорија:Аутомобили]]

[[en:Zastava 750]]
[[hr:Fićo]]
[[mk:Застава 750]]
[[pl:Zastava 750]]
[[sl:Zastava 750]]

Neues Palais (Belgrad)

2007-11-20T18:22:14Z

FelixBot: Стандардизација "Спољашње везе" и/или "Види још" наслова

[[Image:Predsednistvo.jpg|thumb|Нови двор - Седиште Председника Републике Србије]]
Нови двор је монументално здање у центру Београда, на Андрићевом венцу у коме се налази седиште [[Председник Републике Србије|Председника Републике Србије]]. Ова грађевина је споменик културе под заштитом државе. Изграђена је у периоду од [[1911]]. до [[1922]]. године за резиденцијалне потребе [[Краљ Петар I Карађорђевић|краља Петра Првог Карађорђевића]]. Двор је саграђен према пројекту архитекте [[Стојан Тителбах|Стојана Тителбаха]] ([[1877]]-[[1916]]) у академском маниру, са елементима [[Ренесанса|ренесансне]] и [[барок]]не архитектуре, али је оригинални изглед временом измењен.

Налази се на Андрићевом венцу број 1 и са зградом [[Стари двор|Старог двора]], у којој се налази [[Скупштина града Београда]], чини значајну амбијенталну целину - дворски комплекс на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]] тј. градске дворове.

Објекат је користио [[Александар I Карађорђевић|краљ Александар]], у њему је био смјештен [[Музеј кнеза Павла]]. Од [[1950]]. године Нови двор користили су [[Влада Републике Србије|Извршно веће Србије]], [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштина Србије]] (данас преко пута у Улици краља Милана), Председништво Србије и, најдуже, [[председник Републике Србије]] са пратећим службама.

== Историја ==

=== Градња двора ===

Камен темељац за изградњу двора је положен 14. септембра 1911. Овој свечаности су присуствовали краљ Петар Први, [[Патријарх српски Димитрије|митрополит Димитрије]], министри, државни саветници и виши официри. Објекат је грађен на месту порушеног Дворца престолонаследника [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]], који је саградио [[Кнез Милош Обреновић|кнез Милош]] у току своје друге владавине од [[1858]]. до [[1860]]. године. У овом објекту било је смештено Министарство спољних и унутрашњих послова све до рушења објекта [[1911]]. године.

У току [[Први балкански рат|првог Балканског]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]] долази до прекида изградње. У Првом светском рату зграда је директно погођена гранатама, а у истом периоду у њој се налазила и [[Аустро-Угарска|аустријска]] команда.

Оправке и наставак радова на изградњи се настављају после рата под надзором архитекте [[Момир Коруновић|Момира Коруновића]]. Градња је завршена у пролеће [[1921]]. године. Радове на уређењу ентеријера и декорисању објекта изводила је француска фирма "Безије" у току [[1921]]. и [[1922]].

=== Првобитни изглед двора ===

Зграда Новог двора, са четири етаже и карактеристичним угаоним кубетом, представља вредно архитектонско остварење београдског градитељства после Првог светског рата. С обзиром на локацију, коју одређује угао двеју улица и денивелација терена, свечани улаз у Нови двор пројектован је из правца Старог двора, што се одразило и на архитектонску композицију фасада које су различито обликоване у зависности од функцоналног распореда унутрашњег простора, али и од оријентације у односу на непосредну околину. У приземље се улазило из правца Старог двора, преко монументалног степеништа под овалном колонадом са удвојеним стубовима. Степениште је, преко улазног хола, водило до централног вестибила из којег се могло приступити великом салону и осталим одајама распоређеним око вестибила: мањим салонима, трпезарији и помоћним просторијама. Лево од улазног хола налазило се главно степениште, повезано са вестибилом. Бочни, споредни улаз са мањим степеништем налазио се са горње стране [[Пионирски парк|Дворског парка]]. На првом спрату биле су смештене краљеве и краљичине приватне и радне просторије: спаваће собе са пратећим одајама, кабинети, салони, библиотека и трпезарија. На другом спрату налазили су се енглески и јапански салон, спаваће собе и библиотека. Намештај и уређење простора носе особености стилова [[Луј XIV|Луја XIV]], [[Луј XV|Луја XV]] и [[Луј XVI|Луја XVI]].

=== Музеј кнеза Павла ===

Нови двор је био званична резиденција [[Александар I Карађорђевић|краља Александра Карађорђевића]] од [[1922]]. до [[1933]]. године. Након тога краљ Александар се сели на [[Дедиње]], јер, наводно, није волео да буде у блиском контакту са поданицима, а Нови двор уступа Музеју, који се у њега сели у јуну месецу [[1934]]. године.

Пројекат адаптације унутрашњег простора за потребе музеја потписали су архитекти [[Драгиша Брашован]] и [[Иван Здравковић]]. Музеј, тада са називом [[Музеј кнеза Павла]], отворен је за јавност [[18. јануар]]а [[1936]]. године. У сутерену зграде смештене су радионице, лабораторије и фотографски атеље, док су у приземљу приказане праисторијска, грчка, римска и средњовековна збирка. Први спрат био је резервисан за радове југословенских сликара и вајара [[XVIII]] и [[XIX]] века. У музеју је [[1939]]. године одржана изложба италијанског сликарства, до тада не виђена у Србији. Биле су изложене слике тада највећих уметника: [[Тицијан]]а, [[Каравађо|Каравађа]]...
Музеј је за време ppДруги светски рат|Другог светског рата]] бомбардован, те је у том периоду зграда била у рушевинама па није ни кориштена.
Збирке музеја налазиле су се у Новом двору све до [[1948]]. године, када је зграда уступљена [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштини Србије]].

=== Измене изгледа двора ===

Битне измене у архитектонској композицији фасада, као и у унутрашњем распореду простора, наступиле су тек у периоду од [[1948]]. до [[1950]]. године, када су предузети опсежни радови преуређења Новог двора за потребе [[Влада Републике Србије|Извршног већа Србије]], изведени према пројекту архитекте [[Милан Минић|Милана Минића]]. Главне промене настале су на делу зграде, окренутом према Старом двору, где је проширена ранија грађевинска линија за 7,5 метара, тако да је кроз сутерен, приземље и први спрат извршено проширење објекта. У дограђеном делу формирана је свечана сала, а просторије распоређене око централног вестибила претворене су у салоне. На угловима крила зграде дограђена су два такозвана охридска салона са ентеријером изведеним у дуборезу.

Главни улаз у приземље оријентисан је из правца накадашње Дворске баште, а данас [[Пионирски парк|Пионирског парка]]. Иста диспозиција простора спроведена је и на првом спрату, изузев простора нове сале где су порушене таванице како би се добила висина потребна свечаној сали. На другом спрату налази се посебно уређена велика тераса, поплочана мермером. Најочигледније измене видљиве су на фасадама објекта. Доградњом према Старом двору, створено је издужено фасадно платно са монотоним ритмом прозора и дугом колонадом стубова.

Сличан утисак једноличности остварен је и на фасади према данашњем Андрићевом венцу. Изглед угаоног кубуса такође је измењен тако што је на прерађеној куполи уклоњен постамент са окулусима и скулптура двоглавог орла раширених крила са круном. На фасадном платну изведене су лукарне, смањена је висина лука и уклоњени су високи стубови са орловима, чиме је нарушена вертикалност угла изворног пројекта архитекте Тителбаха. У ентеријеру су поједини делови остали очувани, нарочито централни хол – вестибил са прилазним ходницима, као и салони према Андрићевом венцу и улици Краља Милана.

Високи стубови са орловима, који су скинуту са фасаде, враћени су када је [[Зоран Ђинђић]] изабран за [[Градоначелник Београда|градоначелника Београда]].

== Види још ==
*[[Краљевски дворови Краљевског Дома Југославије и Србије]]

{{портал2|Београд}}

==Спољашње везе==
* [http://www.predsednik.yu/mwc/default.asp?c=503000&g=20061001204038&lng=cir&hs1=1 Историја Новог двора, Фото галерија и текст о умјетничким делима у Новом двору на званичној страници Председника Републике Србије]
* [http://www.nezavisne.com/vijesti.php?vijest=16886&meni=30 ''Srpski Versaj u centru Beograda'' чланак из Независних новина]

[[Категорија:Палате]]
[[Категорија:Туризам у Београду]]
[[Категорија:Знаменитости Београда]]
[[Категорија:Општина Стари град (Београд)]]

Supska

2007-08-20T22:26:57Z

FelixBot: Аутоматско генерисање чланка о насељеном месту у Србији.

'''Супска''' је насеље у [[општина Ћуприја|општини Ћуприја]] у [[Поморавски округ|Поморавском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 1434 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 1803 становника).

{{Насељено место у Србији
|место=Супска
|округ=Поморавски
|општина=Ћуприја
|географска_ширина=43° 58′ 33" СГШ
|географска_дужина=21° 21′ 56" ИГД
|популација=1434
|поштански код=35228
|позивни број=035
|регистарска ознака=-{JA}-
|гшир=43.972166
|гдуж=21.359333
}}

== Демографија ==
У насељу Супска живи 1151 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42.2 година (40.0 код мушкараца и 44.3 код жена). У насељу има 402 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3.57.

Ово насеље је у великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

{| width="50%" style="background:transparent; "
| valign="top" width="50%" style="border:1px solid black; " |

<center>
:''График промене броја становника током 20. века''
{|
| style="border:1px solid gray; padding: 0;" |

<timeline>
ImageSize = width:250 height:200
PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20
TimeAxis = orientation:horizontal
AlignBars = justify
Colors =
id:gray1 value:gray(0.9)

DateFormat = yyyy
Period = from:1940 till:2010
ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940

PlotData =
bar:2222 color:gray1 width:1
from:start till:end
bar:1480 color:gray1
from:start till:end
bar:740 color:gray1
from:start till:end
bar:0 color:gray1

LineData =
layer:front
points:(62,149)(77,161) color:blue width:2
points:(77,161)(100,158) color:blue width:2
points:(100,158)(128,156) color:blue width:2
points:(128,156)(157,160) color:blue width:2
points:(157,160)(185,157) color:blue width:2
points:(185,157)(217,129) color:blue width:2

</timeline>
|}
</center>

| valign="down" width="50%" |
{{Попис
|п1948=1690<ref>Књига 9, ''Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима'', Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9</ref>
|п1953=1852
|п1961=1815
|п1971=1787
|п1981=1830
|п1991=1803
|п1991н=1508
|п2002с=1751
|п2002=1434
}}
|}

{{Графикон постоци
|ширина=300px
|наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]]<ref>Књига 1, ''Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима'', Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9</ref>
|позадина=#ddd
|позиција=left
|шипке=
{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|1411|98.39}}
{{Врста са постотком|[[Југословени]]|blue|4|0.27}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|red|2|0.13}}
{{Врста са постотком|[[Румуни]]|green|2|0.13}}
{{Врста са постотком|[[Немци]]|orange|2|0.13}}
{{Врста са постотком|[[Роми]]|cyan|1|0.06}}
{{Врста са постотком|[[Македонци]]|magenta|1|0.06}}
{{Врста са постотком|[[Власи]]|black|1|0.06}}
{{Врста са постотком|непознато|gray|8|0.55}}
}}

{{Графикон пирамида
|ширина=300px
|наслов=
|позадина=#eee
|лево2=м
|десно2=ж
|шипке лево десно=
{{Врста лево десно|?|gray|6|7.40|2.46|2}}
{{Врста лево десно|80+|gray|11|13.58|23.45|19}}
{{Врста лево десно|75-79|gray|22|27.16|50.61|41}}
{{Врста лево десно|70-74|gray|50|61.72|83.95|68}}
{{Врста лево десно|65-69|gray|53|65.43|77.77|63}}
{{Врста лево десно|60-64|gray|36|44.44|64.19|52}}
{{Врста лево десно|55-59|gray|29|35.80|25.92|21}}
{{Врста лево десно|50-54|gray|46|56.79|58.02|47}}
{{Врста лево десно|45-49|gray|55|67.90|75.30|61}}
{{Врста лево десно|40-44|gray|50|61.72|59.25|48}}
{{Врста лево десно|35-39|gray|40|49.38|43.20|35}}
{{Врста лево десно|30-34|gray|44|54.32|48.14|39}}
{{Врста лево десно|25-29|gray|43|53.08|71.60|58}}
{{Врста лево десно|20-24|gray|38|46.91|49.38|40}}
{{Врста лево десно|15-19|gray|58|71.60|60.49|49}}
{{Врста лево десно|10-14|gray|36|44.44|33.33|27}}
{{Врста лево десно|5-9|gray|39|48.14|43.20|35}}
{{Врста лево десно|0-4|gray|44|54.32|35.80|29}}
|просекм=40.0
|просекж=44.3
}}

{{ДомаћинстваНасељаСрбија|307|358|399|425|448|442|402|61|87|51|77|49|54|18|3|1|1|3.57}}

{{БракНасељаСрбија|581|138|399|30|11|3|643|88|413|128|11|3}}

{{ЗанимањаНасељаСрбија|288|108|-|-|70|4|16|34|3|9|232|142|-|-|22|1|-|18|2|3|520|250|-|-|92|5|16|52|5|12|1|-|7|1|20|9|-|-|6|-|-|5|3|32|3|-|-|1|1|-|12|4|52|12|-|-|7}}

== Референце ==
<references />

==Спољашње везе==
* [http://www.fallingrain.com/world/YI/2/Supska.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://wikimapia.org/maps?ll=43.972166,21.359333&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)]
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/supska/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.972166&longitude=21.359333&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]

{{Координате|43_58_33_N_21_21_56_E|43° 58' 33" СГ Ш, 21° 21' 56" ИГД}}

{{Општина Ћуприја}}

[[Категорија:Општина Ћуприја]]
[[Категорија:Насељена места у Централној Србији]]

Polizei (Serbien)

2007-01-29T01:38:28Z

FelixBot: Стандардизација "Спољашње везе" наслова

[[Слика:Policija_rs.jpg|мини|100п|Лого Полиције [[Србија|Србије]]]]
==Историјат==
У доба [[Немањићи|Немањића]] ([[14. век]]) полицијски органи су истовремено били и оргни унутрашње управе. ''Кефалија'', односно градски поглавар или управник жупе – био је задужен и за јавну безбедност, а посебно за безбедност на путевима. На располагању је имао "''нарочите људе, одевене у црно одело, (који су) стражарили по друмовима и чували путнике од разбојника''".

Корени јавне безбедности у обновљеној [[Србија|Србији]] јављају се током [[Први српски устанак|Револуције]] [[1804]]. - [[1813]]. године. На скупштини одржаној [[2. април]]а полицијска власт у нахијама поверена је војводама и обор кнезовима, а у кнежинама – локалним кнезовима. Извршне службенике обор-кнезова представљали су голаћи или бећари. Касније су улогу извршних органа новоустројених судова (магистрата) преузели пандури.

Устројства полицијске власти у [[Београд]]у и другим местима донето је [[30. децембар|30. децембра]] [[1807]]. године. У Београду је утврђена редовна и стална полиција коју су чинили ''полицајмајстор'' (управник градске полиције), ''полицај-квартаљ-мајстори'' (управници квартова), ''ликтори'' (помоћници управника задужени за различите ресоре), ''писари'' и ''униформисани пандури''. Ова организација је заживела већ првих дана [[1808]]. године.

На Скупштини одржаној [[14. јануар]]а [[1811]]. године, извршена је нова реформа државне управе, а [[Правитељствујушчи совјет|Правитељствујушчи совјет Србски]] је подељен на 6 министарстава. За првог министра унутрашњих послова постављен је [[Јаков Ненадовић]].

[[Кнез Милош Обреновић]] је [[1815]]. године донео одлуку о организовању пандура опште - државних полицијских органа задужених за јавни ред и безбедност царинских друмова.

Обновљени Совјет српски, добио је и функцију врховног полицијског тела (са одељењем за унутрашње и судске послове) [[1825]]. године. Почетком [[1827]]. године, принадлежности Совјета пренете су на Велики Народни Суд, који је [[13. јануар]]а [[1828]]. установио функцију варошких полицајаца. У Београду је нарочита полиција, са тројицом полицајаца и варошким кметом, основана [[28. мај]]а [[1828]].

Убрзо је у структуру градске полиције уведена и функција буљукбаше (старешине над 22 градска пандура). Дужност београдског буљукбаше је од [[1830]]. до [[1832]]. обављао чувени песник [[Сима Милутиновић|Сима Милутиновић-Сарајлија]].

Управа вароши Београда (установљена [[25. април]]а [[1831]]. године) била је подређена кнезу Милошу и дужности је извршавала по Пропису о владању и начину обављања дужности београдске полиције. Ово је почетак аутономије београдске полиције, која ће трајати све до [[1990]].

На основу одлука Сретењске скупштине од [[15. фебруар]]а [[1835]]. године, израђен је Пројекат устава којим је предвидјено Министарство унутрашњих и Министарство војних послова. Због протеста [[Турска|Турске]] и [[Русија|Русије]], кнез Милош је [[11. јул]]а објединио војне и полицијске послове.

"Турским" уставом ([[24. децембар|24. децембра]] [[1838]]. године) званично је формирано Министарство унутрашњих послова и потврђено је да министар преузима и прерогативе војног министра. Указом од [[1. јануар]]а [[1842]]. године, Управа вароши Београда је по полицијској организацији уздигнута на ранг државног надлештва.

Устројством управе вароши Београда донетим [[3. март]]а [[1860]]. године, управа је била под јурисдикцијом Министарства унутрашњих послова, а у граду је формирана прва једнообразна униформисана и наоружана жандармеријска чета од 120 пешака и 15 коњаника. Пропис о униформи жандармерије донет је [[11. јануар]]а [[1861]]. године.

Законом о Устројству Централне државне управе ([[22. март]]а [[1862]]. године) Министарство војно је раздвојено од Министарства унутрашњих послова. Од [[15. јун|15.]] до [[17. јун]]а 1862. [[Срби|српска]] жандармерија је одиграла пресудну улогу у сукобима око Чукур-чесме и током бомбардовања Београда. Нешто више од 100 жандарма супротставило се неколико стотина пута јачој турској сили и практично спасло Београд и Србију. Како се први сукоб одиграо на Духове, 15. јуна, овај дан је усвојен као слава српске жандармерије. Жандармерија је била задужена само за јавни ред и мир у Београду. Зато је [[9. јануар]]а 1862. донета одлука о оснивању једнообразно униформисаних и наоружаних општинских ноћних стража – органа безбедности у свим варошима Србије.

Указом од [[26. јул]]а [[1880]]. жандари су, ради распознавања у служби, добили нумерисани подбрадник у виду полумесеца – прву службену значку са бројем. Законом о жандармерији ([[23. јун]]а [[1884]]. године) и Уредбом о формацији полицијске жандармерије ([[9. август]]а) формирана је државна (полицијска) жандармерија као административни орган -{III}- степена. У Београду и окружним местима формиран је по један жандармеријски одред.

[[1896]]. године, Погранична стража је замењена пограничном жандармеријом, која се састајала из кордонских команди распоредјених у 5 пограничних одсека. Наредбом од [[3. децембар|3. децембра]] [[1899]]. погранична жандармерија је укинута, а њену функцију преузела је Погранична трупа.

Општински ноћни стражари су [[27. септембар|27. септембра]] [[1903]]. добили исте униформе као и жандармерија, а ради разликовања, задужили су посебну службену значку са иницијалима О.Н.С. и идентификационим бројем.

На основу Закону о јавној безбедности ([[13. фебруар]]а [[1905]]. године) општински ноћни стражари су постали саставни део жандармерије.

Током Макензенове офанзиве [[1915]]. године, престоницу је бранио Комбиновани одред, [[Срем]]ски добровољачки одред и Одред београдске жандармерије. Мајор [[Драгутин Гавриловић]] је свој чувени говор одржао војницима 2. батаљона X кадровског пука, Сремског одреда и преживелим жандармима. Окићени цвећем војници, добровољци и жандарми су заједно кренули у последњи јуриш.

Као врховна управна и надзорна власт над свим управно-полицијским органима у новоформираној [[Краљевина Срба Хрвата и Словенаца|Краљевини СХС]], [[7. децембар|7. децембра]] [[1918]]. је основано Министарство унутрашњих послова.

Уредбом о формацији, опреми, надлежностима, дужности и настави жандармерије ([[26. фебруар]]а [[1919]]. године), жандармерија је постала саставни део војске, сталног кадра са задатком да бди над јавним редом и безбедношћу, да одржава ред и мир и да обезбедјује извршење закона. Команда целокупне Жандармерије је представљала административни орган II степена. Жандармерија је у погледу снабдевања, дисциплине и војне наставе потчињена министру војном, а у погледу употребе, наставе, одржавања јавне безбедности и жандармеријске службе – министру унутрашњих дела. Уредба о устројству Министарства унутрашњих послова донета је [[8. мај]]а [[1919]].

Ради школовања жандармеријског кадра, [[1. фебруар]]а [[1920]]. године је у Сремској Каменици формирана Жандармеријска подофицирска школа. Прва Полицијска школа, коју је организовао др Арчибалд Рајс, отворена је у Београду, [[8. фебруар]]а [[1921]]. године.

Законом о унутрашњој управи ([[19. јун]]а [[1929]]. године) Министарство унутрашњих послова је организовано као врховно надлештво унутрашње управе, подељено је на одељење за државну заштиту, одељење јавне безбедности, управно и одељење за самоуправу. Државне месне полицијске власти биле су установе унутрашње управе у великим градовима и важнијим местима. Уредба о устројству и делокругу предстојништава градских полиција донета је [[8. октобар|8. октобра]] 1929. године.

Уредбом о устројству и делокругу управа полиције ([[10. март]]а [[1930]]. године), утврдјено је формирање управа полиција и у седиштима бановина. Егзекутивну службу су вршили зборови униформисане полицијске страже и полицијских агената. Законом о државним полицијским извршним службеницима ([[24. октобар|24. октобра]] 1930. године), службеници су разврстани на полицијске стражаре, агенте, надзорнике стража и агената, заповедника страже и шефове агената.

Уредба о централној школи за полицијске извршне службенике донета је [[21. јануар]]а [[1931]]. године, а школа је почела са радом [[10. фебруар]]а, у двоспратној згради у Творничкој улици бр. 1 у [[Земун]]у.

У оквиру Народноослободилачких одбора ([[1941]]. године), стварани су органи задужени за ред и безбедност. Септембра [[1942]]. године, Врховни штаб је донео наредбу да се на ослобођеној територији образују [[Партизани|партизанске]] и сеоске страже или сеоска односно народна милиција. Након ослобадјања ширих територија, приступило се оснивању оперативних одреда или чета народне милиције за подручја окружних НОО.

Врховни командант НОВ и ПОЈ и повереник за Народну одбрану НКОЈ [[Јосип Броз Тито]] ([[1892]]-[[1980]]) верификовао је у [[Дрвар]]у, [[13. мај]]а [[1944]]. године, документ о оснивању Одељења за заштиту народа (ОЗН). Овај дан је усвојен као нови празник припадника полиције. Први Нацрт Повереништва унутрашњих послова донет је [[12. децембар|12. децембра]] 1944.

[[7. март]]а [[1945]]. године, Повереништво унутрашњих послова прерасло је у Министарство унутрашњих послова. Следеђе године је Усвојен Закон о Народној милицији и Правило о одећи Народне милиције. [[1953]]. године су Формирани су Савезни и републички секретаријати за унутрашње послове, а крајем године Народна милиција добија нову службену униформу.

[[18. јул]]а [[1956]]. године, усвојен је Закон о органима унутрашњих послова. Основном закону о унутрашњим пословима (из [[1966]]. године), унутрашњи послови су сконцентрисани у Служби јавне (службе милиције, сузбијања криминалитета, безбедности саобраћаја и за пограничне послове) и Служби државне безбедности. Назив "Народна милиција" промењен је у назив "милиција". Савезно извршно веће ([[9. јануар]]а [[1967]].) укида чинове и доноси Уредбу о функцијама, ознакама функције и униформи Милиције.

[[1976]]. године је усвојена Уредба о униформи милиције и ознакама звања радника милиције. Закон о унутрашњим пословима донет је [[17. јул]]а [[1991]]. године. Упутство о одређивању идентификационог броја, начину издавања, вођењу евиденције и ношењу службене легитимације и службене значке (п), донето је [[30. септембар|30. септембра]] [[1994]]. године, а примењује се од [[1. октобар|1. октобра]] [[1995]].

Закон о чиновима припадника Министарства унутрашњих послова донет је [[26. децембар|26. децембра]] 1995. а на снагу је ступио [[5. јануар]]а [[1996]].

Правилник о униформи и ознакама униформисаних припадника полиције донет је [[28. март]]а 1996. 26. децембра 1996. (са важношћу од [[3. јануар]]а [[1997]].) законом о изменама Закона о унутрашњим пословима реч "милиција" је замењена речју "полиција".

==Спољашње везе==
[http://www.mup.sr.gov.yu Министарство полиције Републике Србије]

[[Категорија:Полиција и војска Србије]]

Zastava 750

2005-12-29T15:47:11Z

FelixBot: Превођење магичних речи

[[Слика:Zastava 750 02.jpg|мини|Застава 750]]
Застава 750, популарно названа Фића, је српски [[аутомобил]] направљен у фабрици [[Застава (фабрика)|Застава]] из [[Крагујевац|Крагујвца]].

Први Фића је произведен [[18. октобар|18. октобра]] [[1955]]. Аутомобил "Застава 750" радио се по лиценци италијанског "[[Фиат]]а", налазио се у производном програму крагујевачке фабрике тачно 40 година, од октобра 1955. до новембра 1995. и у том периоду је произведено 923.487 примерака возила које је незванично проглашено за "националну класу". Последњи произведени аутомобил био је модел "З-750 ЛЕ" који се чува у Музеју "Застава". Почетак производње "фиће" означава и почетак рада домаће аутомобилске индустрије.

[[Категорија:Аутомобили]]